Користећи се овлашћењима која су високом представнику дата у члану V Анекса 10. (Споразум о имплементацији цивилног дијела Мировног уговора) Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини, према којем је Високи представник коначни ауторитет у земљи у погледу тумачења горе наведеног Споразума о имплементацији цивилног дијела Мировног уговора; и посебно узевши у обзир члан II 1. (д) истог Споразума према којем високи представник “помаже, када оцијени да је то неопходно, у рјешавању свих проблема који се појаве у вези са имплементацијом цивилног дијела Мировног уговора”;
Позивајући се на став XII.2 Закључака Конференције за имплементацију мира одржане у Бону 9. и 10. децембра 1997. године, у којем је Савјет за имплементацију мира поздравио намјеру високог представника да искористи свој коначни ауторитет у земљи у вези са тумачењем Споразума о имплементацији цивилног дијела Мировног уговора, како би помогао у изналажењу рјешења за проблеме у складу са горе наведеним “доношењем обавезујућих одлука, када оцијени да је то неопходно”, о одређеним питањима, укључујући и (према тачки (ц) става XII .2) “мјере којима се обезбјеђује имплементација Мировног споразума на цијелој територији Босне и Херцеговине и њених ентитета”, које “могу укључивати предузимање мјера против лица која обављају јавне функције (…) за које високи представник установи да крше законске обавезе преузете према Мировном уговору или услове његове примјене;
Свјесни потребе да се спријечи финансирање активности којима се опструише, или које представљају пријетњу да опструишу процес провођења мира који се одвија под окриљем Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини;
Констатујући да се Изборним законом Босне и Херцеговине даје обавеза предсједницима политичких странака да поднесу извјештај о томе да су активности политичке странке у складу са Општим оквирним споразумом за мир у Босни и Херцеговини;
Знајућида је Изборним законом Босне и Херцеговине и Законом о финансирању политичких странака Босне и Херцеговине уведен концепт транспарентности финансирања политичких странака с циљем да се сузбије укоријењена корупција у Босни и Херцеговини због које је угрожено демократско управљање, расипају се јавна средства и спречава развој тржишне економије;
Констатујући са жаљењемда извјестан број особа оптужених по члану 19. Статута Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију (у даљем тексту: Статут) успијева да до данас избјегне правично кривично гоњење и да наведено избјегавање не би могло бити могуће без помоћи других особа и субјеката, чиме се врши опструкција имплементације Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини;
Имајући у видучињеницу да је неколико чланова Српске демократске странке (у даљем тексту: СДС) смијенио Високи представник због умијешаности у активности штетне по стабилност Босне и Херцеговине и владавину закона, од којих неки, директно или индиректно, пружају материјалну помоћ и средства за преживљавање једном лицу оптуженом по наведеном члану 19, а то је г. Радован Караџић;
Водећи рачуна о чињеници да је СДС основао оптужени ратни злочинац који је и даље на слободи, те стога СДС има посебну одговорност да прекине своје везе са прошлошћу, да у потпуности сарађује са Међународним трибуналом и да помогне у хапшењу и слању наведеног оптуженог у Хаг;
Присјећајући се текста Одлуке високог представника бр. 221/04 којом се блокирају сви банковни рачуни које посједује, чији је ималац, односно који гласе на име СДС-а и којом се од СДС-а захтијева да успостави један банковни рачун («Службени гласник БиХ», бр. 36/04) од 30. јуна 2004. год. (у даљем тексту: Одлука бр. 221/04), у којој се наређује између осталог, да се сви рачуни које посједује, чији је ималац, односно који гласе на име СДС-а блокирају и да СДС успостави један банковни рачун у пословној банци која располаже одговарајућом дозволом у Босни и Херцеговини;
Присјећајући се такође да, према Одлуци бр. 221/04, све финансијске трансакције које прелазе износ од 150 КМ од стране или у име СДС-а врше се посредством тог једног рачуна успостављеног на основу споменуте одлуке;
Имајући на уму налазе извјештаја Пореске управе Министарства финансија Републике Српске од 1. јула 2005. год. (бр. 01/0101/014-76/05) (у даљем тексту: извјештај Пореске управе РС) према којима је СДС Добој примио неколико уплата у износима већим од 150 КМ;
Констатујући да је, на основу извјештаја Пореске управе РС, седамнаест (17) таквих уплата СДС Добој примио и задржао у периоду од 16. септембра 2004. год. и 22. септембра 2004. године;
Присјећајући се да руковање, примање или на други начин стицање средстава путем финансијске трансакције чији је износ већи од 150 КМ из било којег извора или на било који начин осим преко једног рачуна успостављеног Одлуком бр. 221/04 представља кршење те одлуке;
Узевши у обзир те размотривши сва овдје наведена питања, високи представник доноси сљедећу:
ОДЛУКУ
којом се налаже СДС-у Добој да врати одређене донације дате СДС-у
Члан 1.
СДС-у Добој се налаже да врати све донације, које укупно износе 17.690,00 КМ, лицима са списка донатора СДС-у који је садржан у извјештају Пореске управе РС.
Враћање средстава из става 1. овог члана се има извршити, у складу са Одлуком бр. 221/04, путем једног рачуна СДС-а успостављеног на основу наведене одлуке.
СДС Добој и пословна банка у којој СДС има један рачун који је успостављен према Одлуци бр. 221/04 дужни су доставити Министарству финансија Републике Српске, уз копију Канцеларији високог представника, доказе за сваку финансијску трансакцију враћања средстава, укључујући и све податке о рачунима на које су средства враћена на основу става 1. овог члана, најкасније до 3. октобра 2005. године.
Члан 2.
Ова одлука не захтијева предузимање даљих процедуралних радњи и има већу правну снагу од сваког прописа или закона који евентуално буду у супротности с њом. Овом одлуком се СДС ни на који начин не ослобађа обавеза које има према законима Босне и Херцеговине, укључујући обавезе према одлукама високог представника, Изборном закону Босне и Херцеговине или Закону о финансирању политичких странака Босне и Херцеговине.
Члан 3.
Одредбе Одлуке бр. 221/04, између осталог, чл. 1, 3. и 7. те одлуке, и даље се примјењују.
Члан 4.
Ова Одлука ступа на снагу одмах и одмах се објављује у “Службеном гласнику Босне и Херцеговине” и “Службеном гласнику Републике Српске ”.
Сарајево, 22. септембар 2005. Педи ЕшдаунВисоки представник