У четвртак, 19. новембра 1998. године, истекао је рок за доношење одлуке о омјеру између потраживања војника Армије Босне и Херцеговине и војника ХВО-а у вези са њиховом партиципацијом у процесу приватизације у Федерацији Босне и Херцеговине.
Истог дана је високи представник Карлос Вестендорп примио писмо од предсједника ХДЗ-а Анте Јелавића, у којем он пише да прихвата омјер од 28% према 72% у корист компоненте Армије Босне и Херцеговине у Војсци Федерације. Слично томе, OHR је примио копију писма замјеника министра одбране Сакиба Махмуљина упућеног премијеру Едхему Бичакчићу, у којем се каже да је став Армије БиХ да омјер буде 20% према 80% у корист Армије.
Високи представник је изразио дубоко жаљење због тога што политички лидери нису успјели постићи договор, посебно узимајући у обзир да су споменути рок сами одредили на сједници Владе Федерације 6. октобра 1998. године. Високи представник сматра ово неуспјехом да се покаже потребни ниво полтичког руковођења.
Узимајући у обзир хитност почетка процеса приватизације у Федерацији, високи представник одлучио је да арбитрира и да постави омјер између двије компоненте Војске Федерације 24% према 76% у корист Армије. До ових бројки се дошло на чисто математичкој основи. Оне представљају средину између два горе поменута става.
Високи представник тражи од органа задужених за имплементацију ове одлуке да дјелују што брже како би се са додјелом сертификата њиховим корисницима започело што прије.