Користећи се овлашћењима која су високом представнику дата у члану V Анекса 10 (Споразум о имплементацији цивилног дијела Мировног уговора) Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини, према којем је високи представник коначни ауторитет у земљи за тумачење горе наведеног Споразума о имплементацији цивилног дијела Мировног уговора; и посебно узевши у обзир члан II 1. (д) истог Споразума према којем високи представник “помаже, када оцијени да је то неопходно, у рјешавању свих проблема који се појаве у вези са имплементацијом цивилног дијела Мировног уговора”;
Позивајући се на став XI.2 Закључака са Конференције за имплементацију мира одржане у Бону 9. и 10. децембра 1997. године, у којем је Савјет за имплементацију мира поздравио намјеру високог представника да искористи свој коначни ауторитет у земљи у вези са тумачењем Споразума о имплементацији цивилног дијела Мировног уговора, како би помогао у изналажењу рјешења за проблеме у складу са горе наведеним “доношењем обавезујућих одлука, када оцијени да је то неопходно”, о одређеним питањима, укључујући и (према тачки (ц) става XI.2) “мјере којима се обезбјеђује имплементација Мировног споразума на цијелој територији Босне и Херцеговине и њених ентитета”;
С обзиром на став I.2.а Закључака наведене Конференције из Бона, којим је утврђено “да је непристрасно и независно правосуђе” од “суштинске важности за владавину закона и помирење у Босни и Херцеговини”;
Узимајући у обзир Анекс Декларације Савјета за имплементацију мира од 16. децембра 1998. године, у којем је Управни одбор апелирао на потребу “усвајање закона, до 30. јуна 1999. године, којим би се успоставило независно и непристрасно правосуђе, са акцентом на судским и тужилачким именовањима, примјереним платама и објективним стандардима за именовање судија и тужилаца, који ће бити у складу са истим који се примјењују у европској демократској пракси, те унапређивању мултиетничког правосуђа широм БиХ”;
Схватајући да је релевантно законодавство донијела Народна скупштина Републике Српске у априлу 2000. године, и да је ступило на снагу 2. јуна 2000. године;
Цијенећи чињеницу да, у вријеме када је Независна правосудна комисија започела са радом у прољеће 2001. године, финансијска ситуација у правосуђу била критична и да је Независна правосудна комисија, у блиској сарадњи са ентитетским министарствима правде и ентитетским парламентима, постигла значајно смањење годишњих трошкова у судству и тужилаштву тиме што је ујединила тужилачке функције, чиме је умањен број првостепених судова и број судија те помоћног техничког особља у правосуђу;
Цијенећи додатне мјере које је предузела Народна скупштина Републике Српске у октобру 2003. године у циљу даљег смањења трошкова судства и тужилаштва тиме што су укинуте неке од накнада које су исплаћиване судијама и тужиоцима као додатак на плате;
Схватајући да је финансијска ситуација у судству и тужилаштву на свим нивоима у Босни и Херцеговини и даље изразито критична и да годишњи трошкови плаћа и накнада за судије и тужиоце јасно представљају непропорционалан дио укупних буџета;
Схватајући такође да је тренутно ситуација неодржива и да би могла да доведе до колапса у правосуђу у Босни и Херцеговини;
С обзиром да су судови и тужилаштва нагомилали знатна дуговања усљед недостатка средстава за правовремено измирење оперативних трошкова и исплату плата, да је укупни дуг крајем 2004. године достигао 16 милиона КМ и да су многим судовима биле и у овом тренутку и даље јесу ускраћене основне услуге – попут поште и телефона – те да стога они нису функционални нити у могућности да пружају услуге потребне грађанима Босне и Херцеговине;
Свјестан чињенице да су судијама и тужиоцима у Босни и Херцеговиние – као посљедица механизама утврђених у позитивном законодаваству – плаће биле увећаване за отприлике 40% од првобитног повећања у 2000. години све док плате нису замрзнуте у децембру 2004. године када је истовремено инфлација у Босни и Херцеговини била минимална;
Узимајући у обзир Коминике Управног одбора вијећа за имплементацију мира од 3. децембра 2004. године, у којем је Управни одбор нагласио да “ефикасан рад правосуђа, кључни елемент послијератног опоравка БиХ, овиси о правилном функционирању и одговарајућој награђености правосудних тијела”, и у којем је дао своју пуну подршку ставу “да је хитно потребно извршити ревизију плата у правосуђу да би се осигурала одговарајућа расподјела средстава која ће омогућити ефикасан рад правосудног система”.
Констатирајући такође да је, у циљу избјегавања даљег погоршања ситуације, високи представник замрзнуо плате у ентитетском правосуђу децембра 2004. године и да је успостављена радна група коју чине представници из министарстава правде на нивоу ентитета и Босне и Херцеговине, Правосудне комисије Брчко Дистрикта, Високог судског и тужилачког вијећа Босне и Херцеговине као и удружења судија и тужилаца у оба ентитета са задатком да изврши ревизију плата у правосуђу и изради нове законске прописе;
Прихватајући препоруке радне групе да би плате судија и тужилаца требале бити усклађене између ентитета, да накнаде које су укинули ентитетски парламенти 2003. године не би требало поново увести, да би плате за судије и тужиоце требале бити умјерено умањене, да би садашње плате требале остати и даље замрзнуте све док просјечна плата у Босни и Херцеговини не достигне одређени ниво, те да ће, након што поново почну да расту, плате расти у истом проценту као и просјечна плата у Босни и Херцеговини чиме ће се осигурати фиксни омјер између просјечне плате у Босни и Херцеговини и плата у правосуђу као и даље усклађивање између ентитета;
Прихватајући чињеницу да је Високи судски и правосуднисавјет Босне и Херцеговине, на својој сједници одржаној 23. августа 2005. године, изразило подршку препорукама Радне групе;
Присјећајући се коминикеа Управног одбора Савјета за имплементацију мира од 24. јуна 2005. године у којем је указано на то да је Управни одбор и даље забринут “због изазова фискалне одрживости са којим се суочавају власти у БиХ, нарочито на ентитетском нивоу”;
Схватајући да је реализација препорука радне групе од кључног значаја за функционирање правосудног система у Босни и Херцеговини и да је у том погледу од врхунске важности да се оне остварују од почетка наредне буџетске године и то почевши од 1. јануара 2006 године;
Узевши у обзир и размотривши све наведено, високи представник доноси сљедећу:
ОДЛУКУ
којом се доноси Закон о платама и осталим накнадама судија и тужилаца у Републици Српској
који се налази у прилогу Одлуке и чини њен саставни дио.
Тај закон ступа на снагу као закон Републике Српске даном предвиђеним у члану 18. Закона, осим ако га Народна скупштина Републике Српске не усвоји у истом тексту, истом облику и без измјена и допуна или додатних услова прије 31. децембра 2005. године. Ако Народна скупштина Републике Српске усвоји наведени закон у другачијем тексту, уз измјене и допуне или додатне увјете, тај закон неће ступити на снагу.
У случају да Закон који је саставни дио ове Одлуке ступи на снагу у складу са одредбама ове Одлуке, ступиће на снагу на привременој основи, све док га Народна скупштина Републике Српске не усвоји у истом облику, без измјена и допуна или без додатних услова.
Ова одлука ступа на снагу одмах и одмах се објављује у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Сарајево, 9. децембар 2005. Педи ЕшдаунВисоки представник
ЗАКОН О ПЛАТАМА И ДРУГИМ НАКНАДАМА
СУДИЈА И ТУЖИЛАЦА У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ
I
ОПШТЕ ОДРЕДБЕ
Члан 1.
Оквир Закона
Овим законом утврђују се плате, накнаде и одређена материјална права судија и тужилаца и стручних сарадникау Републици Српској.
II
ПЛАТЕ, НАКНАДЕ И ДРУГА МАТЕРИЈАЛНА ПРАВА
Члан 2.
Основна мјесечна плата судија
1. Основна мјесечна плата судија износи:
a) За судије основних судова: 2.400 КМ.
b) За шефове одјељења основних судова: 2.600 КМ.
c) За предсједнике основних судова: 2.800 КМ.
d) За предсједнике основних судова са 30 или више судија: 3.200 КМ.
e) За предсједнике основних судова са 60 или више судија: 3.600 КМ.
f) За судије окружних судова: 3.000 КМ
g) За шефове одјељења окружних судова: 3.200 КМ.
h) За предсједнике окружних судова: 3.400 КМ.
i) За судије Уставног суда Републике Српске и судије Врховног суда Републике Српске: 3.800 КМ.
j) За шефове одјељења Уставног суда Републике Српске и Врховног суда Републике Српске: 4.000 КМ.
k) За предсједнике Уставног суда Републике Српске и Врховног суда Републике Српске: 4.400 КМ.
Члан 3.
Основна мјесечна плата тужилаца
1. Основна мјесечна плата тужилаца износи:
a) За тужиоце окружних тужилаштава: 2.400 КМ.
b) За шефове одсјека окружних тужилаштава: 2.600 КМ.
c) За замјенике главног тужиоца окружних тужилаштава: 3,000 КМ.
d) За главне тужиоце окружних тужилаштва: 3.400 КМ.
e) За републичке тужиоце: 3.800 КМ.
f) За замјенике главногрепубличког тужиоца: 4.000 КМ.
g) За главног републичког тужиоца: 4.400 КМ.
Члан 4.
Основна мјесечна плата стручних сарадника
1. Основна мјесечна плата стручних сарадника који обављају судску функцију у складу са чланом 50. став 2. Закона о судовима Републике Српске износи 1.200 КМ.
2. Број стручних сарадника из става 1. овог члана одређује Високи судски и тужилачки савјет Босне и Херцеговине. Стручне сараднике из става 1. овог члана именује Високи судски и тужилачки савјет Босне и Херцеговине у складу са Пословником Високог судског и тужилачког савјета и на том радном мјесту стручни сарадник не може провести више од шест година.
Члан 5.
Додатак на радни стаж
Основна мјесечна плата сваког судије и тужиоца из чл. 2. односно 3. овог закона и стручног сарадника из члана 4. повећава се за 0,5% за сваку пуну годину радног стажа, највише до 40 година.
Члан 6.
Регулисање основне мјесечне плате
1. Плате прописане чланом 2, 3 и 4. овог закона неће се повећавати све док просјечна мјесечна нето плата у Босни и Херцеговини израчуната за календарску годину не достигне или не пређе износ од 800 КМ.
2. Почевши од године која услиједи након године у којој просјечна мјесечна нето плата у Босни и Херцеговини израчуната за календарску годину по први пут достигне или пређе износ од 800 КМ, основна мјесечна плата судија и тужилаца и стручних сарадника прописана чланом 2, 3. односно 4. ће се годишње кориговати за проценат повећања просјечне мјесечне нето плате у Босни и Херцеговини.
3. Проценат повећања из става 2. овог члана израчунат ће се тако што ће се упоредити просјечна мјесечна нето плата у Босни и Херцеговини за календарску годину са просјечном мјесечном нето платом у Босни и Херцеговини из претходне календарске године.
4. У случају да се у некој години просјечна мјесечна нето плата у Босни и Херцеговини израчуната за календарску годину смањи, основна мјесечна плата судија, тужилаца и стручних сарадника из члана 4. овог закона остаје иста и неће се поново повећавати све док просјечна мјесечна нето плата у Босне и Херцеговини израчуната за календарску годину не достигне највиши ниво од првог повећања плата у складу са ставом 2. овог члана. Након тога, плате судија, тужилаца и стручних сарадника из члана 4. овог закона се повећавају у складу са ставом 2. овог члана.
5. Просјечна мјесечна нето плата за календарску годину биће она плата која буде објављена од стране Агенције за статистику Босне и Херцеговине.
Члан 7.
Радно вријеме
1. Број радних сати за судије, тужиоце и стручне сараднике из члана 4. овог закона је 40 радних сати седмично.
2. Уколико судија, тужилац или стручни сарадник из члана 4. овог Закона ради пола радног времена у складу са посебним законом или прописима, основна мјесечна плата из члана 2. односно 3. овог закона, кориговаће се у складу са бројем одрађених дана у односу према броју редовних радних дана за тај мјесец.
Члан 8.
Плаћени годишњи одмор и одсуство за задовољење вјерских потреба
1. Судије и тужиоци имају право на плаћени годишњи одмор у трајању од 30 радних дана, а стручни сарадници из члана 4. овог закона имају право на плаћени годишњи одмор у трајању од 20 радних дана.
2. Поред права на годишњи одмор дефинисаног у ставу 1. овог члана, судије, тужиоци и стручни сарадници из члана 4. овог закона имају право на два плаћена и два неплаћена дана одмора годишње за задовољење вјерских потреба.
3. Сви судије и тужиоци имају право на нето накнаду за годишњи одмор у износу од 50% основне мјесечне плате из тачке а) члана 2. односно тачке а) члана 3. овог закона. Стручни сарадници из члана 4. овог закона имају право на нето накнаду за годишњи одмор у износу од 50% њихове плате утврђене у ставу 1. члана 4.
4. Нето накнада за годишњи одмор из става 3. овог члана плаћа се као додатак на редовну плату у јулу сваке године, без обзира на то када се узима годишњи одмор.
5. Плаћени годишњи одмор за сваког судију, тужиоца и стручног сарадника из члана 4. овог закона бит ће регулисан планом годишњих одмора који ће одредити предсједник суда или главни тужилац на годишњој бази у складу са прописима о унутрашњем пословању предметног суда односно тужилаштва.
Члан 9.
Ванредно плаћено одсуство
Поред годишњег одмора и одсуства за задовољавање религијских потреба регулисаног чланом 8. овог закона, судије, тужиоци и стручни сарадници из члана 4. овог закона имају право на седам плаћених дана одмора у календарској години како слиједи:
(I) У случају женидбе/удаје: 5 дана;
(II) У случају смрти блиског сродника (супружника, партнера, мајке, оца, очуха, маћехе, дјетета, пасторка/пасторке, брата, сестре, полубрата, полусестре): 3 дана;
(III) У случају смрти мање блиског сродника (деде, баке или блиског сродника брачног друга или партнера): 1 дан;
(IV) У случају рођења дјетета: 2 дана;
(V) У случају селидбе из сталног пребивалишта у друго пребивалиште: 1 дан.
Члан 10.
Плаћено одсуство
1. Високи судски и тужилачки савјет може одлучити да судија односно тужилац настави да прима плату током одсуства које му одобри Високи судски и тужилачки савјет у складу са чланом 17. тачком 13. Закона о Високом судском и тужилачком савјету Босне и Херцеговине (“Службени гласник Босне и Херцеговине”, бр. 25/04).
2. Високи судски и тужилачки савјет у сарадњи са Министарством правде Републике Српске доноси прописе у вези са околностима под којим судија односно тужилац наставља примати плату током одсуства дефинисаног у ставу 1. овог члана.
Члан 11.
Накнада приликом одласка у пензију
Судије и тужиоци имају право на једну основну мјесечну плату као накнаду приликом одласка у пензију, као што је то прописано у члану 2. односно 3. овог закона.
Члан 12.
Здравствено осигурање и боловање
Судије, тужиоци и стручни сарадници из члана 4. овог закона имају право на здравствено осигурање и боловање у складу са важећим Законом о здравственом осигурању у Републици Српској.
Члан 13.
Пензијско и инвалидско осигурање
Судије, тужиоци и стручни сарадници из члана 4. овог закона имају право на пензијско и инвалидско осигурање у складу са важећим Законом о пензијском и инвалидском осигурању у Републици Српској.
Члан 14.
Накнада за путне трошкове
Судије, тужиоци и стручни сарадници из члана 4. овог закона имају право на накнаду за путне трошкове у складу са прописима о унутрашњем пословању суда или тужилаштва и одобреним буџетом суда односно тужилаштва.
Члан 15.
Накнада за трошкове едукације
Судије, тужиоци и стручни сарадници из члана 4. овог закона имају право на накнаду за трошкове настале у току едукације у складу са прописима о унутрашњем пословању суда или тужилаштва и одобреним буџетом суда или тужилаштва
Члан 16.
Накнада за упућивање у други суд са или без пристанка судије
У случају упућивања судије да врши дужност судије у другом суду у складу са чланом 50. или 51. Закона о високом судском и тужилачком савјету, тај судија има право на накнаду за трошкове у складу са одредбама које донесе Високи судски и тужилачки савјет у сарадњи са Министарством правде Републике Српске.
III
ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 17.
Стављање одредби ван снаге
Одредбе садржане у другим законима, прописима или одлукама Републике Српске које су у супротности с одредбама овог закона престају да важе даном ступања на снагу овог закона.
Члан 18.
Објављивање и ступање на снагу
Овај закон ступа на снагу 1.1.2006. године.