Користећи се овлашћењима која су високом представнику дата у члану V Анекса 10 (Споразум о имплементацији цивилног дијела Мировног уговора) Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини, према којем је високи представник коначни ауторитет у земљи за тумачење горе наведеног Споразума о имплементацији цивилног дијела Мировног уговора; и посебно узевши у обзир члан II 1. (д) истог Споразума према којем високи представник “помаже, када оцијени да је то неопходно, у рјешавању свих проблема који се појаве у вези са имплементацијом цивилног дијела Мировног уговора”;
Позивајући се на став XI.2 Закључака са Конференције за имплементацију мира одржане у Бону 9. и 10. децембра 1997. године, у којем је Савјет за имплементацију мира поздравио намјеру високог представника да искористи свој коначни ауторитет у земљи у вези са тумачењем Споразума о имплементацији цивилног дијела Мировног уговора, како би помогао у изналажењу рјешења за проблеме у складу са горе наведеним “доношењем обавезујућих одлука, када оцијени да је то неопходно”, о одређеним питањима, укључујући и (према тачки (ц) става XI.2) “мјере којима се обезбјеђује имплементација Мировног споразума на цијелој територији Босне и Херцеговине и њених ентитета”;
Позивајући се такође на Декларацију Савјета за имплементацију мира из децембра 1998. године, у којој је Савјет указао на то да успостава владавине закона у коју ће сви грађани имати повјерење представља предуслов за трајни мир и самоодрживу привреду, што ће омогућити привлачење и задржавање страних и домаћих инвеститора;
Указујући на Декларацију Сaвјета за имплементацију мира из маја 2000. године, у којој је истакнуто да су “демократска и одговорна полиција и независно правосуђе предуслови за владавину закона и пуну заштиту људских права”;
Имајући у виду то да је у септембру 2004. године Управни одбор Савјета за имплементацију мира констатовао да је од трајног значаја изградња домаћих капацитета у свим институцијама за владавину закона у БиХ, укључујући полицију, судство и тужилаштва, како би се обезбиједило да ове институције буду у потпуности способне за борбу против организованог криминала и других тешких кривичних дјела;
Имајући на уму чињеницу да је Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине донијела закон којим је основана Државна агенција за истраге и заштиту (у даљем тексту: Закон) 23. јуна 2004. године (“Службени гласник Босне и Херцеговине”, бр. 27/04, 63/04 и 35/05);
Имајући на уму такође чињеницу да од доношења овог Закона, Државна агенција за истраге и заштиту (у даљем тексту: Агенција) предузима мјере како би се што прије развила у јаку државну полицијску снагу способну да се, између осталог, бори против организованог криминала и тероризма;
Констатирајући да је, према прелазним и завршним одредбама овог Закона, поступак именовања руководећег особља Агенције, укључујући њеног директора, замјеника директора, помоћника директора за Криминалистичко-истражни одјел и помоћника директора за Одјел за унутрашњу контролу, требало окончати најкасније за шест мјесеци од дана ступања на снагу наведеног Закона;
Имајући на уму такође да на основу Закона о Државној агенцији за истраге и заштиту и Закона о полицијским службеницима Босне и Херцеговине (“Службени гласник Босне и Херцеговине”, бр. 27/04 и 63/04) именовање директора, замјеника директора и помоћника директора за Кривично-истражни одјел и помоћника директора за Одјел за унутрашњу контролу Агенције врши Савјет министара Босне и Херцеговине у складу са Законом о министарским именовањима, именовањима Савјета министара и другим именовањима Босне и Херцеговине (“Службени гласник Босне и Херцеговине”, бр. 7/03 и 37/03) (у даљем тексту: Закон о министарским именовањима);
Констатирајући надаље да се именовања извршена на основу Закона о министарским именовањима руководе општим начелом селекције засноване на професионалним способностима и да је орган задужен за именовање дужан да уложи максималне напоре како би осигурао да у наведеним именовањима по правилу буду заступљени народи и грађани Босне и Херцеговине;
Подсјећајући да, због тога што поступак именовања наведеног руководећег особља није проведен као што је предвиђено у прелазним и завршним одредбама Закона о Државној агенцији за истраге и заштиту, високи представник је у децембру 2004. године донио Одлуку којом је измијенио и допунио Закон о Државној агенцији за истраге и заштиту, чиме је продужен рок за наведена именовања за додатна два мјесеца (“Службени гласник Босне и Херцеговине”, бр. 63/04 и 35/05);
Узимајући у обзир да, до дана данас, Савјет министара није попунио преостала руководећа радна мјеста у Агенцији;
Свјесни да је потребно да се ова радна мјеста попуне како би се осигурао нормалан рад Агенције;
Из разлога који су овдје наведени високи представник овим доноси сљедећу
ОДЛУКУ
о именовању замјеника директора Државне агенције за истраге и заштиту
Члан 1.
Овом одлуком именује се г. Сеад Лисак на мјесто замјеника директора Агенције на мандат у трајању од четири (4) године, почевши од 9. септембра 2005. године.
Члан 2.
Током периода наведеног у члану 1. ове одлуке, г. Лисак ће вршити своје дужности и одговорности замјеника директора Агенције у складу са Законом о Државној агенцији за истраге и заштиту и осталим релевантним законима и прописима Босне и Херцеговине.
Члан 3.
Ова одлука ступа на снагу одмах и одмах се објављује у “Службеном гласнику Босне и Херцеговине”.
Сарајево, 9. септембар 2005. Педи ЕшдаунВисоки представник