Користећи се овлаштењима која су Високом представнику дата чланом V Анекса 10 (Споразум о цивилној имплементацији Мировног уговора) Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини, према којем је Високи представник коначни ауторитет у земљи у погледу тумачења поменутог Споразума о цивилној имплементацији Мировног уговора; и посебно узевши у обзир члан II. 1. (д) горе наведеног Споразума, према којем Високи представник “пружа помоћ, када то оцијени неопходним, у изналажењу рјешења за све проблеме који се појаве у вези са цивилном имплементацијом”;
Позивајући се на став XI.2 Закључака Савјета за имплементацију мира који се састао у Бону 9. и 10. децембра 1997. године, у којем је Савјет за имплементацију мира поздравља намјеру Високог представника да искористи свој коначни ауторитет у земљи у погледу тумачења Споразума о цивилној имплементацији Мировног уговора како би помогао у изналажењу рјешења за проблеме, како је претходно речено, “доношењем обавезујућих одлука, када то буде сматрао неопходним”, у вези са одређеним питањима, укључујући (у складу са тачком (ц) овог става) и “мјере у сврху обезбјеђења имплементације Мировног споразума на читавој територији Босне и Херцеговине и њених ентитета”;
Обзиромна став 12. 1 Декларације Савјета за имплементацију мира са састанка одржаног у Мадриду 15. и 16. децембра 1998. године у којем је јасно речено да Савјет сматра да је успостава владавине закона, у коју грађани имају повјерења, предуслов за трајни мир те за самодорживу привреду која може да привуче и задржи и стране и домаће улагаче;
Обзиром ина став 3. Анекса II (Владавина закона и људска права) поменуте Декларације према којем је успостављање правосудних институција на државном нивоу, чиме би се задовољила потреба дата у Уставу а које би се бавиле кривичним дјелима која су починили званичници Босне и Херцеговине у току обављања службене дужности као и управним и изборним питањима, основни предуслов за успостављање владавине права у Босни и Херцеговини;
Позивајући се на Декларацију Савјета за имплементацију мира, са састанка у Бриселу 23. и 24. маја 2000. године, и њеним анексима, у складу са којима је усвајање Закона о Суду Босне и Херцеговине предвиђено до септембра 2000. године;
Имајући на уму поново оснажену стратегију реформе правосуђа у циљу јачања напора за успоставу владавине права у Босни и Херцеговини из 2002/2003 године коју је подржао Управни одбор Савјета за имплементацију мира на састанку одржаном 28. фебруара 2002. године констатујући је да је поменута стратегија осмишљена у циљу одговора на позиве упућене од стране власти у Босни и Херцеговини које траже јачи ангажман међународне заједнице по питању привредног криминала, корупције и проблема са којима се суочава правосудни систем;
Констатујући такође ичињеницу да је у коминикеу издатом у Сарајеву 31. јула 2002. године Управни одбор Савјета за имплементацију мира навео како Одбор поздравља оснивање Посебних вијећа и подржава приједлог Високог представника да у састав Суда Босне и Херцеговине и Тужилаштва Босне и Херцеговине укључи домаће и међународне судије и тужиоце кроз Посебно вијеће/одјељење за организовани криминал, привредни криминал и корупцију;
Имајући на уму да криминалне активности и даље угрожавају економска, фискална, тржишна и друга социјална права и интересе грађана Босне и Херцеговине, те да ће оснивање Посебних вијећа за организовани криминал, привредни криминал и корупцију у склопу поменутог Суда Босне и Херцеговине и Посебног одјељења Тужилаштва Босне и Херцеговине унаприједити одлучну и ефикасну борбу против криминала у Босни и Херцеговини;
Увјерен у витални значај који за Босну и Херцеговину има настојање да се ојача и слиједи владавина права како би се створила основа за привредни раст и стране инвестиције;
Имајући стога на уму како хитност тако и потребу да се успоставе посебна вијећа и Посебно одјељење за организирани криминал, привредни криминал и корупцију при Суду Босне и Херцеговине и Тужилаштву Босне и Херцеговине, те да се именују међународне судије и тужиоци у Суд Босне и Херцеговине и Тужилаштво Босне и Херцеговине, те из свих горе наведених разлога,
Високи представник овим доноси слиједећу
ОДЛУКУ
о именовању међународног судије и тужиоца у Суд Босне и Херцеговине и Тужилаштво Босне и Херцеговине
1. У складу са чланом 65. став 1., те одговарајућим измјенама и допунама, Закона о Суду Босне и Херцеговине (“Службени гласник Босне и Херцеговине”, 29/00, 24/02, 3/03), слиједеће лице се овим именује за међународног судију у посебним вијећима за организовани криминал, привредни криминал и корупцију у склопу и Кривичног одјељења и Апелационог одјељења Суда Босне и Херцеговине
Г. Гуy Ван Цраен
2. У складу са чланом 18а., те одговарајућим измјенама и допунама, Закона о Тужилаштву Босне и Херцеговине (“Службени гласник Босне и Херцеговине”, 24/02, 3/03) слиједеће лице се овим именује за међународног тужиоца у Посебном одјелу за организовани криминал, привредни криминал и корупцију у склопу Тужилаштва Босне и Херцеговине
Г. Јонатхан Рател
3. Међународне судије и тужиоци именују се на почетни период од двије године, и могу бити поново именовани на максимално још четири године. У случају подношења оставке или спријечености међународног судије или тужиоца да на свом положају остане до истека мандата, Високи представник именује неко друго лице које ће на тој позицији остати до краја тог мандата.
4. Сва именовања обављена у складу са овом Одлуком ступају на снагу на дан доношења Одлуке.
5. Ова Одлука ступа на снагу одмах и без одлагања се објављује у Службеном гласнику Босне и Херцеговине.
Сарајево, 19. март 2003 Високи представникПаддy Асхдоњн