Користећи се овлашћењима која су ми дата чланом V Анекса 10. (Споразум о имплементацији цивилног дијела Мировног уговора) Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини, према којем је Високи представник коначни ауторитет у земљи у погледу тумачења наведеног Споразума о имплементацији цивилног дијела Мировног уговора; и посебно узевши у обзир члан II. 1. (д) истог Споразума према којем Високи представник “пружа помоћ, када то оцијени неопходним, у изналажењу рјешења за све проблеме који се појаве у вези са имплементацијом цивилног дијела Споразума”;
Позивајући се на став XI. 2. Закључака Савјета за имплементацију мира који се састао у Бону 9. и 10. децембра 1997. године, у којем је Савјет поздравио намјеру Високог представника да искористи свој коначни ауторитет у земљи у погледу тумачења Споразума о имплементацији цивилног дијела Мировног уговора да би помогао у изналажењу рјешења за проблеме, како је претходно речено, “доношењем обавезујућих одлука, када то буде сматрао неопходним”, у вези са одређеним питањима, укључујући (у складу са подставом (ц) овог става) и “друге мјере у сврху обезбјеђења имплементације Мировног споразума на читавој територији Босне и Херцеговине и њених ентитета”;
Позивајући се надаље на члан I:1 споменутог Анекса 10., који јасно говори о унапређењу поштивања људских права и повратку расељених лица и избјеглица;
Узимајући у обзирда Савјет за имплементацију мира ставља нагласак на убрзање повратка избјеглица и обезбјеђење пуне спроведбе имовинских закона у Босни и Херцеговини, без икакве дискриминације;
Узимајући надаље у обзирпотребу да се на најефикаснији и најправичнији начин спроведу закони који се односе на поврат имовине у цијелој Босни и Херцеговини;
Узимајући надаље у обзирчлан 6(1) Закона о престанку примјене Закона о напуштеним становима (Службене новине ФБиХ бр. 11/98, 38/98, 12/99, 18/99, 27/99, 43/99, и 56/01), члан 12(1) Закона о престанку примјене Закона о привремено напуштеним некретнинама у својини грађана (Службене новине ФБиХ бр. 11/98, 29/98, 27/99, 43/99, 37/01 и 56/01) и чланове 9. и 17. Закона о престанку примјене Закона о кориштењу напуштене имовине (Службени гласник РС бр. 38/98, 12/99, 31/99 и 65/01) чија је намјера да обезбиједе прописну спроведбу без икакве дискриминације, тако што прописују да надлежна тијела рјешавају све имовинске захтјеве оним редом којим су примани, уколико законом није одређено другачије;
Имајући на уму и потребу да се, у складу са Анексом 11. Општег оквирног споразума за мир, олакша спровођење Оквирног споразума о реструктурирању, реформи и демократизацији полиције у Републици Српској, у коме се наводи да ће се у сврху олакшавања запошљавања полицајаца из реда мањинских народа предузети све потребне мјере да би се спровеле одредбе члана 1 (1) Анекса 7., који се односи на поврат имовине тим полицајцима (члан 9.), те Споразума о реструктурирању полиције у Федерацији Босне и Херцеговине, у коме се наводи да ће састав полиције одражавати састав становништва у складу са пописом из 1991. године, с тим да ће састав полиције у свакој од општина одражавати састав становништва (конкретне мјере, тачка 5.);
Узимајући у обзир амандман LII на Устав Федерације Босне и Херцеговине од 19. априла 2002. године и амандман LXXXV на Устав Републике Српске у складу с мојом одлуком од 19. априла 2002. године, који гарантују пропорционалну заступљеност конститутивних народа и Осталих у јавним установама ентитета, у складу са пописом становништва из 1991. године, све до пуне имплементације Анекса 7.;
Констатујући да полиција сноси посебну одговорност за спроведбу имовинских закона,
Узимајући у обзир и имајући у виду горе наведено, овим доносим Одлуку која је обавезујућа за све судове, судије и званичнике у Федерацији Босне и Херцеговине и Републици Српској, као мјеру у оквиру наведених овлашћења која су ми дата према Анексу 10. (а не у циљу преузимања улоге законодавних органа Федерације Босне и Херцеговине и Републике Српске),
ОДЛУКА
у корист полицајаца из реда мањинских народа којом се њихови имовински захтјеви изузимају од прописаног захтјева за хронолошким рјешавањем имовинских захтјева у Федерацији Босне и Херцеговине и Републици Српској
Члан 1.
Као изузетак од законске одредбе да се захтјеви за поврат имовине рјешавају хронолошким редом којим су примљени, надлежни орган даје предност рјешавању захтјева за поврат стамбених јединица у приватној или друштвеној својини које су у складу са горе поменутим законима поднијели полицајци повратници или чланови њиховог породичног домаћинстава из 1991. године.
При подношењу захтјева за такво изузеће, полицајац је дужан надлежном органу предочити сљедеће доказе:
1. Потврду коју је издала Мисија Уједињених нација у Босни и Херцеговини, као надлежни орган у складу са Анексом 11. Општег оквирног споразума за мир, у којој се наводи да се носилац те потврде враћа у полицијску службу у мјесто пребивалишта у којем је живио 30. априла 1991. године.
2. Доказ да је захтјев за поврат поднесен прије доношења ове Одлуке.
3. Доказ о тренутном боравишту полицајца, његових родитеља, дјеце и супружника, те свих који су били регистровани као чланови његовог породичног домаћинства на дан 30. априла 1991. године или након тог датума.
4. У случају да полицајац није лично поднио захтјев за поврат, доказ да је 30. априла 1991. године живио у имовини за коју је захтјев поднесен.
У случају да полицајац који посједује потврду наведену у тачки 1. овог члана, те који је поднио све доказе у складу са тачкама 2. и 3. овог члана, не може прикупити доказе наведене у тачки 4. овог члана, надлежни орган, као доказ да је дотични полицајац на горе поменути датум живио у имовини за коју је поднесен захтјев, узима изјаву полицајца, коју потписују најмање два свједока, под условом да је ту изјаву овјерио надлежни суд под пуном материјалном и кривичном одговорношћу.
Члан 2.
Ова Одлука ступа на снагу одмах и остаје на снази до 31. децембра 2002. године.
Члан 3.
Ова Одлука објавиће се без одлагања у Службеним новинама Федерације Босне и Херцеговине и у Службеном гласнику Републике Српске.
Сарајево, 30. април 2002. године Волфганг ПетричВисоки представник