Користећи се овлаштењима која су Високом представнику дата у Члану V Анекса 10. (Споразум о имплементацији цивилног дијела Мировног уговора) Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини, према којем је Високи представник коначни ауторитет у земљи у погледу тумачења горе наведеног Споразума о имплементацији цивилног дијела Мировног уговора; и посебно узевши у обзир члан II 1. (д) истог Споразума према којем Високи представник “помаже, када оцијени да је то неопходно, у рјешавању свих проблема који се појаве у вези са имплементацијом цивилног дијела Мировног уговора”;
Позивајући се на став XI.2 Закључака Конференције за имплементацију мира одржане у Бону 9. и 10. децембра 1997. године, у којем је Вијеће за имплементацију мира поздравило намјеру Високог представника да искористи свој коначни ауторитет у земљи у вези са тумачењем Споразума о имплементацији цивилног дијела Мировног уговора, како би помогао у изналажењу рјешења за проблеме у складу са горе наведеним “доношењем обавезујућих одлука, када оцијени да је то неопходно”, о одређеним питањима, укључујући и (према тачки (ц) става XI.2) “мјере којима се обезбјеђује имплементација Мировног споразума на цијелој територији Босне и Херцеговине и њених ентитета”, које “могу укључивати предузимање мјера против особа које обављају јавне функције или званичника (…) за које Високи представник установи да су прекшили законске обавезе утврђене Мировним споразумом односно услове за његову проведбу”;
Констатујући да је Управни одбор, на свом састанку на нивоу политичких директора, одржаном 26. септембра 2003. године, закључио да је рјешење питања Града Мостара од кључног значаја за одржив и миран развој Босне и Херцеговине;
Имајући у виду посебан статус додијељен Граду Мостару према Дејтонском споразуму о успостави Федерације Босне и Херцеговине, потписаном 10. новембра 1995. године, и његовом анексу којим се утврђују принципи за Привремени статут Града Мостара;
Имајући у виду такођер да политички органи на нивоу “Града” и “градских опћина” до сада нису успјели да изврше уједињење Града Мостара у складу с наведеним Привременим статутом, него су, умјесто тога, искористили градске општине у сврху стварања паралелних институција и подјеле Града;
Имајући на уму потребу за учвршћивањем административног, функционалног и правног јединства Града Мостара на начин на који се унапређује ефикасност у пружању услуга грађанима, гарантује уживање основних права свих грађана, омогућава уживање заједничких права конститутивних народа и спречава доминација једног дијела становништва Мостара;
Цијенећи рад Комисије за реформу Града Мостара, коју је успоставио Високи представник дана 17. септембра 2003. (у даљем тексту: Комисија);
Поздрављајући напоре које предузимају политичке странке ангажиране у поменутој Комисији, који су кулминирали доношењем конкретних приједлога рјешења за различита кључна питања која се односе на реорганизацију Града Мостара;
Увјерени да наведена предложена рјешења осигуравају чврст основ за утврђивање наведених гаранција и заштите, те да садржавају и одредбе о подјели власти до којих се дошло детаљним преговорима, а чији је циљ да се грађанима Мостара омогући да изграде темељ за прогресивну будућност засновану на, поред осталога, заштити виталних националних интереса;
Охрабрени тиме што су предложена рјешења проистекла из најширег могућег консензуса у погледу реорганизације Града Мостара;
Уз жаљење што странке које су биле укључене у рад Комисије нису успјеле постићи консензус у вези са два неријешена питања и увјерени да би рјешавање наведених питања довело до значајних побољшања у погледу примијењених стандарда управе у Граду док би се истовремено одржавао изборни систем који ће одражавати својеврсне околности које владају у Мостару, а које произилазе из дубоко укоријењених супротности интереса између његових конститутивних народа;
Подсјећајући на чињеницу да је Управни одбор Вијећа за имплементацију мира, на свом засједању одржаном у Бриселу 11. децембра 2003. године, преузео обавезу да пружи пуну подршку реализацији рјешења питања Мостара које је засновано на јединственој и цјеловитој градској управи са ефикасним гарантованим механизмима подјеле власти, а којима се спрјечава да било који народ има већинску контролу над Градским вијећем; те да ће дјеловати како би осигурао да реализација плана наредних мјесеци има потребну политичку и економску подршку;
Наглашавајући потребу за одржавањем демократских избора на локалном нивоу у Мостару као и у цијелој Босни и Херцеговини прве суботе мјесеца октобра 2004. године, и имајући на уму потребу да се почне са припремом тих избора;
Имајући на уму свеукупност горенаведених питања, Високи представник доноси слиједећу:
ОДЛУКУ
Којом се проглашавају измјене и допуне Устава Херцеговачко-неретванског кантона
Амандмани наведени у даљњем тексту представљају саставни дио ове Одлуке и ступају на снагу 15. марта 2004. године.
Ови амандмани имају приоритет над свим недосљедним одредбама кантоналних закона, прописа и аката. Даљњи нормативни акти нису потребни да би се осигурала правна снага ових амандмана. Наведени амандмани су на снази на привременој основи, све док их Скупштина Херцеговачко-неретванског кантона не усвоји у одговарајућој форми, без измјена и допуна и без додатних услова.
Ова одлука ступа на снагу одмах и одмах се обављује у Народним новинама Херцеговачко-неретванског кантона.
АМАНДМАНИ НА УСТАВ ХЕРЦЕГОВАЧКО-НЕРЕТВАНСКОГ КАНТОНА
Амандман ИИИ
У члану 9, став 1, тачка б), додају се ријечи “граду или” прије ријечи “општини”.
Амандман ИВ
Члан 20, измијењен амандманом И се мијења и гласи:
Кантон је дужан да се консултује са градским и општинским органима власти на одговарајући начин када доноси прописе које се односе на локалну самоуправу.
Амандман V
Члан 42, став 4, измијењен амандманом I се брише.
Амандман VI
Члан 51, став 1, тачка ф) се мијења и гласи:
ф) осигурање да национална структура полиције одражава националну структуру становништва кантона, с тим да национална структура полиције сваке општине односно града одражава националну структуру становништва тог града или општине.
Амандман VII
Поглавље V.А измијењено амандманом I се брише.
Амандман VIII
Поглавље V.Б измијењено амандманом I се ставља ван снаге и замјењује се новим поглављем V.А које гласи:
“В.А. Организација Мостара
1) У Херцеговачко-неретванском кантону, Град Мостар се организује као једна територијална јединица управе и локалне самоуправе.
2) Град Мостар има надлежности општине, осим ако законом није другачије прописано.
3) Организација Града Мостара се регулише законом и Статутом Града Мостара. Статутом се одређују градска подручја у којима градска управа има своје подружнице искључиво у сврху пружања услуга грађанима у њиховом окружењу. Статутом се одређује број градских подручја.
4) Градска подручја су изборне јединице. Статутом се одређује састав Градског вијећа, а изборни поступак се регулише Изборним законом Босне и Херцеговине и Статутом на начин који може одступати од услова прописаних у члану VI.А Устава Федерације Босне и Херцеговине.
5) Поступак доношења одлука се одређује Статутом Града Мостара. Изузетно од одредаба било којег закона који прописује поступке гласања, Статутом Града Мостара може се одредити посебан поступак гласања Градског вијећа за усвајање одређених одлука.
6) Витални национални интереси конститутивних народа се заштићени у Граду Мостару. Питања од виталног националног интереса су дефинисана у члану IV.А.17.а Устава Федерације Босне и Херецеговине, под условом да су клубови посланика из члана IV.А.17.а, у сврху Града Мостара, они клубови посланика који су одређени Статутом Града Мостара. Поступак заштите виталних националних интереса се регулише Статутом Града Мостара. Тај поступак укључује могућност упућивања питања од виталног националног интереса Уставном суду Федерације Босне и Херцеговине у складу са поступком предвиђеним у члану IV.А.18.а) тачке 5 до 8 Устава Босне и Херцеговине, у случају да се не може доћи до договореног рјешења.
7) Само вијећници изабрани у Градско вијеће могу бити бирани за градоначелника Града Мостара. Градоначелника бира и смјењује двотрећинска већина изабраних вијећника у складу са Статутом Града Мостара.
8) Конститутивни народи и Остали су пропорционално заступљени у градској управи. Таква пропорционална заступљеност се базира на попису из 1991. године, док се Анекс 7 у потпуности не спроведе, у складу са чланом IX.11.а Устава Федерације Босне и Херцеговине.”
Сарајево, 28. јануар, 2004. Педи ЕшдаунВисоки представник