Danas je 100 dana nakon mog obraćanja Parlamentarnoj skupštini Bosne i Hercegovine, kao i prvi dan predizborne kampanje, tačno mjesec dana prije izlaska na glasanje za novi saziv Parlamentarne skupštine. Stoga je vrijeme da se izvrši procjena rezultata rada onih koji su izabrani 2002. godine i da se utvrdi koji lideri i stranke mogu najbolje izgraditi evropsku budućnost za ovu zemlju i sve njene građane.
Situacija u pogledu zakonske regulative u posljednjih 100 dana je sve samo ne impresivna. Politika u kojoj jedna strana dobija a druga gubi je ponekad paralizirala institucije, a huškačka retorika raspirivala nacionalne tenzije. To je dovoljno da skoro svakoga odvrati od politike. Mnogi birači, posebno mladi ljudi, stoga se mogu pitati da li vrijedi glasati na predstojećim izborima.
U svim zemljama najmanja je vjerovatnoća da će mladi glasati zato što često smatraju da njihov glas neće ništa promijeniti. Međutim, bilo bi pogrešno odbaciti mogućnost da se glasa.
Svi izbori su značajni. Ipak, predstojeći izbori posebno su značajni zbog promjene prirode međunarodnog prisustva u Bosni i Hercegovini. Lideri koji budu izabrani 1. oktobra ove godine moraće preuzeti odgovornost za budućnost ove zemlje i voditi je prema Evropi nakon zatvaranja Ureda visokog predstavnika naredne godine.
Kod ovih izbora radi se o tempu kojim će se Bosna i Hercegovina kretati prema Evropi i svako ko odluči da ne glasa ustvari omogućava drugima da odlučuju o njegovoj ili njenoj budućnosti.
Kad sam ja bio mlad, budućnost moje zemlje nije bila izvjesnija od budućnosti Bosne i Hercegovine danas. Njemačka je bila poražena u ratu. Bila je podijeljena, a demokracija je bila tek u začetku. Tada nije bilo Evropske unije. Ali, kroz NATO, Maršalov plan i kasnije Evropsku zajednicu za ugalj i čelik pojavile su se evro–atlantske perspektive za Njemačku koje je tadašnji kancelar Konrad Adenauer iskoristio.
Njemačka je pristupila NATO-u 1955. godine i bila je jedan od osnivača današnje Evropske unije 1957. godine. A kada se podijeljena Njemačka ponovo ujedinila 1991. godine, generalni sekretar NATO-a bio je Nijemac, pokojni Manfred Wörner.
Danas Bosna i Hercegovina ima slične evro-atlantske izglede. I zaista, put ka evro–atlantskim integracijama danas je mnogo jasniji nego što je bio prije više od pola stoljeća. Danas Partnerstvo za mir predstavlja prvi jasan korak prema članstvu u NATO-u, a Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, o kojem Bosna i Hercegovina trenutno pregovara sa Evropskom komisijom, prvi je korak prema članstvu u Evropskoj uniji.
Da bi se pomoglo Bosni i Hercegovini na ovom putu, u svojstvu specijalnog predstavnika Evropske unije ja sada gradim novi Ured koji će ostati u zemlji nakon zatvaranja Ureda visokog predstavnika, a koji će koordinirati rad svih evropskih aktera, uključujući Evropsku komisiju, EUFOR i Policijsku misiju EU. Međutim, ja ne mogu voditi Bosnu i Hercegovinu u Evropu. Ja samo mogu raditi zajedno sa partnerima koji su odlučni da izgrade evropsku budućnost za svoju zemlju.
Što se tiče mladih ljudi u ovoj zemlji, hitan korak u izgradnji evropske budućnosti je da se uključe u predizbornu kampanju i glasaju na izborima u oktobru. Mnogo toga je manjkavo u politici ove zemlje, ali jedini način za promjenu i unapređenje situacije jeste aktivno učešće. A način da se proces evro-atlantske integracije održi u zamahu jeste da se ostane uključen.
Bosna i Hercegovina ima evropsku budućnost i ta budućnost će otvoriti mogućnosti za mlade ljude u ovoj zemlji, bolje nego što su mnogi čak i sanjali. Nekolicina njih će definitivno dostići visoke pozicije u Evropskoj uniji. A ništa me više ne bi obradovalo nego da čujem kako se budući evropski komesar ili predsjednik Evropskog parlamenta prvi put uključio u politiku na ovim izborima.
Christian Schwarz-Schilling je visoki predstavnik međunarodne zajednice i specijalni predstavnik Evropske unije u Bosni i Hercegovini.