Користећи се овлашћењима која су високом представнику дата у члану V Анекса 10 (Споразум о имплементацији цивилног дијела Мировног уговора) Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини, према којем је високи представник коначни ауторитет у земљи за тумачење горе наведеног Споразума о имплементацији цивилног дијела Мировног уговора; и посебно узевши у обзир члан II 1. (д) истог Споразума према којем високи представник “помаже, када оцијени да је то неопходно, у рјешавању свих проблема који се појаве у вези са имплементацијом цивилног дијела Мировног уговора”;
Позивајући се на став XI.2 Закључака са Конференције за имплементацију мира одржане у Бону 9. и 10. децембра 1997. године, у којем је Савјет за имплементацију мира поздравио намјеру високог представника да искористи свој коначни ауторитет у земљи у вези са тумачењем Споразума о имплементацији цивилног дијела Мировног уговора, како би помогао у изналажењу рјешења за проблеме у складу са горе наведеним “доношењем обавезујућих одлука, када оцијени да је то неопходно”, о одређеним питањима, укључујући и (према тачки (ц) става XI.2) “мјере којима се обезбјеђује имплементација Мировног споразума на цијелој територији Босне и Херцеговине и њених ентитета”;
Позивајући се такође на Декларацију Савјета за имплементацију мира из децембра 1998. године у којој је Савјет указао на то да успостава владавине закона у коју ће сви грађани имати повјерење представаља предувјет за трајни мир и самоодрживу привреду, што ће да омогући привлачење и задржавање страних и домаћих инвеститора;
Указујући наДекларацију Савјета за имплементацију мира од маја 2000. године, у којој је истакнуто да су “демократска и одговорна полиција и независно правосуђе предуслови за владавину закона и пуну заштиту људских права”;
Узимајући у обзир упуте које је дао Управни одбор Савјета за имплементацију мира у фебруару 2002. године, према којим се тражи наставак улагања напора у јачање владавине закона у Босни и Херцеговини;
Имајући у виду коминике Управног одбора Савјета за имплементацију мира од 11. децембра 2003. године у којем је Управни одбор, између осталог, поздравио намјеру високог представника да усмјери напоре на пружање помоћи бх. властима у настојању да обезбиједе успјешан рад институција на државном нивоу, те такође поздравио намјеру да се напори усмјере на побољшање ефикасности полиције у Босни и Херцеговини, у тијесној сарадњи са мисијом ЕУПМ-а;
Водећи рачуна да је у септембру 2004. године Управни одбор Савјета за имплементацију мира нагласио је значај изградње и јачања домаћих капацитета у свим институцијама за владавину закона у Босни и Херцеговини, укључујући полицију, судство и тужилаштва како би се обезбиједило да ове институције буду у потпуности спремне и способне за борбу против организованог криминала и других тежих кривичних дјела;
Схватајући да службеници за провођење закона могу да уживају повјерење грађана којима служе само ако су дио структуре која од њих захтијева највише нивое ефикасности и стручности у раду;
Имајући на уму да је Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине усвојила Закон о полицијским службеницима (у даљем тексту: Закон) који има за циљ да обезбиједи, између осталог, да полицијски службеници који раде у полицијским органима Босне и Херцеговине задовољавају високе професионалне стандарде;
Водећи рачуна о потреби да на радним мјестима у полицијским органима Босне и Херцеговине буду лица која задовољавају највише професионалне стандарде;
Имајући на уму све ове разлоге, високи представник доноси сљедећу
ОДЛУКУ
о доношењу Закона о измјенама и допунама Закона о полицијским службеницима
Босне и Херцеговине
(«Службени гласник Босне и Херцеговине», бр. 27/04, 63/04)
који се налази у прилогу Одлуке и чини њен саставни дио.
Наведени Закон се објављује на службеној интернет страници Канцеларије високог представника и ступа на снагу одмах као закон Босне и Херцеговине, на привременој основи, све док га Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине не усвоји у истом облику, без измјена и допуна и без додатних услова.
Ова одлука ступа на снагу одмах и одмах се објављује у «Службеном гласнику Босне и Херцеговине».
Сарајево, 23. децембар 2005.
Педи Ешдаун
Високи представник
Закон о измјенама и допунама Закона о полицијским службеницима Босне и Херцеговине
Члан 1.
У Закону о полицијским службеницима Босне и Херцеговине («Службени гласник Босне и Херцеговине», бр. 27/04, 63/04), члан 126. се мијења и гласи:
«Члан 126.
Додјела чинова
(1) Полицијским службеницима који су на дан ступања на снагу овог закона запосленици полицијског органа додјељује се чин у складу с одредбама овог члана.
(2) Услови за додјелу чина су сљедећи:
a) године полицијског радног искуства које су прописане чланом 76. овог закона као услов за унапређење у наведени чин;
b) претходна радна мјеста;
ц) године рада на тренутном радном мјесту;
д) образовање прописано овим законом за наведени чин;
е) дисциплинска евиденција.
(3) У смислу овог члана, «полицијско радно искуство» подразумијева ефективно радно искуство стечено у својству лица овлаштеног да примјењује полицијска овлаштења и да поступа као овлаштено службено лице према законима о кривичном поступку који су на снази у Босни и Херцеговини или према законима који су били у примјени прије ступања на снагу тих закона, што искључује радно искуство стечено у својству лица које није било овлаштено да примјењује полицијска овлаштења, већ је само обављало одређене послове и задатке који могу бити везани за полицијске активности.
(4) Радно искуство полицијског службеника са VI. и VII . степеном школске спреме узима се у обзир од дана завршетка образовања.
(5) Поступак додјеле чинова из овог члана ће се детаљније уредити подзаконским актом из става 5. члана 69. овог закона.»
Члан 2.
Овај закон ступа на снагу одмах и одмах се објављује.