Користећи се овлаштењима која су Високом представнику дата у члану В. Анекса 10. (Споразум о спровођењу цивилног дијела Мировног уговора) Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини, према којем је Високи представник коначни ауторитет у земљи у погледу тумачења наведеног Споразума о спровођењу цивилног дијела Мировног уговора; и посебно узимајући у обзир члан ИИ.1. (д) претходно споменутог Споразума према којем Високи представник “пружа помоћ када оцијени да је то неопходно, у изналажењу рјешења за све проблеме који се јаве у вези са цивилним спровођењем”;
Позивајући се на члан ИИ, 8 наведеног споразума према чијим одредбама Високи представник може, поред цивилних комисија конкретно наведених у члану ИИ истог Споразума, да успостави друге цивилне комисије како би потпомогао извршење свог мандата;
Позивајући сена став XИ.2 Закључака са Конференције о спровођењу мира одржане у Бону 9. и 10. децембра 1997. године, а на којој је Савјет за спровођење мира поздравило намјеру Високог представника да употријеби свој коначни ауторитет у земљи у погледу тумачења Споразума о спровођењу цивилног дијела мировног уговора како би помогао у изналажењу рјешења за проблеме, како је претходно речено, “доношењем обавезујућих одлука, када процијени да је то неопходно” у вези с одређеним питањима укључујући (у складу са тачком (ц) овог става) “мјере у сврху обезбјеђења спровођења Мировног споразума на цијелој територији Босне и Херцеговине и њених Ентитета”;
Уз уважавање тачке И.2.а Закључака донесених на поменутој конференцији у Бону према којима је уочено “да је непристрасно и независно правосуђе” од “суштинског значаја за владавину закона и помирење у Босни и Херцеговини”, да процес именовања судија и тужилаца мора бити заснован на професионалним способностима, да је нужно успостављање установа за едукацију судија и тужилаца те да је контрола правосудног система елемент од суштинског значаја за поменути процес;
Руководећи се ставом ИИ.2 Анекса на Декларацију Савјета за имплементацију мира (Мадрид, 16. децембра 1998. године) у којој се “наглашава значај појачаних напора у провођењу правосудне реформе, које усклађује Високи представник, како би се пружила подршка напорима органа власти у Босни и Херцеговини” те “апелира на Високог представника да даље развија свеобухватни стратешки план правосудне реформе, којим се утврђују краткорочни и дугорочни приоритети, у сагласности са тим органима, Савјетем Европе, ОСЦЕ-ом, УНМИБХ-ом и другим организацијама.”;
Имајући у виду Декларацију Савјета за имплементацију мира (на састанку одржаном у Бриселу 23-24. маја 2000. године) којом се намеће потреба за једним истински независним и непристрасним правосуђем како би се обезбиједила владавина закона у свим кривичним, грађанским и привредним питањима, те признајући “трајну потребу за међународном надзорном институцијом за правосудну реформу у ишчекивању да ОХР дође до рјешења у погледу Програма правосудне реформе” те да Савјет “подржи даљње напоре Високог представника да предводи активности у реформи правосуђа и усклађује напоре међународне заједнице по том питању.”
Узимајуци у обзир Комунике Управног одбора Савјета за имплементацију мира (Сарајево, 13. јула 2000. године) у којем су се “Управни одбор и Високи представник сагласили да је по питању правосудне реформе и унапређења владавине закона потребан трајан ангажман међународне заједнице. За ту сврху, Високи представник ће успоставити Независну правосудну комисију чији ће задатак бити да надзире рад комисије/савјета на ентитетском и кантоналном нивоу, а које ће бити задужене за одабир и дисциплинско кажњавање судија и тужилаца, те да настави са надгледањем и оцјењивањем рада судова и тужилаштава у складу са претходним мандатом ЈСАП-а.”
Позивајућисе на Комунике Управног одбора Савјета за имплементацију мира од 28. фебруара 2002. године, у којем Управни одбор подржава пооштрену стратегију реформе правосуђа Независне правосудне комисије за 2002/03. годину, као и уважавање важности успостављања Високог судског савјета за БиХ и реорганизацију судова, а што се даље понавља у Комуникеу од 7 маја 2002. године;
Позивајући се на Одлуку број 94/01 Високог представника којом се успоставља Независна правосудна комисија, а нарочито став 5. наведене одлуке у којој се наводи да “Високи представник задржава право да додијели додатне надлежности Независној правосудној комисији, у складу са захтјевима у погледу извршавања њеног мандата.
На основу свега горе наведеног, овим доносим сљедећу:
ОДЛУКУ
О мандату Независне правосудне комисије
1. Овом се Одлуком мијења мандат Независне правосудне комисије којој се додјељују надлежности и овлаштења у складу са сљедећим мандатом.
2. Мандат Независне правосудне комисије обухвата сљедеће:
– пружање подршке раду Високог судског и тужилачког савјета Републике Српске, Високог судског и тужилачког савјета Федерације БиХ и Високог судског и тужилачког савјета БиХ у прелазном периоду;
– пружање подршке раду дисциплинског тужиоца у дисциплинским питањима пред наведеним савјетима;
– пружање савјета локалним органима власти и стручним правним организацијама о свим питањима која утичу на судски систем и његову реорганизацију;
– извршавање задатака које јој Високи представник може повремено додијелити;
– редовно извјештавање Вишег замјеника Високог представника задуженог за питања владавине закона о стварима у вези са наведеним мандатом;
– обавјештавање релевантних чланова међународне заједнице о питањима у вези свог мандата.
3. У извршавању свог мандата и надлежности, Независна правосудна комисија је овлаштена да иницира контакте са међународним организацијама и домаћим тијелима, агенцијама, институцијама, односно организацијама како би се унаприједили пројекти владавине закона који утичу на систем судова, његову реорганизацију, и подршку Високим судским и тужилачким савјетима.
4. Сви судови, тужилаштва и државне агенције на свим нивоима, укључујући све судије, тужиоце, особље у судовима и званичнике, обавезни су да сарађују са Независном правосудном комисијом и да пружају све информације које Независна правосудна комисија сматра неопходним у обављању својих задатака наведених у ставу 2. ове Одлуке.
5. Мандат Независне правосудне комисије истиче 31. децембра 2003. године. Високи представник задржава право да доноси одлуке о начелима и временским роковима, укључујући и овласти и број преосталог међународног особља потребног за евентуални наставак рада Независне правосудне комисије.
6. Ова одлука замјењује одлуку број 94/01 Високог представника којом се успоставља Независна правосудна комисија.
Одлука Педи Ешдоун
Педи Ешдоун (Paddy Ashdown), Високи представник