Босни и Херцеговини потребан је институционализован и транспарентан процес уставне реформе, пише данас у својој седмичној новинској колумни високи представник и специјални представник ЕУ, Кристијан Шварц-Шилинг.
У чланку објављеном у Дневном авазу, Независним новинама и Вечерњем листу, Кристијан Шварц-Шилинг пише да се нада да ће, након разговора са страначким лидерима, бити могуће покренути “процес чији ће врхунац бити постизање споразума који ће успјешно избалансирати интересе свих народа у Босни и Херцеговини и помоћи да се убрза процес евро-атлантске интеграције БиХ”.
“Задовољан сам што могу да кажем да је већина страначких лидера била конструктивна у овим разговорима и да су показали спремност да се одмакну од једностраних изјава и изјава у медијима које привлаче пажњу, како би се ангажовали на практичном дијалогу у оквиру институционализованог процеса реформе устава”, пише високи представник и специјални представник ЕУ.
“Босна и Херцеговина има посебно сложен уставни аранжман,” наставља Шварц-Шилинг. “Постојећа организација је договорена у Дејтону, током мировних преговора, након готово четири године рата, и саставни је дио мировног споразума”.
Високи представник и специјални представник ЕУ истакао је да је мировни споразум помогао да се оконча рат, те Босни и Херцеговини омогућио да у протеклих 12 година постигне напредак и успостави мир и безбједност, али, истовремено је направио компликовану и неефикасну структуру која ће све више ометати будући развој ове земље.
“Сада, када се процес имплементације мира, а са њим и институција високог представника, постепено приближавају крају – а евро-атлантске интеграције представљају кључни задатак – вријеме је да се изврши реформа устава и креира стабилна, самоодржива и ефикасна државна структура,” пише Шварц-Шилинг.
“Такозвани априлски пакет и даље остаје предмет разматрања, и, уколико буде усвојен у садашњој или ревидираној форми, представљао би важан корак напријед. Међутим, то не би био крај овог процеса, него његов почетак”.
Високи представник и специјални представник ЕУ објаснио је да су друге земље, које су спровеле успјешну реформу устава, обично успостављале комисије и скупове о реформи устава, како би обезбиједиле институционални оквир за њу.
Он је мишљења да би тај процес требало да се одвија у оквиру институција ове земље – првенствено у Парламенту – те да треба да га воде политичари БиХ, уз допринос цјелокупног босанскохерцеговачког друштва, укључујући и грађанско друштво, те уз посредовање и помоћ међународне заједнице.
“Међународна заједница – нарочито Европска унија и Сједињене Америчке Државе – спремне су да пруже помоћ давањем одговарајућих смјерница, али, на крају, ову реформу морају да воде и о њој постигну споразум политички лидери Босне и Херцеговине”, пише високи представник и специјални представник ЕУ. “То ће захтијевати конструктиван ангажман и спремност да се постигну компромисна рјешења”.
Текст седмичне колумне високог представника и специјалног представника ЕУ доступан је на сљедећим Интернет адресама: www.ohr.int и www.eusrbih.org.