Користећи се овлаштењима која су Високом представнику дата у члану V Анекса 10. (Споразум о имплементацији цивилног дијела Мировног уговора) Опћег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини, према којем је Високи представник коначни ауторитет у земљи у погледу тумачења горе наведеног Споразума о имплементацији цивилног дијела Мировног уговора; и посебно узевши у обзир члан II 1. (д) истог Споразума према којем Високи представник “помаже, када оцијени да је то неопходно, у рјешавању свих проблема који се појаве у вези са имплементацијом цивилног дијела Мировног уговора”;
Позивајући се на став XI.2 Закључака Конференције за имплементацију мира одржане у Бону 9. и 10. децембра 1997. године, у којем је Вијеће за имплементацију мира поздравило намјеру Високог представника да искористи свој коначни ауторитет у земљи у вези са тумачењем Споразума о имплементацији цивилног дијела Мировног уговора, како би помогао у изналажењу рјешења за проблеме у складу са горе наведеним “доношењем обавезујућих одлука, када оцијени да је то неопходно”, о одређеним питањима, укључујући и (према тачки (ц) става XI.2) “мјере којима се обезбјеђује имплементација Мировног споразума на цијелој територији Босне и Херцеговине и њених ентитета, као и несметано функционисање заједничких институција”;
Узимајући у обзир текући процес преношења овласти високог представника на домаће органе које се односе на смјењивање и провјеру званичника и чињеницу да је до тог преношења дошло због суштинског напретка Босне и Херцеговине према европским интеграцијама, што се види из започињања преговора о стабилизацији и придруживању;
Подсјећајући на закључке Савјета за опште послове и спољне односе Савјета Европске уније у којем је он «поздравио напредак који је Босна и Херцеговина постигла за десет година од краја рата, (…) с радошћу поздравио чињеницу да је напредак који је Босна и Херцеговина постигла сада омогућио (Европској) Комисији да да препоруку за почетак преговора о Споразуму о стабилизацији и придруживању» и «овластио Комисију да започне преговоре у најкраћем року»;
Увјерен да почетак преговора о Споразуму о стабилизацији и придруживању означава историјски праг који ће, кад буде пређен, да омогући Босни и Херцеговини да се придружи заједници европских држава, као и да пружи нове инструменте и механизме за превазилажење заосталог насљеђа рата;
Подсјећајући у вези с тим на изјаву Управног одбора Савјета за имплементацију мира издату у јуну 2005. године у којој изражава своју «намјеру да настави процес преноса надлежности на власти Босне и Херцеговине (…). Крајња тачка овог процеса ће представљати важан корак у развоју Босне и Херцеговине – то ће бити тренутак у којем ће Босна и Херцеговина преузети одговорност за своју судбину у своје руке и кренути напријед путем који води ка интеграцији у Европску унију»;
Констатирајући да је Савјет за имплементацију мира, у додатку Декларације са састанка одржаног у Мадриду, 16. децембра 1998. године, потврдио да се функционерима којима је од стране високог представника, као и Изборне апелационе поткомисије и Привремене изборне комисије, забрањено вршење званичних функција може такође забранити да се до даљег кандидују на изборима и да врше било коју другу изборну или именовану функцију и функцију у политичким странкама и да се стране које се не буду придржавале одлука високог представника могу суочити са посљедицама, укључујући и забрану кандидовања у изборним кампањама.
Констатирајући такође да је у истом документу Савјет за имплементацију мира констатовао да очекује да се та забрана унесе у Изборни закон;
Указујући да међународне санкције имају за посљедицу, према Изборном закону Босне и Херцеговине (у даљем тексту: Изборни закон), забрану кандидовања на изборима и обављања било које изборне или именоване функције;
Имајући на уму да се наведена забрана, садржана у чл. 20.9А и 20.9Б Изборног закона, показала, те се и даље показује кључном у спречавању опструкције провођења Општег оквирног споразума за мир;
Дубоко убијеђен да је забрана тако великог обима била неопходна како би се одговорило на изазове који су стајали пред Босном и Херцеговином у њеном настојању да врати мир, изгради институције, обједини државни идентитет, премости етничке подјеле и дјелује у правцу регионалне интеграције, и то све убрзаним темпом да би се превазишао ретроградни замах прошлости ове државе, али подједнако увјерен да такву забрану убудуће треба изрицати одмјерено будући да Босна и Херцеговина показује све већу политичку зрелост;
Имајући на уму, да санкције изречене функционерима на основу овлаштења која су Општим оквирним споразумом за мир дата Привременој изборној комисији, Изборној апелационој поткомисији, ИФОР-у и његовом правном насљеднику из Анекса 1А, високом представнику и Међународној полицијској мисији Уједињених нација, као и санкције уграђене у Изборни закон, представљају ванредну мјеру која утиче на одређена права особа које су у питању, и да, будући да је свеобухватног карактера, оваква санкција може бити оправдана само ако се: (1) сматра привременим средством, примјењује у једном периоду и важи за један период у којем служи унапређењу легитимних циљева утврђених у Општем оквирном споразуму за мир и закључцима; и (2) доноси одмјерено и промишљено, након детаљног разматрања свих релевантних чињеница и фактора;
Подсјећајући да се међународна заједница посљедњих година постепено повлачи из изборног процеса и константно преноси своје одговорности за изборни процес на домаће органе власти и да је тај процес кулминирао потпуним домаћим саставом Изборне комисије именованим 30. јуна 2005. године;
Подсјећајући такође да је локалне изборе 2004. године организовала Изборна комисија Босне и Херцеговине и да су финансирани искључиво средствима органа Босне и Херцеговине;
Имајући на уму текући процес израде измјена и допуна Изборног закона Босне и Херцеговине који воде Парламентарна скупштина БиХ и Изборна комисија БиХ;
И даље свјестан потребе да се у одговарајућој мјери успостави равнотежа јавног добра са правима појединаца и потребе да политика иде у корак са промјенама у политичким околностима;
Из претходно утврђених разлога високи представник овим доноси сљедећу
ОДЛУКУ
којом се доноси Закон о измјенама и допунама
Изборног закона Босне и Херцеговине
који се налази у прилогу ове одлуке и чини њен саставни дио.
Тај закон ступа на снагу као закон Босне и Херцеговине како је предвиђено у његовом члану 4, на привременој основи, све док га Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине не усвоји у истом облику, без измјена и допуна и без додатних услова.
Ова одлука ступа на снагу одмах и одмах се објављује у “Службеном гласнику Босне и Херцеговине”.
Сарајево, 27. јануар 2006. Педи ЕшдаунВисоки представник
ЗАКОН О ИЗМЈЕНАМА И ДОПУНАМА
ИЗБОРНОГ ЗАКОНА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ
Члан 1.
Члан 20.9А мијења се и гласи:
“Члан 20.9А
До 31. децембра 2007. примјењиват ће се сљедећа искључења:
и. Ниједно лице које је одлуком високог представника смијењено са јавне функције због чињења или нечињења у супротности са обавезама из Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини или у вези са условима за његову имплементацију не може да се кандидује на непосредним или посредним изборима обухваћеним овим законом или да обавља било који мандат који је добилана непосредним или посредним изборима обухваћеним овим законом, осим ако другачије не одреди високи представник.
ии. Ниједно лицекоје је на основу одредби Главе 14. Упутства странамакоја су донесена на основу Анекса 1А Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини смијењеноса командне односно руководне или друге војне дужности због ангажовања у активностима које представљају пријетњу или опасност за мировни процес, не може да се кандидујена непосредним или посредним изборима обухваћеним овим законом или да обавља било који мандат који је добило на непосредним или посредним изборима обухваћеним овим законом; .
иии. Ниједно лице којемје Комесар ИПТФ-а одлуком одузео привремено овлаштењеили одбио цертификацију због ометања провођења Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини, не може да се кандидује на непосредним или посредним изборима обухваћеним овим законом илида обавља мандат који је добило на непосредним или посредним изборима обухваћеним овим законом..
Изборна комисија Босне и Херцеговине ће, након што се утврди да ли је донесена одлука из става 1. овог члана и да ли су испуњени услови из овог члана, бити задужена за провођење забрана из овог члана. ”
Члан 2.
Члан 20.9Б мијења се и гласи:
“Члан 20.9Б
До 31. децембра 2007. године Изборна комисија ће обезбиједити да се у захтјеву за овјеру било које политичке странке и свој осталој документацији која је поднесена у складу с чланом 4.3 овог закона, те у складу с интерним прописима Изборне комисије, не наводи лице из члана 20.9А.
Уколико се у документима из става 1. овог члана покаже да лицеиз прве тачке става 1. члана 20.9А заузима било који положај у странци, Изборна комисија Босне и Херцеговине ће правовремено добити потврду од међународне агенције која је донијела одлуку о томе да ли је, одлуком или на други начин, изричито утврђено да лице на које се та одлука односи има право да заузима положај у политичкој странци.
Уколико се у документима из става 1. овог члана покаже да лице из члана 20.9А заузима централни положај у странци и утврђено је да то лице нема право да заузима положај из става 2. овог члана, та политичка странка неће испунити услове за овјеру. ”
Члан 3.
Овај Закон се одмах објављује у Службеном гласнику Босне и Херцеговине и ступа на снагу након објављивања.