Високи представник са федералним и бх. министрима разговарао о имовинским питањима

Високи представник, Волфганг Петрич, се данас састао са Крешимиром Зубаком, бх. министром за људска права и избјеглице, Рамизом Мехмедагићем, федералним министром за урбанизам, и Фикретом Ферхатовићем, вршиоцем дужности федералног министра за социјалну политику, расељене особе и избјеглице, са којима је разговарао на тему имовинских закона. Господин Удо Јанц, замјеник Шефа Мисије УНХЦР–а као и представници ОСЦЕ–а присуствовали су састанку. Високи представник је детаљно упознат са ургентном потребом законских измјена. У неколико протеклих мјесеци темпо имплементације имовинских закона је ослабио, због чега су многе особе морале чекати на поврат своје имовине, и то често у привременим склоништима. Другима је опет онемогућено да изврше приватизацију својих станова.

Удружења избјеглица, заинтересованих група и активиста, као и званичници задужени за стамбену проблематику из цијеле БиХ изразили су забринутост у погледу законских мјера које још увијек не постоје, иако се о њима разговарало више од пола године. Побољшањем законских одредби ће се смањити могућност манипулисања и одуговлачења и створиће се простор за брже деложације вишеструких корисника, као и повратак избјеглица и расељених особа својим кућама.

У октобру је у Теслићу одржана Имовинска конференција, на којој су присуствовали државни и ентитетски званичници. Конференција представља позитиван корак у процесу повратка, али и у контексту концепта одговорности. Упркос постигнутом договору и сарадњи на завидном нивоу, што је резултовало уврштавањем многих питања која су покренули федерални и РС органи власти у пакет амандмана, одређена питања су ипак остала неријешена. У Теслићу је договорено да је 15. новембар рок за усклађивање предложених амандмана. Окончање овога процеса иде у прилог развоју БиХ као функционалне, развијене државе, и на најбољи могући начин је у интересу избјеглица који су најчешће најугроженија категорија друштва.

Предложени амандмани ће избјеглицама и расељеним особама омогућити да искористе своје право “слободног повратка на пријератна пребивалишта“, као што је то загарантовано Дејтонским мировним споразумом. Високи представник је нагласио да све мања међународна финансијска подршка Босни и Херцеговини значи да имлементација, уз подршку међународне заједнице, мора бити завршена у кратком периоду.

Након опширних консултација са одговарајућим државним и ентитетским министрима и узевши у обзир проблеме са којима се суочавају избјеглице из БиХ, Високи представник је свјестан да је у наредним данима неопходно донијети рјешење у погледу амандмана. Високи представник је примио к знању захтјев бх. Министра за људска права и избјеглице у погледу кориштења овлаштења Високог представника према Анексу 10, као средства за доношење коначне одлуке по овом питању.

Високи представник је нагласио потребу за потпуном имплементацијом законских одредби, те посебно истакнуо питање будућих амандмана на имовинске законе, као и земљишта у друштвеном власништву. Високи представник је апеловао на све органе власти да испоштују забрану додјеле земљишта у друштвеном власништву, те позвао ентитетске министре, посебно оне из Републике Српске, да осигурају поштивање владавине права од стране релевантних општинских власти.

Високи представник је указао на све већи проблем додјеле земљишта у друштвеном власништву коју у многим случајевима додјељују општински органи без обавезног изузећа од Одлуке о забрани додјеле земљишта у друштвеном власништву, које издаје Високи представник. Корисници додијељеног земљишта би требали бити свјесни да се власништво над тим земљиштем може оспорити, а општински функционери који су на тај начин одобрили додјелу земљишта могу бити санкционисани. Државна комисија за избјеглице је недавно формирала радну групу која ће се бавити питањем додјеле земљишта. Високи представник је поздравио њено оснивање. Радна група ће размотрити све постојеће политике додјеле земљишта, као и будућа рјешења.