Користећи се овлаштењима која су ми дата чланом В Анекса 10 (Споразум о цивилној имплементацији Мировног уговора) Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини, према којем је Високи представник коначни ауторитет у земљи у погледу тумачења поменутог Споразума о цивилној имплементацији Мировног уговора; и посебно узевши у обзир члан ИИ. 1. (д) горе наведеног Споразума, према којем Високи представник “пружа помоћ, када то оцијени неопходним, у изналажењу рјешења за све проблеме који се појаве у вези са цивилном имплементацијом”;
Позивајући се на став ЏИ.2 Закључака Савјета за имплементацију мира који се састао у Бону 9. и 10. децембра 1997. године, у којем је Савјет за имплементацију мира поздравио намјеру Високог представника да искористи свој коначни ауторитет у земљи у погледу тумачења Споразума о цивилној имплементацији Мировног уговора како би помогао у изналажењу рјешења за проблеме, како је претходно речено, “доношењем обавезујућих одлука, када то буде сматрао неопходним”, у вези са одређеним питањима, укључујући (у складу са тачком (ц) овог става) и “мјере у сврху обезбјеђења имплементације Мировног споразума на читавој територији Босне и Херцеговине и њених ентитета”;
Позивајући се даље на Меморандум о разумијевању о регулисању послова правне помоћи између институција Федерације Босне и Херцеговине и Републике Српске у погледу пружања правне помоћи у грађанским, кривичним и управним питањима.
Разматрајући члан ИИИ.1.(г) Устава Босне и Херцеговине којим се утврђује да је Босна и Херцеговина надлежна за уређивање у области “провођења међународних и међуентитетских кривично-правних прописа.”
Имајући у видустав ИИ.2 Анекса Декларације Савјета за имплементацију мира (Мадрид, 16. децембар 1998. године) у којем се “истиче важност појачаних настојања у провођењу реформе правосуђа, коју координише Високи представник, како би се подржали напори власти у БиХ” и “апелује на Високог представника да даље развија опсежан стратешки план реформе правосуђа, којим се утврђују краткорочни и дугорочнији приоритети, у договору са тим органима, Савјетом Европе, ОЕБС-ом, УНМИБХ-ом и другим организацијама”;
Разматрајући оснажену стратегију за реформу правосуђа како би се појачали напори у постизању владавине закона у Босни и Херцеговини у периоду 2002/2003. године коју је подржао Управни одбор Савјета за имплементацију мира 28. фебруара 2002. године и констатујући да је поменута стратегија осмишљена као одговор на позиве власти у Босни и Херцеговини за одлучнијим дјеловањем међународне заједнице у рјешавању криминалитета у привреди, корупције и проблема присутних у основама правосудног система;
Имајући на уму да се кривичним активностима и даље угрожавају економска, фискална, привредна и остала друштвена права и интереси грађана Босне и Херцеговине;
Схватајући витални значај за Федерацију Босне и Херцеговине, Републику Српску и Брчко Дистрикт да се осигура јачање и поштивање владавине закона како би се створио основ за привредни раст и страна улагања;
Уочавајући да се у кривичним поступцима морају уложити сви напори како би се осигурало да се са сигурношћу и тачношћу утврде све чињенице у мјери у којој се то може постићи;
Имајући на уму да ће тјешња и ефикаснија правна помоћ и службена сарадња у кривичним стварима између Федерације Босне и Херцеговине, Републике Српске и Брчко Дистрикта допринијети ефикасном откривању, спречавању и кривичном гоњењу свих врста кривичних активности;
С циљем да се унаприједи и интензивира пружање правне помоћи и службене сарадње те енергичне борбе против криминала у Федерацији Босне и Херцеговине, Републици Срспкој и Брчко Дистрикту;
Размотривши и имајући у виду све претходно наведно, овим доносим слиједећу
О Д Л У К У
Којом се доноси Закон о правној помоћи и службеној сарадњи у кривичним стварима између Федерације Босне и Херцеговине, Републике Српске и Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине, који се овим прилаже као саставни дио ове одлуке. Наведени закон ступа на снагу као закон Босне и Херцеговине у складу са одредбама члана 10. истог, на привременој основи, све док Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине не усвоји овај закон у одговарајућем облику, без амандмана и без додатних услова.
Ова одлука ступа на снагу одмах и објављује се одмах у “Службеном гласнику Босне и Херцеговине”, “Службеним новинама Федерације Босне и Херцеговине”, “Службеном гласнику Републике Српске” и “Службеном гласнику Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине”.
Закон о правној помоћи и службеној сарадњи у кривичним стварима између Федерације Босне и Херцеговине, Републике Српске и Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине
Члан 1.
Предмет закона
Овим законом уређује се остваривање правне помоћи и службене сарадње у кривичним стварима између Федерације Босне и Херцеговине, Републике Српске и Брчко Дистрикта и признају се на узајамној основи одлуке њихових судова и органа за провођење закона у тим стварима.
Члан 2.
Дефиниције
1) Искључиво у смислу овог закона, под појмом “правна помоћ” сматра се узајамна помоћ судова. Под појмом “службена сарадња” сматра се узајамна сарадња органа за провођење закона, сарадња између судова и органа за провођење закона, те сарадња између судова односно органа за провођење закона и других органа власти.
2) У смилу овог закона, појам “суд” подразумијева такође судове за прекршаје, а појам “кривичне ствари” подразумијева такође прекршајне ствари док “кривични поступак” подразумијева такође прекршајни поступак у судовима за прекршаје.
3) У смислу овог закона под појмом “органи за провођење закона” сматрају се:
– тужилаштва,
– финансијска полиција,
– службе полиције,
– истражни органи пореске и царинске управе, у мјери у којој предузимају кривичне истражне радње у оквиру својих надлежности,
– државна гранична служба, у мјери у којој предузима кривичне истражне радње у оквиру својих надлежности,
4) Савјет министара Босне и Херцеговине може подзаконским актом одредити додатне органе да дјелују као органи за провођење закона у смислу овог закона.
Члан 3.
Ваљаност одлука
Налози, одлуке и пресуде судова у кривичним стварима донесени дана 20. маја 1998. године и након тога, важећи су на територији Босне и Херцеговине и могу се извршавати без додатног потврђивања или признавања.
Налози и одлуке органа за провођење закона ентитета и Брчко Дистрикта, укључујући и налоге за хапшење издате дана 20 маја 2002. године и након тога, важећи су у цијелој Босни и Херцеговини и по њима се може поступати на захтјев без додатног потврђивања или признања.
Члан 4.
Правна помоћ и сарадња између органа
1) Судови у сваком од ентитета и у Брчко Дистрикту пружају узајамну правну помоћ у кривичним стварима.
2) Сваки орган за провођење закона или други орган власти ентитета и Брчко Дистрикта остварује службену сарадњу на захтјеве судова или органа за провођење закона из било којег дијела Босне и Херцеговине.
3) Органи за провођење закона на територији Босне и Херцеговине узајамно достављају податке за које сматрају да су неопходни или олакшавају истрагу. Службени захтјев није предуслов за достављање података.
4) Закон који је на снази у мјесту у којем се пружа правна помоћ или службена сарадња примјењује се код пружања такве помоћи или сарадње.
Члан 5.
Поступак
1) Захтјеви за правну помоћ у ставу 1. члана 4. овог закона упућују се непосредно од једног према другом суду.
2) Захтјеви за службену сарадњу у ставу 2. члана 4. Упућују се непосредно од суда или органа за провођење закона који подносе захтјев, према органу за провођење закона или органу власти од којих се сарадња захтијева.
3) Захтјеви за правну помоћ или службену сарадњу могу се поднијети усмено, у писменој форми или телефоном. Орган од којег је помоћ или сарадња затражена има право затражити примјерак факсимила одговарајућег налога, одлуке или пресуде. Примјерак таквог налога, одлуке или пресуде мора се увијек обезбиједити уколико њихово извршење има непосредан утицај на права лица.
4) Захтјеви за правну помоћ или службену сарадњу те одговори на те захтјеве могу се саставити на једном од језика који су у службеној употреби у Босни и Херцеговини.
5) Захтјеви за правну помоћ или службену сарадњу могу се одбити само ако би испуњење тих захтјева било у супротности са законом који је на снази у мјесту потребног испуњења захтјева. Захтјев за правну помоћ или службену сарадњу не може се одбити усљед непостојања надлежности органа коме се захтјев подноси. Ако орган коме се захтјев подноси нема одговарајућу надлежност за пружање тражене помоћи или сарадње, исти одмах прослијеђује захтјев надлежном органу.
6) Захтјеви за правну помоћ или службену сарадњу обрађују се без одгађања и тражена документација се одмах доставља органу који захтијева помоћ или сарадњу.
7) Службеници органа који подноси захтјев имају право бити присутни приликом реализације захтјева од стране органа којем се захтјев подноси.
8) Пружање услуга правне помоћи и службене сарадње је бесплатно.
Члан 6.
Хапшење и премјештање
1) Уколико суд или орган за провођење закона нареди или захтијева хапшење односно премјештање осумњиченог, оптуженог или свједока из једног ентитета или Брчко Дистрикта у други с циљем испитивања, притварања или извршења казне, надлежни орган у ентитету од којег се наведени облик помоћи или сарадње тражи, односно у Брчко Дистрикту, предузима хапшење или накнадно пребацивање у надлежност органа који је захтјев поднио. Ово се обавља непосредно на захтјев, у складу са чл. 5. ст. 1.до 8. и додатни налог или захтјев ентитета којем је захтјев поднесен односно Брчко Дистрикта није потребан.
2) Ако је осумњичени или оптужени ухапшен односно премјештен у складу са ставом 1. овог члана у сврху испитивања или истражног притвора, орган који је затражио помоћ или сарадњу мора лице вратити одмах по престанку испитивања или истражног притвора у мјесто из којег је било премјештено.
3) Затражени премјештај се одгађа уколико је присуство лица које се сматра осумњиченим, оптуженим или свједоком неопходно у кривичном поступку у ентитету којем је захтјев поднесен, односно у Брчко Дистрикту.
Члан 7.
Лица у притвору
1) Уколико је лице у притвору позвано да се појави у својству оптуженог, судског вјештака или свједока односно с циљем суочења свједока у кривичном поступку у другом ентитету односно Брчко Дистрикту, то лице привремено се премјешта у надлежност органа који је захтјев поднио.
2) Орган којем се захтјев подноси може утврдити рок за поврат датог лица из става 1. овог члана и може утврдити начин на који ће се поврат извршити. Орган који је захтјев поднио мора поступати у складу са овим условима.
3) Орган који захтјев подноси такође мора обезбиједити задржавање премјештеног лица у притвору за вријеме боравка у том ентитету односно Брчко Дистрикту. Лице се мора ослободити уколико период задржавања у притвору истекне док се лице још увијек налази у подручју ентитета који је захтјев поднио односно Брчко Дистрикта.
4) Привремени премјештај одгађа се уколико је присуство датог лица неопходно у кривичном поступку у ентитету којем је захтјев поднесен односно Брчко Дистрикту.
Члан 8.
Хитност
1) У случајевима потјере за починиоцима и пљенидбе доказног материјала, органи за провођење закона из ентитета и Брчко Дистрикта имају право на предузимање неопходних радњи на територији других ентитета и Брчко Дистрикта, укључујући употребу средстава принуде те употребу оружја, без сагласности датог ентитета односно Брчко Дистрикта.
2) У случају предузимања радњи на основу става 1, одмах се обавјештавају надлежни орган и орган надлежан за гоњење у ентитету, односно Брчко Дистрикту, на чијој територији се радње предузимају. Документација која се односи на предмет и помоћу које се пружа објашњење о стању хитности мора им се такође одмах доставити.
3) Документација из става 2. члана 8. враћа се ентитету, односно Брчко Дистриту, који је радње предузео. Поврат документације може се одбити искључиво у случају када се радњом крши закон закон ентитета односно Брчко Дистрикта. У таквом случају одмах се обавезно обавјештава ентитет који је захтјев поднио односно Брчко Дистрикт.
4) Закон који је на снази у мјесту одвијања потјере и пљенидбе доказа примјењује се на радње предузете на основу става 1. овог члана.
Члан 9.
Рјешавање спорова
У случајевима одбијања захтјева за правну помоћили службену сарадњу на основу члана 5. ст. 5., предмет рјешава Суд Босне и Херцеговине у складу са чланом 13. Закона о Суду Босне и Херцеговине.
Члан 10.
Завршна одредба
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Босне и Херцеговине”.
20. маја 2002. Године
Волфганг Петрич
Високи представник