Након вишемјесечне израде и консултација са стручњацима, приједлог Изборног закона Брчко Дистрикта достављен је Скупштини 5. јуна 2003. године, и усвојен 19. септембра, са једним важним амандманом. Закон је у потпуности усклађен са Изборним законом Босне и Херцеговине. Планира се да се избори у Брчком одрже истовремено са општинским изборима у Босни и Херцеговини, у октобру 2004. године.
За право гласа у Брчком примјењиваће се потпуно иста правила као и у осталом дијелу Босне и Херцеговине, а мандати у Скупштини Брчког ће се освајати на изборима на готово исти начин као у општинама, кантонима и ентитетима. Сви становници са пребивалиштем у Дистрикту могу гласати без обзира да ли тренутно живе у Дистрикту или не. Дистрикт није био предмет одлуке Уставног суда којом се налаже минимална заступљеност националних група у ентитетским парламентима – три већинске групе у Брчком су довољно велике да буду заступане и без тога. Међутим, као гест воље да се укључи најмања група, Хрвати, Скупштина Брчког је измијенила приједлог закона како би се укључила одредба о минималној заступљености од три мандата (од 29) за сваку од три националне групе. Ово се, на примјер, може упоредити са минималном заступљеношћу од четири мандата у много већим скупштинама Републике Српске или Федерације.
Хрвати имају седам мандата у прелазној Скупштини, коју је супервизор именовао 2000. године. Од тада, не постоји дио Дистрикта који није безбједан за повратнике, и не постоје никакве правне препреке. Заправо је враћено 95% усељиве имовине, а реконструкција (укључујући инфраструктуру) је вршена на недискриминаторски начин. Многи Хрвати су се запослили изван Дистрикта, у БиХ или у Хрватској, и нису се вратили. Иако није познато колико има Хрвата међу бирачима Дистрикта, политичке странке претпостављају да би Хрвати могли очекивати да освоје око четири мандата уколико би се избори одржали сада.
Хрватски посланици су напустили Скупштину прије гласања, како би показали да не могу прихватити мање од минимално загарантоване заступљености од шест мандата. Ово није било прихватљиво за остале групе које су сматрале да би због тога њихови бирачи били недовољно заступљени.
Бошњаци, Срби и супервизор кажу да би им било драго да у изабраној Скупштини буде више Хрвата, али хрватске странке морају убиједити више Хрвата који имају право гласа да се региструју и гласају. Супервизор је апеловао на Изборну комисију БиХ да пружи помоћ у томе да се бирачима са правом гласа који се налазе изван Дистрикта пружи прилика да гласају. Коначно, демократски парламент мора одражавати састав бирачког тијела – оних који гласају.