«Мјере које сам донио 19. октобра у први план су извукле нека суштинска питања која трују политичку атмосферу», рекао је данас високи представник, Мирослав Лајчак, пред Савјетом безбједности УН-а у Њујорку.
Суштинска нефункционалност државе затровала је политичку атмосферу. Од Босанаца и Херцеговаца “не може се очекивати да бесконачно толеришу корупцију, сиромаштво и константну неефикасност институција власти и јавних услуга, што исто тако спречава несметане помаке према Европи», рекао је високи представник.
Да би се борили са суштинским проблемима, мора се превазићи вјештачки створена политичка криза која се односи на Савјет министара. “Ово је дио шире ситуације на западном Балкану и захтијева пуну пажњу међународне заједнице», рекао је високи представник.
Високи представник је пред Савјетом безбједности УН-а истакао да је процјена међународне заједнице да није још вријеме за одлазак из Босне и Херцеговине. И даље остаје циљ локална одговорност, али са локалном одговорношћу долази и одговорност локалних лидера да начине потребне политичке компромисе који су потребни у модерној демократској држави.
“Међународна заједница није посматрач у политичком животу Босне и Херцеговине; она је гарант споразума којим је мир у овој земљи очуван више од десет година», рекао је високи представник на једносатном састанку са Савјетом безбједности УН-а, додавши: «мој пуни мандат у својству високог представника остаје».
Ниједна од мјера које је донио високи представник 19. октобра не поништава права ентитета, нити утиче на било који елемент заштите која је гарантована за конститутивне народе уБиХ. “Недавно донесени амандмани олакшавају рад Савјета министара и биће позитивна препорука за затварање ОХР-а, када дође вријеме за разговоре о томе. Али, за сада смо далеко од таквих разговора», рекао је високи представник.
Високи представник је информисао Савјет безбједности УН-а да је БиХ сада једина земља на западном Балкану која нема формални уговорни однос са Европском унијом, упркос подршци велике већине становника БиХ овом процесу.
Лидери у Босни и Херцеговини, који учествују у владајућој коалицији, блокирали су пут ка Европи. Истовремено, земља не може једноставно стајати у мјесту када половина грађана БиХ живи на или испод границе сиромаштва.
Високи представник је најавио три кључна подручја у којима се усредсредио на изградњу функционалне БиХ; реформа полиције, да би се могао потписати Споразум о стабилизацији и придруживању, хапшење и пребацивање у Хаг преосталих особа против којих постоји оптужница Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију и уставна реформа, која се мора покренути да би се унаприједила функционалност државе и њених институција.
Наводећи да ће Савјет безбједности УН-а разматрати продужење мандата ЕУФОР-а, високи представник је рекао да је ЕУФОР кључна гаранција да ће политичка питања која се морају рјешавати као дио послијератног опоравка ове земље бити рјешавана у једном сигурном и мирном амбијенту.
“Компромис и договор су могући – то смо се недавно могли увјерити на примјеру Мостарске декларације о реформи полиције ШиЋ усвајању нове економске платформе од стране државног и ентитетских премијера, прије неколико седмица», рекао је високи представник. «Тренутно постоје двије опције: ескалација или смирење кризе. Домаћи актери могу и даље дјеловати недобронамјерно, у смјеру даљње ескалације, или могу дјеловати у доброј вјери и вратити Босну и Херцеговину на њен европски пут”.