Високи представник је упутио допис Предсједништву БиХ и предсједницима и премијерима два ентитета и обавијестио их о својој одлуци о тумачењу члана V(а) Општег оквирног споразума за мир, у вези са цивилним командовањем над оружаним снагама.
У сувереним државама функцију цивилног команданта оружаних снага обично врши шеф државе. То питање је на исти начин регулисано и у Босни и Херцеговини: функцију цивилног команданта оружаних снага врши Предсједништво. Устав БиХ је сасвим јасан по том питању.
Предсједништво примјењује своја овлаштења као институција, што значи да је сваки члан надлежан да учествује у процесу доношења одлука које се тичу оружаних снага. Дакле, цивилни врховни командант оружаних снага није предсједавајући Предсједништва, већ Предсједништво. Предсједништво колективно дјелује и доноси одлуке по овим питањима.
Предсједништво је по Уставу БиХ такође дужно да изабере Стални комитет за војна питања, који врши функцију координације активности оружаних снага. Чланови Комитета треба да осигурају да ово тијело дјелује као активни форум на коме се расправљају војна питања.
Пошто обавеза ентитета да поштују функцију Предсједништва као цивилног команданта оружаних снага произилази директно из Устава Босне и Херцеговине, ентитети не могу и неће се позивати на било које одредбе у уставима ентитета у циљу супротстављања овој обавези или њеног потпуног непоштовања.
У случају у којем још увијек није донијета коначна одлука, Уставни суд тренутно разматра у којој мјери се устави ентитета морају модификовати да би били компатибилни са Уставом Босне и Херцеговине по овом питању и у складу с тим ће донијети одлуку.