Користећи се овлаштењима која су Високом представнику дата у члану V Анекса 10. (Споразум о имплементацији цивилног дијела Мировног уговора) Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини, према којем је Високи представник коначни ауторитет у земљи у погледу тумачења горе наведеног Споразума о имплементацији цивилног дијела Мировног уговора; и посебно узевши у обзир члан II 1. (д) истог Споразума према којем Високи представник “помаже, када оцијени да је то неопходно, у рјешавању свих проблема који се појаве у вези са имплементацијом цивилног дијела Мировног уговора”;
Позивајући се на став XI.2 Закључака Конференције за имплементацију мира одржане у Бону 9. и 10. децембра 1997. године, у којем је Савјет за имплементацију мира поздравио намјеру Високог представника да искористи свој коначни ауторитет у земљи у вези са тумачењем Споразума о имплементацији цивилног дијела Мировног уговора, како би помогао у изналажењу рјешења за проблеме у складу са горе наведеним “доношењем обавезујућих одлука, када оцијени да је то неопходно”, о одређеним питањима, укључујући и (према тачки (ц) става XI.2) “мјере којима се обезбјеђује имплементација Мировног споразума на цијелом подручју Босне и Херцеговине и њених ентитета”;
Узимајући у обзирда је окончан мандат Међународних полицијских снага Уједињених нацијаа (УН/ИПТФ) из Анекса 11 Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини, чији је назив “Споразум о међународним полицијским снагама”;
Присјећајући сеулоге коју су одиграле Међународне полицијске снаге Уједињених нација (УН/ИПТФ) у унапређивању циљева наведеног анекса;
Присјећајући сечлана III става 2. тачке (ц) Анекса 4 Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини (Устав Босне и Херцеговине) према којем су Федерација Босне и Херцеговине и Република Српска дужне “испунити све услове за правну сигурност и заштиту особа под својом јурисдикцијом, одржавањем цивилних установа за примјену правних прописа, које ће функционисати у складу са међународно признатим стандардима уз поштивање међународно признатих људских права и основних слобода (…) и предузимањем осталих одговарајућих мјера.”
Присјећајући се такођеупућивања на садржај поменутог члана III, става 2, тачке (ц) у члану 1:1 наведеног Анекса 11;
Поздрављајућиодлуку Европске уније да успостави Полицијску мисију која слиједи након поменуте мисије Међународних полицијских снага Уједињених народа;
Узимајући у обзирРезолуцију бр. 1396 (из 2002.) Савјета безбједности Уједињених нација, коју је Савјет безбједности усвојио на свом 4484. засједању одржаном 5. марта 2002. године, у којој је поред осталог поздрављено то што је 28. фебруара 2002. године Управни одбор Савјета за имплементацију мира прихватио понуду Европске уније да од 1. јануара 2003. године успостави Полицијску мисију Европске уније – која ће услиједити након истека мандата мисије Уједињених нација у Босни и Херцеговини у склопу кооридинираног програма владавине закона – и којом се подстиче на координисање између мисије Уједињених народа у Босни и Херцеговини, Европске уније и Високог представника ради обезбјеђења неометаног преноса надлежности са Међународних полицијских снага Уједињених нација (УН/ИПТФ) на Полицијску мисију Европске уније (ЕУПМ);
Констатујући да је Савјет безбједности у својој претходно наведеној Резолуцији бр. 1396 (из 2002.) додатно поздравио и сагласио се с тим што је Управни одбор за Високог представника за Босну и Херцеговину именовао лорда Ешдауна, и констатујући такође да је Европска унија поставила лорда Ешдауна на функцију свог посебног представника за Босну и Херцеговину;
Присјећајући седа су 4. марта 2002. године органи власти Босне и Херцеговине позвали Еврпску унију да преузме одговорност у погледу насљедника Полицијске мисије Уједињених народа у Босни и Херцеговини;
Одлучнида се обезбиједи да поменута Полицијска мисија Европске уније располаже овлаштењима потребним за испуњење свог мандата у Босни и Херцеговини и ентитетима;
Имајући у видусагласност коју је званично дала Влада Босне и Херцеговине међународној заједници приликом састанка политичких директора Управног одбора Савјета за имплементацију мира у Сарајеву 23. септембра 2002. године, при чему је изражена подршка приједлогу за смјењивање сваког полицајца који не испуњава моралне и професионалне норме;
Имајући на умуизјаву коју је предсједавајући Савјета безбједности дао на 4661. засједању Савјета безбједности одржаном 12. децембра 2002. године, у којој поздравља одлуку Европске уније да упути полицијску мисију у Босну и Херцеговину и позива Европску унију да редовно и по потреби извјештава о активностима те мисије, истовремено наглашавајући да примарна одговорност за даљу успјешну имплементацију Мировног уговора лежи на самим органима Босне и Херцеговине;
Свјеснипотребе за развојем и унапређивањем способности органа домаће цивилне полиције у Босни и Херцеговини да преузму пуну одговорност за дисциплинске поступке и поступке смјењивања према полицајцима који дужност обављају у цијелој Босни и Херцеговини и њеним ентитетима;
Имајући на уму сва претходно наведена питања, Високи представник доноси слиједећу одлуку:
ОДЛУКА
1. Поступајући у складу са чланом V Анекса 10. Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини, Високи представник, као коначни ауторитет у земљи у погледу тумачења Споразума о имплементацији цивилног дијела Мировног уговора, изјављује и утврђује да је за такву цивилну имплементацију Мировног уговора потребно да одговарајући органи домаће цивилне полиције (службеници полиције и полицајци) предузимају, настављају, проводе те правилно и правично окончају дисциплинске поступке против полицајаца за које се изнесу наводи:
A) да су прекршили одредбе Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини; односно
B) да су опструисали процес имплементације мира тиме што нису сарађивали са полицијском мисијом Европске уније; односно
C) да се нису придржавали принципа демократског обављања полицијских послова.
2. Поступајући на претходно наведени начин, Високи представник поврх тога изјављује и утврђује да је за такву цивилну имплементацију потребно да се и према самим одговорним службеницима односно полицајцима из редова домаће полиције који не предузму, односно прекину, односно не проводе, односно неправилно и неправично окончају дисциплинске поступке, како је претходно наведено, као и према њима претпостављеним дужносницима како из домаћих полицијских органа Босне и Херцеговине тако и на нивоу владе, у датом случају поступа односно може поступати као да су и сами својим поступцима прекршили одредбе Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини, те опструисали процес имплементације мира односно нису се придржавали принципа демократског обављања полицијских послова.
3. Комесар Полицијске мисије Европске има обавезу и овлаштен је да укаже наведеним органима домаће цивилне полиције (полицијским службеницима односно полицајцима) на такве полицајце за које установи на први поглед да спадају у било коју од категорија наведених у ставу 1. ове Одлуке, како би се у складу са претходно поменутим предузели, наставили, провели, односно правилно и правично окончали дисциплински поступци.
4. Комесар Полицијске мисије Европске уније обавијестиће Високог представника о свакој опструкцији, мијешању, непредузимању, обустави и непровођењу дисциплинског поступка, односно о неправилном и неправичном окончању дисциплинског поступка. Комесар Полицијске мисије Европске може да захтијева да Високи представник предузме одговарајуће мјере у погледу полицијских службеника, полицајаца односно у погледу њихових претпостављених како у органима домаће полиције у Босни и Херцеговини тако и на нивоу владе, било да се на њих посебно упућује у ставовима 1. и 2. ове одлуке или не.
5. Ова одлука доноси се на основу овлаштења Високог представника према наведеном Анексу 10, а ова одлука, односно поступци који слиједе на основу ње као и радње предузете у складу с њом, не могу бити предмет спора пред судовима Босне и Херцеговине или бити на други начин оспоравани.
6. Ова одлука ступа на снагу одмах и објављује се одмах у “Службеном гласнику Босне и Херцеговине”.
Сарајево, 24. јануара 2003. Педи ЕшдаунВисоки представник