Данас, у петак 21. фебруара 2003, предсједник Међународног кривичног суда за бившу Југославију (МКСЈ), судија Клод Жорда, и виши замјеник Високог представника и шеф Одјела за за владавину права при Канцеларији Високог представника (ОХР), амбасадор Бернард Фазије, потписали су у Хагу заједничке закључке о успостављању институција за процесуирање ратних злочина у Босни и Херцеговини.
Овим је завршена дводневна конференција током које је успјешно настављен рад са састанка радне групе одржаног у Сарајеву у јануару ове године.
Циљ тог састанка, на којем су централна тема били финансијски предуслови неопходни у процесу оспособљавања институција у Босни и Херцеговини за истраге ратних злочина и процесуирање тих предмета, био је да пружи међународној заједници јасну основу за одређивање најбољег начина за наставак процеса око којег су се споразумјели МКСЈ и ОХР. ОХР ће у марту организовати информативни састанак на којем ће заинтересованим амбасадама и међународним организацијама представити заједнички пројекат ОХР-а и МКСЈ-а. Канцеларија Високог представника и МКСЈ ће заједнички представити своје закључке на наредном састанку Савјета за имплементацију мира у Бриселу, који је планиран за 28. март 2003. године. Ови закључци ће такође бити представљени Савјету безбједности Уједињених нација што је прије могуће.
Данашњи закључци ће бити и дио разговора који се одвијају између ОХР-а и босанскохерцеговачких власти о успостављању Суда Босне и Херцеговине и Тужилаштва Босне и Херцеговине.
ЗАЈЕДНИЧКИ ЗАКЉУЧЦИ
Радна група ОХР-а и МКСЈ-а је разматрала институционалне и правне оквире, техничке и логистичке предуслове, врсту и број предмета и могући финансијски терет успостављања одговарајућих институција Босне и Херцеговине. Закључци радне групе показују сљедеће:
- Најпогоднија установа за процесуирање ратних злочина у БиХ би у првој фази био специјализовани савјет са три одјела у оквиру недавно успотављеног Суда Босне и Херцеговине. Овај савјет ће бити босанскохерцеговачка установа која ће поступати у складу са законима Босне и Херцеговине. Ипак, у првом периоду би требала постојати привремена међународна компонента у судијском саставу, судској организацији и тужилаштву.
- Тужилаштво БиХ мора имати у свом саставу и одјел за ратне злочине; поред тога, због проблема који још увијек постоје у БиХ, мора постојати ефикасна подршка истрагама ратних злочина и хапшењу осумњичених.
- Специјализовани савјет Суда БиХ ће имати надлежност над три врсте ратних злочина: предметима које ће том савјету упућивати МКСЈ у складу са правилом 11 бис Правилника о поступку и доказима (око 15 оптужених); предметима у којима Тужилаштво МКСЈ-а још није подигло оптужнице те ће их пребацити у БиХ (око 45 осумњичених); и предмети према “Правилима пута” који се налазе пред локалним судовима, али које би због осјетљивости требало судити на нивоу државног суда.
- Користиће се постојећи закони БиХ. У раду на посебним правилима о поступку за савјет за ратне злочине Суда БиХ, као и при у прегледу важећег Закона о кривичном поступку БиХ, уважаваће се искуство МКСЈ-а.
- Успостављање специјализованог савјета за ратне злочине у оквиру Суда БиХ захтијева реновирање додатних просторија, као и адекватне мјере сигурности.
- Креирање притворске јединице на државном нивоу је предуслов не само за рад будућег специјализованог савјета за ратне злочине Суда БиХ, већ и за рад његових других савјета.
- Програм за заштиту свједока, као и програм за заштиту судија и тужилаца се такође мора разрадити.
ОХР и МКСЈ сматрају да је оспособљавање БиХ да ефикасно води суђења за ратне злочине елемент од суштинске важности за успостављање владавине права и основа за процес помирења, чиме се стварају неопходни услови за успостављање трајног мира у БиХ.