Дејтонски мировни споразум “никоме не даје право да оспорава државу или њен народ,” рекао је високи представник Валентин Инцко данас учесницима међународне конференције.
Обративши им се на симпозијуму одржаном путем видео линка, о наслијеђу Дејтонског мировног споразума у организацији Јејл (Yale) универзитета и његовог студијског програма о геноциду те Академске канцеларије Државног универзитета јужног Конектиката (Connecticut), високи представник је рекао да “у анкети за анкетом, грађани БиХ говоре да је непостојање владавине права највећа пријетња свакодневном животу у овој земљи.”
Рекао је да је оспоравање или игнорисање судских одлука “рак рана која ће уништити политику Босне и Херцеговине уколико не буде одстрањена.”
“Док се приближавамо 25. годишњици Дејтонског мировног споразума, можемо се осврнути на низ достигнућа која су унаприједила живот грађана БиХ,” рекао је високи представник. “Прво од њих – темељни циљ Споразума – јесте мир.” Рекао је да је у послијератном периоду спроведен низ реформи које су “Босни и Херцеговини дале институционалну и законску инфраструктуру потребну да она функционише као модерна демократија,” те да се из тога да закључити “да је напредак могућ. Грешке се могу исправити а тешки проблеми се могу ријешити.”
Међутим, такође је нагласио да Босна и Херцеговина данас стагнира. “Њени млади одлазе а њене главне политичке странке запеле су у систему политичког покровитељства и корупције.” У цијелом јавном сектору, рекао је, “савјесни наставници, државни службеници, комунални радници, полицајци и многи други сваки дан вриједно и добро користе тешко стечено знање али не добијају адекватну накнаду из неодговарајућих буџета и од гломазне администрације.”
Високи представник је нагласио да таква ситуација није неминован резултат послијератног рјешења, и да “управо како је међународна заједница, под координацијом ОХР-а, успјешно реализовала кључне елементе опоравка у првој деценији послије рата, она може успјешно допринијети и провођењу темељних друштвених и политичких промјена данас.” Рекао је да су се бх. грађани “супротставили најгрубљим испадима њихових политичких представника – испољавајући у свакодневном животу пристојност која је често одсутна у политичком животу” и да “ти исти грађани, уз чврсту и досљедну подршку међународних партнера могу поставити земљу на нови курс.”
Високи представник је рекао да “актери на локалном нивоу – грађани активисти и невладине организације имају енергију и легитимитет да донесу стварне и позитивне промјене уколико им ми пружимо руку сарадње.”
Рекао је да је Европска унија “несумњиво најистакнутији партнер Босне и Херцеговине када се ради о пружању помоћи БиХ у циљу њеног напредовања према нивоу просперитета и напретка који влада у другим дијеловима европског континента – а предстојећи општински избори могу подстакнути брже одвијање овог дугорочног процеса.”