Користећи се овлаштењима која су ми дата чланом V Анекса 10 (Споразума о имплементацији цивилног дијела Мировног уговора) Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини, према којем је Високи представник коначни ауторитет у земљи у погледу тумачења наведеног Споразума о цивилној имплементацији Мировног уговора; и посебно узевши у обзир члан II. 1. (д) истог Споразума према којем Високи представник “пружа помоћ, када то оцијени неопходним, у изналажењу рјешења за све проблеме који се појаве у вези са цивилном имплементацијом”;
Позивајући се на став XI. 2 Закључака Савјета за имплементацију мира који се састао у Бону 9. и 10. децембра 1997. године, у којем је Савјет за имплементацију мира поздравио намјеру Високог представника да искористи свој коначни ауторитет у земљи у погледу тумачења Споразума о цивилној имплементацији Мировног уговора како би помогао у изналажењу рјешења за проблеме, како је претходно речено, “доношењем обавезујућих одлука, када то буде сматрао неопходним,” у вези са одређеним питањима, укључујући (у складу са тачком (ц) овог става) мјере у сврху осигурања имплементације Мировног споразума на читавој територији Босне и Херцеговине и њених ентитета”;
Позивајући се на значај који међународна заједница придаје усвајању Закона о државној служби у институцијама власти Босне и Херцеговине у склопу успостављања владавине закона и јачања заједничких институција у Босни и Херцеговини;
Констатујући на основу наведеног примјера придавања значаја, да је Савјет за имплементацију мира на свом засједању у Мадриду 16. децембра 1998. године приоритет дао стварању професионалне и неполитичне државне службе као виталне компоненте сваке државе која ефикасно функционише; и констатујући надаље пуну подршку коју је Савјет исказао рјешености Високог представника да се ојачају заједничке институције кроз сарадњу са органима власти Босне и Херцеговине на доношењу Закона о државној служби у институцијама Босне и Херцеговине чиме би се обезбједили избор, руковођење, напредовање у каријери, накнаде и социјалне бенефиције за државне запосленике, на начин на који се унапређује професионализам и политичка независност;
Присјећајући седа је Савјет за имплементацију мира на свом засједању у Бриселу 23-24. маја 2000. године позвао органе власти Босне и Херцеговине да донесу претходно наведни закон до септембра 2000. године и присјећајући се надаље да је на Високог представника апеловано да искористи свој ауторитет, у складу са својим мандатом, како би осигурао пуну у убрзану реализацију у свим секторима цивилне имплементације;
Имајући у виду да је доношење Закона о државној служби у институцијама Босне и Херцеговине био један од захтјева наведених у Мапи пута Европске уније за Босну и Херцеговину и да његово доношење представља обавезу Босне и Херцеговине за реализацију смјерница Европске уније;
Имајући у виду да је Закон о државној служби у институцијама Босне и Херцеговине, који је израђен у партнерству између међународне заједнице и Савјета министара, усвојио поменути Савјет министара Босне и Херцеговине у септембру 2001. године; а имајући надаље у виду да су оба дома Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине усвојила закон у различтим верзијама почетком 2002. године;
Изражавајући забринутост због тога што је Парлалментарна комисија Босне и Херцеговине за хармонизацију, којој је закон био упућен прије више од два мјесеца, није успјела постићи сагласност по питању обједињене верзије закона;
Изражавајући забринутост због тога што је застој у усвајању закона онемогућио почетак процеса успостављања професионалне, на способностима засноване државне службе која би осигурала непристрасну стручност и професионални континуитет који задовољава најбоље европске стандарде;
Узимајући у обзир и имајући у на уму све горе наведено овим доносим слиједећу одлуку:
ОДЛУКА
Којом се проглашава Закон о државној служби у институцијама Босне и Херцеговине
Ова Одлука и закон у њеном прилогу који чини њен саставни дио биће објављени одмах у “Службеном гласнику Босне и Херцеговине”, “Службеним новинама Федерације Босне и Херцеговине” и “Службеном гласнику Републике Српрске”.
Приложени закон ступа на снагу како је одређено чланом 70. истог закона, и то осам дана након датума његовог објављивања у “Службеном гласнику Босне и Херцеговине” на привременој основи све дотле док Парламентарна скупштина не усвоји овај закон у одговарајућем облику, без измјена и допуна и без додатних услова.
Сарајево, 23. маја 2002.
Волфганг Петрич
Високи представник