Садржај
- Најновије информације о Пакту стабилности
- Сектор банкарства
- Телекомуникације
- Сектор енергетике
- Најновија догађања из Републике Српске
- Приватизација
- Најновије информације о пензијама
- Пореска политика и пореска управа
- Буџети
- Транспорт
- Економски показатељи у БиХ
1. Најновије информације о Пакту стабилности
1. Именовање новог Специјалног координатора и општи преглед активности Пакта стабилности
19 децембра 2001 године, Вијеће Европске Уније донијело је одлуку којом се др Ерхард Бусек именује за “Специјалног представника Европске Уније да би обављао функције Специјалног координатора при Пакту стабилности за Југоисточну Европу. Тако је др Бусек ступио на мјесто Боде Хомбацха чији је мандат Специјалног координатора истицао 31 децембра 2001 године.
Ово именовање коинцидира са значајним раздобљем у развоју регионалне сарадње у оквиру Пакта стабилности уопште. Друга регионална конференција Пакта стабилности одржана је у Букурешту 25 и 26-ог октобра чији су исход били (1) преузимање обавезе у износу од ако 2.6 милијарди ЕУР-а ( што укључује већ претходно утврђену обавезу везану за средства до чије реализације међутим још није дошло) и (2) објелодањивање регионалних стратегија у неколико области и сектора – попут трговине, инфраструктуре, развоја приватног сектора, борбе против организованог криминала и тероризма итд. Унаточ овоме успјеху, и даље су остала нека питања, нарочито у самом вођству ЕУ, а везана су за конкретан допринос и комплементарност Пакта са осталним регионалним настојањима у успостављању сарадње.(попут ЦЕИ, СЕЦИ) са властитом стратегијом ЕУ, на начин на који је то изложено у Процесу стабилизације и придруживања (САп) те активне улоге и добро финансиране помоћи засноване на партнерству која се тренутно одвија на основу програма ЦАРДС.
Тако је на основу Заједничке одлуке Вијећа нови Специјални координатор нарочито задужен да “ врши процјену садашњих активности и метода рада Пакта “ и извијести Вијеће најкасније до марта 2002 године. Такођер се утврђује да проведба Заједничке одлуке узима “ у обзир нарочито развој и досљедност тога развоја у односу на друге доприносе које Европска Унија даје у региону. У заједничкој одлуци се каже и то да ће Специјални координатор “ бити у блиској вези и сарадњи са Уредом високог представника у Босни и Херцеговини. “
Неформални консултативни одбор за процес придруживања при Пакту стабилности (ИЦЦ) “ (укључујући ПС, Предсједништво ЕУ, Вијеће ЕУ и ЕК) је потом основан и треба први пут да се састане 11-ог јануара, у духу конструктивног партнерства. Европска комисија је дистрибуирала докуменат у коме детаљно излаже своје прелиминарне процјене активности ПС дајући назнаке да “ комисија намјерава дати квалитетан допринос и усредсредити своје стручне и радне напоре у ову нову фазу Пакта Стабилности. “
Као активан партнер Пакта Стабилности ОХР ће наставити да даје свој допринос овоме процесу.
2. Радни сто број ИИ Састанак у Сарајеву – 29-30 Новембра 2001 године.
Као копредсједавајући “ Радног стола број ИИ за обнову развој и сарадњу “ у периоду јули-децембар 2001, Министарство за европске интеграције Босне и Херцеговине било је домаћин пленарног састанка овога Стола у Сарајеву.
Главне тачке које су разматране су између осталог укључивале:
- Напредак учињен у погледу либерализације регионалне трговине (након Меморандума о разумијевању из јуна 2001),
- Напредак учињен везано за Инвестмент Цомпацт,
- Развој иницијативе за социјалну кохезију и
- Презентацију плана коју је извршила Албанија, као предсједавајући Процеса сарадње у југоисточној Европи (“ незванични докуменат “) о Координацији у подручју енергетике и политике у ЈИЕ “
Представници Инвестмент Цомпацт-а дали су преглед својих активности, а нарочито оних везаних за завршетак првог издања “ инструмената за праћење “ политике реформе.
(види: хттп://њњњ.инвестментцомпацт.орг/)
Предложено је да се сачини “ Регионални инвестициони оквир “ који би слиједио примјер регионалног Меморандума о разумијевању о либерализацији трговине.
Иницијатива везана за социјалну кохезију, којом су копредсједавале владе Француске и Савезне републике Југославије, дала је преглед и тренутне ситуације везане за акцони план усвојен у Букурешту у различитим подручјима у којима треба интервенисати попут политике здравства, социјалне заштите, стручног оспособљавања и политике тржишта рада.
3. Напредак учињен на либерализацији регионалне трговине и Споразум о слободној трговини БиХ (СРЈ)
Значајан споразум потписан је између влада БиХ и СРЈ 1-ог фебруара 2002. Када буде ратификован, тај споразум ће омогућити трговину домаћим робама између ове двије земље без царина са изузетком производа на бази нафте и протектираних аутомобилских гума за које ће доћи до постепеног укидања царинских даџбина тек до 2004 године. БиХ је такве уговоре већ склопила са Хрватском и Словенијом. Технички гледано, споразум са Бившом југославенском републиком Македонијом је комплетиран, али се још увијек чека на рјешавање неких завршних тачака. Процес који се утврђује Меморандумом о разумијевању предвиђа да ће свака земља чланица Пакта стабилности ( Албанија, Хрватска, СРЈ, БЈРМ, Бугарска и Румиунија) вршити преговоре и склапати билатералне споразуме о слободној трговини са другим земљама ( отуда укупно 21 Споразум о слободној трговини) до краја 2002 године чији је општи циљ либерализација 90% вриједности међусобне трговине у региону до краја 2006 године.
Радни сто број ИИ је у Сарајеву обавијештен да је од 21 споразума пет потписано, десет је у преговорима, а шест још у припреми. Два уговора су у то вријеме ( новембар ) била близу поптписивању. Ово укључује и споразум између БиХ и СРЈ. Примијећено је да је потребно наставити са пружањем донаторске подршке да би се омогућио технички посао који треба обавити да би се привели крају, а онда и провели, преостали још нескопљени споразуми. На примјер, помоћ би, између осталог, била потребна око примјене “ правила о поријеклу “. И на крају, али не и мање важно питање јест како се бавити падом прихода по основу царина који се очекује – што је такођер било истакнуто.
Коначно, може се очекивати да ће споразум о слободној трговини између БиХ и СРЈ, олакшавајући трговину и поједностављујући рад на граници, имати позтиван утицај на учвршћивање јединственог економског простора у БиХ.
2. Стварни напедак у приватизацији банака и реформи
Пошто је постојање функционалног и добро уртеђеног те конкурентног сектора банкарства темељни услов за добру будућност одрживе економије у БиХ, и државна и ентитетске владе а и међународна заједница уложили су значајне напоре да се то и оствари. Као доказ њихова успјеха , значајна карактеристика овога ојачаног сектора је снажан улазак страних банака на тржиште, уносећи у сектор нове размјере у погледу конкуренције и нивоа услуга корисницима.
Што се тиче настојања да се изврши приватизација, оба ентитета су у завршној фази када се ради о утврђивању банака које имају изгледа да привуку стране улагаче, или се могу консолидовати са другим банкама односно морају ићи у ликвидацију. Раст банака у приватној својини био је јак, са 41 приватне банке ( од 53 укупно у цијелој земљи ) а ради се о контроли над 80 посто имовине у банкарском сектору ( 2.9 милијарде КМ 3.5 милијарде на дан 30 септембра 2001 године.) Банке са већим удјелом приватног власништва укључује осам банака чији је некадашњи већински власник била држава, док је преосталих тринаест банака у државној својини у коначној фази одлучивања. У Републици Српској, приватне банке сада имају контролу над више од половине имовине банкарског сектора док страни улагачи имају контролу над 35 посто имовине. Четири од једанаест банака у већинском државном власништву је приватизовано. У Федерацији, опет, ради се о отприлике 90 % имовине банака са већинском приватном својином и 70% у страним банкама. У ствари, двије међународне банкарске компаније држе 50 посто полога у четири банке у Федерацији. Четири од десет банака са већинском државном својином су сада приватизоване.
Једнако охрабрује и то што су по први пута након рата банке у Федерацији исказале нето добит у овој години – након три узастопне године пословања са губицима – у износу од 33 милиона КМ. Осим тога ниво нове штедње порастао је са 599 милиона КМ крајем 2000 године на 1.3 милијарде крајем 2001 године, одражавајући и пораст новога повјерења јавности према банкама. Док се појашњавају питања везана за власништво а ликвидност јача, правни оквир који се односи на овај сектор такођер се ревидира. Радна група која се састоји од званичника из подручја банкарства у Федерацији и представника међународне заједниоце недавно је привела крају рад на значајном нацрту ревизије федералног закона о банкама, чији је циљ да отклони читав низ недостатака у постојећем закону, и поднијела га Влади на даљу законску процедуру. Нацрт текста је такођер дат на разматрање Министарству финансија Републике Српске који би могао ићи на евентуално усвајање. Једна заједничка радна група ће ускоро, као наставак ове активности, преузети на себе задатак да усклади законе о агенцијама за банкарство у оба ентитета.
Програми за осигурање депозита, који су уведени у оба ентитета током 2001 године, такођер се добро развијају, тако да је седам банака сада постало члановима у Федерацији. Стручњаци из државне и ентитетских влада те међународне заједнице, након неколико мјесеци активности у радној групи која се бавила израдом нацрта, сада има намјеру да крене у израду нацрта законских аката чији је циљ обједињавање ових двају ентитетских програма у тијело на државном нивоу, чије се доношење очекује у наредних неколико мјесеци.
3. Телекомуникације
Реформска динамика је у току четвртог квартала била нажалост успорена. Унаточ великим напорима да се крене даље са успостављањем модерног правног оквира у сектору телекомуникација, чиме би се повећала економска привлачност БиХ, Вијеће министара није успјело да до сада стави на расправу нацрт Закона о комуникацијама на државном нивоу и план радњи које треба подузети. Нажалост, то би могло постати препреком и у предстојећем процесу приватизације оператора телекомуникација. Да би се могли припремити за приватизацију, два оператора телекомуникација у Федерацији – ПТТБиХ и ХПТ Мостар – коначно су обавила раздвајање телекома и поште које функционише од 1 јануара 2002 године. Свјетска банка и Европска банка за обнову и развој одржале су двије радионице о приватизацији у јануару 2002 године на којима су се окупили политичари и представници оператора телекомуникација те осталих пословних субјеката да би расправили и утврдили кључна питања која утичу на успјех у приватизацији.
4. Сектор енергетике – темељне реформе на путу
Имплементација кредита за пројекат Поњер ИИИ је узнапредовала у протекла три мјесеца. Циљеви пројекта Светске банке Поњер ИИИ су наставак програма реконструкције у сектору електричне енергије, да би се обезбиједио приступ поузданијој и јефтнијој струји- само снабдијевање ће се обављати уз смањене безбиједносне и околишне ризике, те смањене трошкове за снабдјеваче.
Уз помоћ УСАИД-а обављене су успјешне косултације са ентитетима око нацрта Закона о електричној енергији који се тренутно налази пред парламентом. Законом се даље јача јединсвени економски простор у сектору енергетике у БиХ. Законом се утврђује оснивање регулаторне комисије која ће бити надлежна за пренос електричне енергије, а предвиђа се и постојање независног оператора система који ће руководити операцијама преносне мреже у БиХ. Постојаће и једна фирма која ће се бавити преносом електричне енергије и омогућавати повезивање мреже на мреже у западној Европи. Након усвајања Закона о електричној енергији на државном нивоу, ентитети морају израдити законе о електричној струји у чијој ће надлежности бити производња и дистрибуција електричне енергије. Тиме ће правни и институтционални оквир у сектору електричне енергије бити комплетиран.
5. Економска реформа у Републици Српској: Значајан напредак, али предстоји још дуг пут
Када су у питању активности Владе Републике Српске везано за рад на законским актима, у Службеном гласнику РС објављено је 148 закона и измјена и допуна закона из подручја економије који су донесени од склапања дејтонског мировног споразума у новембру 1995. 101 од тих закона усвојено је до децембра 2000 године, што је у просјеку 20 закона и измјена и допуна закона годишње ( у периоду од Дејтонског споразума до децембра 2000 године). Садашања Влада Републике Српске усвојила је 47 закона и измјена и допуна закона у току једне године ( од јануара 2001 до јануара 2002). Међу најзначајнијима су : Закон о доприносима, Закон о пореској управи, Закон о јавним набавкама, Закон о прању новца, Закон о порезу на доходак грађана, Закон о порезу на имовину итд. Ваља истаћи да је садашња Влада прва усвојила стратегију економског развоја , на основу које је у наставку и поступала. Захваљујући томе већина примарних циљева за 2001 годину постигнута тј:
- Заустављање пораста незапослености
- Успоравање инфлације (повећање индекса малопродајних цијена до 5%)
- Редовна доспјела плаћања буџетским корисницима
- Редовно сервисирање обавеза према заједничким институцијама БиХ
- Редовно сервисирање вањског дуга
- Пораст стварног бруто националног производа за најмање 5% (званични подаци још нису објављени/ предвиђања су да се ради о нижем постотку)
- Приватизација државног капитала скоро да је достигла планирани циљ- приватизација 50% од књижне вриједности државног капитала
Међутим много тога је још остало:
- Велик трговински дефицит који је у сталном порасту (порастао за 200 милиона КМ или око 20% у поређењу са 2000 годином)
- И даље висока стопа незапосленостиа унаточ њеном паду од 4% у току 2001 године )
- Просјечна нето плата ( око 323 КМ ) и просјечна пензија ( око 120 КМ) знатно су ниже него у Федерацији
- Пад индустријске производње за око 12%
- Даља стагнација у процесу приватизације
Приватизација фирми од стратешког значаја је свакако једно од најзначајнијих реформских питања у Републици Српској јер јој је циљ да олакша тржишно оријентисано преструктурисање на микро плану. У фискалном подручју биљежи се релативно низак ниво убирања прихода – нарочито када се ради о порезу на дходак и добит- на шта треба усмјерити пажњу.
Подручја којима треба посветити нарочиту пажњу у смислу утврђивања политике у 2002 години укључују:
- Јачање оперативних капацитета Дирекције за приватизацију
- Потпуно провођење Закона о пореској управи, уз наставак јавне кампање којом се јача свијест грађана РС о њиховим грађанским обавезама
- Проведба механизма за рефундирање пореза на акцизе у сврху спречавања двоструког опорезивање роба које подлијежу акцизним обавезама у међуентитетској трговини, тако што пореска обавеза настаје у мјесту потрошње
Додатне информације везане за ове и остале догађаје у Републици Српској могу се наћи на сљедећим андресама: хттп://њњњ.владарс.нет, хттп://њњњ.рсприватизација.цом.
6. Приватизација – Улази у добру годину?
У оба ентитета програм приватизације сада иде много брже и први охрабрујући – иако веома спори- резултати остварени у групи малих и средњих предузећа представљају знак да је преструктурисање привреде у земљи и њезин прелазак на слободно тржишну оријентацију већ добро поодмакао.
У Републици Српској продаја капитала у великим предузећима за ваучере је завршена. Стварна расподјела дионица новим акционарима ( грађанима и приватизацијским фондовима) трајала је дуго времена због сложености саме операције, но сада се може сматрати обављеном. Већина Скупштина се већ састала а продаја за готовинска средства или страну валуту показује да је продаја пресоталог капитала у државној својини у току. До сада је у потпуности приватизовано 66 од 648 фирми.
У категорији малих предузећа, резултати обећавају прилично много, пошто је око 42% фирми ( 115 од 276 прешло у друге руке). Преостали дио из ове групе је повремено на понуди тако да се очекује да ће више од 70% ових фирми бити продато до краја 2002 године.
Што се тиче фирми од стратешког значаја, ситуација се није значајно промијенила и напредак је спор. У посљедња три мјесеца три велика предузећа ( од укупно 52) успјешно су продата међународним улагачима. О још три фирме врше се преговори, и њихова продаја предстоји. Припрема фирми за тендере добро напредује уз помоћ међународних савјетника и 21 фирма је понуђена на тендерску продају. Међутим ниво одзива страних улагача је слаб и треба усмјерити више напора Владе и агенција за приватизацију као и агенције за подстицање страних улагања на подизање нивоа повјерења у будућност земље и тако стимулисати улагања у Републици Српској.
У Федерацији Босне и Херцеговине, други круг јавног уписа дионица за цертификате у посједу грађана коју је Агенција за приватизацију планирала када су у питању велике фирме, управо је завршен. Сљедећи корак је понуда преосталог дијела капитала у државном власништву за готовинска средства плаћања најзначајнијим улагачима који су спремни да дају подршку финансијским потребама и развоју тих фирми да би постале конкурентне како унутар БиХ тако и на извозним тржиштима.То је један од најзначајњих циљева у 2002 години. Трећи круг јавног уписа дионица треба да почне у фебруару а на понуди ће бити око 200 фирми из ове категорије. До сада је 14% фирми у потпуности приватизовано (154 од 1034). Ови резултати су разочаравајући и треба уложити нове напоре на начин на који је то речено у претходном тексту о РС – Агенције Владе ФБХ требало би да стимулишу овај процес.
У категорији малих предузећа остварени резултати више охрабрују и 62% (199 од 322 ) фирми је успјешно продато приватном сектору, углавном за готовину. До краја 2002 године, наредних 20% фирми из ове категорије требало би да буду продате.
Од почетка процеса приватизације фирми од стратешког значаја у 2000 години, само је шест ( од 86) фирми до сада продато. Ово се чини ниским резултатом иако се мора признати да продаја тих великих фирми овиси о помоћи међународних савјетника која је у суштини почела тек крајем 2000 године. Као што је планирано, Свјетска банка ће се посљедња укључити у тај процес, а њихови стручњаци ће, очекује се, отпочети са активностима везаним за приватизацију у току првих мјесеци 2002 године.
Радна група за приватизацију (из редова Међународне савјетодавне групе за приватизацију и Федералне агенције за приватизацију) извршила је ефикасну координацију припремних радова за донаторске институције у протеклом семестру, а један од приоритета им је да сачине ревидирани списак стратешких фирми. Нови списак смањен је на 56 фирми које за приватизацију треба да припреме међународни савјетници. Остале 32 фирме ће изравно приватизовати ФПА или ЦПА без донаторске помоћи. Неопходно је да буду примијењени транспарентни критерији, слободан приступ подацима, правичан третман понуда итд када су ове фирме у питању, а ФПА ће редовно извјештавати радну групу о напретку који је постигла у своме раду.
У оба ентитета, велике фирме које се баве електричном енергијом и фирме које се баве јавним комуналним дјелатностима приватизоваће се на крају овога процеса, а неке од њих ће претходнио требати преструктурисати. Већина предузећа из ове категорије добиће помоћ Свјетске банке.
Брчко
Канцеларија за приватизацију Дистрикта Брчко објавила је прву групу од шест тендера који се односе на предузећа у Дистрикту Брчко у септембру 2001 године. Рок за подношење понуда био је 21 децембар 2001. Као резултат, дошло је 24 понуде од којих су 22 оцијењене као ваљане. Очекује се да ће се одлуке везане за приватизацију ових шест предузећа донијети у марту 2002 године.
7. Нови ПИО
Проведба Закона Федерације Босне и Херцеговине о организацији пензијско инвалидског осигурања прошлог је мјесеца доживјела значајан успјех. Отежана постојањем постојањем два паралелна пензиона система утемељена на етничкој основи, проведба овога закона дошла је са великим закашњењем. Сходно томе, пензиони систем у Федерацији био је оптрећен економском неефикасношћу и финансијском нетранспарантношћу. Проведба овог значајног закона један је од услова за кредит Свјетске банке ПФСАЦ ИИ.
Нови јединствени пензиони фонд у Федерацији Босне и Херцеговине кренуо је са радом почетком ове године. Федерална влада је именовала привременог директора фонда и изабрала чланове Управног одбора. Нови пензиони фонд регистрован је 28 децембра 2001; јединствени уплатни рачун отворен је на име фонда 11 јануара 2002 године. Пензиони форнд би требало да отпочне са исплатом прве пензије свим пензионерима у Федерацији почетком фебруара.
Покретање новог пензионог фонда представља значајан корак напријед, али тек почетак сложених реформи пензионог система које још увијек предстоје у оба ентитета. С обзиром на чињеницу да реформе у Федерацији укључују обједињавање два засебна паралелна пензиона фонда, Управни одбор новог пензионог фонда већ је именовао комисију која треба да изврши процјену квалификационе структуре постојећег особља некадашњих двају пензионих фондова и сачини оперативну стратегију о потребама за попуњавањем особљем у новом пензионом фонду. Као резултат реформи, неки од упосленика некадашњих пензионих фондова вјероватно ће остати без посла, што значи да неће бити лаких рјешења за проблем који предстоји. Подршка међународне заједнице биће значајна у наредним мјесецима да би се обезбиједио замах за даље реформе.
8. Пореска политика и Пореска управа
У децембру 2001 године г. Милица Бисић постављена је за челну особу Пореске управе у Републици Српској, чиме је ријешено питање нормалног функционисања Пореске управе у Републици Српској (До тада се прописи нису могли доносити без потписа руководног лица Пореске управе).Ово ново именовање побољшало је добре изгледе за успостављање стручне и ефикасне Пореске управе у Републици Српској.
Влада Републике Српске донијела је Уредбу о припадности акциза 4 децембра 2001 године. ФБХ је у службеном гласилу објавила измјене и допуне прописа којима се уређује припадност пореза на акцизе у новембру и тако приближила усклађеност припадности пореза на акцизе у БиХ. Очекује се да се представници ентитета састану са представницима дистрикта Брчко у марту 2002 године да би усагласили и ријешили питања везана за законе о порезу на промет и акцизе.
Закон о пореској управи Федерације Босне и Херцеговина треба да уђе у парламентарну процедуру ради усвајања најкасније до марта 2002 године. Тај ће закон омогућити лакше функционисање Пореске управе и дати јој више овлаштења. Сличан закон је већ усвојен у Републици Српској. И Брчко је усвојило свој закон о пореској управи.
14 децембра 2001 године, Геселлсцхафт фур Тецхнисцхе Зусамменарбеит (ГТЗ), заједно са ОХР-ом у сарајеву организовао је први званични семинар о порезу на додану вриједност (ПДВ) у БиХ. Под предсједатељством амбасадора Доналда С. Хаyс-а, семинару је присуствовао и Министар за трезор институција Босне и Херцеговине, Анте Домазет, званичници из ентитета (укључујући и дистрикт Брчко ) те велики број представника међународне заједнице. Истакнути ГТЗ-ов стручњак за ПДВ , Ецкхарт Брандт-Поллман изнио је почетну техничку презентацију.Успјешан исход првог семинара о ПДВ-у био је охрабрујући, уз успостављање радне група за ПДВ која ће руководити даљим и вјероватно много конкретније утемељеним догађајима и размјеном идеја у току 2002 године.
9. Буџети
Институције Босне и Херцеговине и Федерација Босне и Херцеговине извршили су ребаланс буџета за 2001 годину. Мање интерне измјене урађене су и у буџету Републике Српске, али укупан износ је остао непромијењен.
Буџет институција Босне и Херцеговине повећан је за 15%, али и поред повећања уплата из ентитета, још није извршен због чињенице да Закон о кориштењу средстава од сукцесије још није донешен и средства нису реализована. Тај закон, као и буџет за 2002 годину, требало би донијети у наредних неколико седмица, пошто функционише привремени буџет за прва три мјесеца. Разговори са ММФ-ом о нацрту тога буџета – који је за око 110 милиона КМ већи од буџета за 2001 са извршеним ребалансом – се и даље воде.
У Федерацији је пораст прихода довео до ребаланса буџета који је за 19% већи од првобитно предложене цифре. За 2002 годину буџет је напокон усвојен почетком марта и у Дому народа и у Представничком дому и требало би да износи 1,559 милиона КМ.
Република Српска је успјела да изврши свој буџет готово у складу са планом. Буџет за 2002 годину је усвојен и износи 890 милиона КМ ( 8% већи него у 2001 години).
У Дистрикту Брчко, усвојен је буџет за 2002 годину, у износу ид 136.4 милиона КМ ( 20% већи него у претходној години )
И коначно, од првог јануара, користи се јединстевни рачун трезора, што би требало побољшати ефикасност и транспарентност.
10. ТРАНСПОРТ – напредује
29 новембра у Сарајеву, министри из Босне и Херцеговине, Хрватске и СРЈ потписали су писмо намјере о сарадњи везаној за управљање Посављем ( у оквиру Пакта стабилности ) То би требало резултирати поновним отварањем ове ријеке за међународну пловидбу.
БиХ је потписала споразум са ЦЕАТС-ом у септембру. Уговор је склопљен и са Цроатиа Цонтрол Лимитед да би се обезбиједила контрола зрачног саобраћаја у БиХ у средњем зрачном простору од 27 децембра 2001 године. Размјештање државне граничне службе обављено је на аеродромима у Бањалуци и Мостару, а слично ће бити и са аеродромом у Тузли.
Програм о безбиједности цивилног ваздушног саобраћаја је сачињен у форми нацрта и сада се налази на прегледу у Еуроцонтрол-у. Координатор пројекта за оперативну помоћ (ОПАС) отворио је канцеларију у Сарајеву и сада је постављен на положај управника Одјељења за цивилну авијацију Босне и Херцеговине. Нажалост, кашњење у пројекта ОПАС онемогућава чланство БиХ у ЕЦАЦ до краја 2002. Убрзо након тога БиХ ће постати члан Еуроцонтрол-а.
И влада Републике Српске и влада Федерације донијеле су недавно законе о жељезницама. У Федерацији по том закону ЖБХ ( Жељезнице Босне и Херцеговине ) и ЖХБ ( Жељезнице Херцег Босне ) постају нове ЖФБХ – Жељезнице Федерације Босне и Херцеговине.
У сектору друмског саобраћаја, државна влада је усвојила Закон о међународном и међуентитетском саобраћају, којим се утврђују основе за издавање дозвола на државном нивоу и уређивање међународног и међуентитетског камионског и аутобуског саобраћаја.
11. Економски показатељи у БиХ за период јануар 2001 – јануар 2002
Извор: Заводи за статистику ФБХ и РС
| Индикатор | Федерација БиХ | Република Српска | БИХ (процјена ОХР-а ) |
| ГДП номинални у 2000 ГДП номинални 1999 Номинални пораст 1999-2000 Стварни пораст 1999-2000 (минус инфлација) | 6,698 милијарде КМ 6,141 милијарде КМ + 9,0% +7,8% | 2,463 милијарде КМ 2,180 милијарде КМ + 13,0% -0,6% | 9,161 милијарде КМ 8,321 милијарде КМ +10,0% +5,5% |
| Индекс у индустријској производњи 2001 у поређењу са 2000 12/01 у поређењу са12/00 |
+12,2% +7,4% |
-12,9 % -25,4% |
+3,8% -3,53% |
| Индекс малопродајних цијена 2001 у поређењу са 2000 12/01 у поређењу са 12/00 |
+1,7% + 0,3% |
+6,5% +2,2% |
Н/А Н/А |
| Просјечна нето плата 12/01 У поређењу са просјеком у 2001 | 457,68 КМ +7,3% | 332 КМ +12,7% | 412,5 КМ +9,24% |
| Број запослених 12/01 Број регистрованих незапослених 12/01 (РС 09/01) | 405.689 лица 269.004 лица | 227.740 лица 153.231лица | 633.429 422.235 |
| Број пензионера 10/01 (РС 09/01) Просјечна пензија у 10/01 | 279.359 лица 170 КМ | 179.835 лица 105 КМ | 459.194 лица 145 КМ |
| Увоз 2001 Извоз 2001 Трговински дефицит у 2001 Покривеност увоза извозом | 5,113 милијарде КМ 1,746 милијарде КМ 3,367 милијарде КМ 34,1% | 1,697 милијарде КМ 0,599 милијарде КМ 1,098 милијарде КМ 35,3% | 6,810 милијарде КМ 2,345 милијарде КМ 4,465 милијарде КМ 34,4% |
Овај Економски билтен објављен је у складу са овлаштењима
Wолфганга Петритсцх-а, Високог представника
Главни уредник: Гаролд Ларсон, Економско одјељење, ОХР;
(Е-маил: гаролд.ларсон@охр.инт).
Помоћник уредника: Алмира Кулаглић, Економско одјељење, ОХР