На изборима одржаним 1. октобра, бирачи у овој земљи су исказали своју демократску вољу – ипак, два мјесеца након тога, политичке странке још увијек нису формирале власти на државном нивоу. Парламент се састао само једном и одмах обуставио своје активности.
Овакво понашање није нити одрживо нити одговорно.
Данас се Босна и Херцеговина налази у крајње одлучујућем тренутку. Транзиција је у току и лидери политичких странка морају показати да се могу носити са изазовом преузимања одговорности за будућност њихове земље. У том циљу, морају учинити сваки напор како би склопили коалиције и оформили власти.
Свакако је чињеница да склапање коалиција може бити тежак и дуготрајан посао у свим демократским друштвима. То нико не оспорава. Проблем је у томе што нити један од лидера политичких странака не оставља утисак да посао претварања воље грађана у функционалну администрацију сматра ургентним питањем.
Сваки од лидера са ентузијазмом подржава идеју да ће оно што он ради и што његова странка ради утицати на добростање грађана Босне и Херцеговине. Међутим, чини се да нити један не разумије да оно што тренутно раде – а то је да се не налазе у органима власти и парламенту и не раде у име грађана – негативно утиче на добробит грађана Босне и Херцеговине.
Након што су сазвали своја законодавна тијела, многи чланови парламената су оставили утисак да су задовољни да чекају до почетка сљедеће године прије него што формирају власти. И заиста, док бирачи с крајњим нестрпљењем чекају да се многи проблеми са којима се суочава Босна и Херцеговина ријеше, чини се да они који су изабрани да те проблеме рјешавају показују изузетну спокојност.
Како бих нагласио важност склапања коалиција и формирања власти на свим нивоима, позвао сам лидере свих странака заступљених у државном парламенту да присуствују састанку Савјета за имплементацију мира, одржаном прошле седмице у Бриселу, заједно са премијером, Аднаном Терзићем.
Желио сам да учествују у разговорима Савјета за имплементацију мира зато што ће свака странка, без обзира да ли је у власти или опозицији, имати веома значајну улогу у наредне четири године. Такође сам желио да присуствују састанку у Бриселу како би из прве руке видјели да значајна питања са којима се Босна и Херцеговина суочава нису статична и да вањске прилике неће чекати док политичке странке у овој земљи коначно одлуче да се њима позабаве.
Свијет се мијења; Европа се мијења; указују се нове шансе; појављују се и нове пријетње. Упркос томе, чини се да се страначки лидери понашају као да не постоје хитни проблеми, као да ниво сиромаштва није тако велики да рјешавање тог проблема не може чекати, као да су криминал и корупција тек неке мање, иритирајуће сметње које се могу уклонити када се свака министарска функција подијели на задовољство оних за које ово питање представља врхунац политичког живота. Стварање таквог утиска ће међу бирачима умањити поштовање за политичаре и политичке институције.
Функционисање државног парламента не смије бити талац процеса формирања државне владе. Парламент треба да сазове сједницу и засједа одмах, без одлагања. Исто тако, формирање државне владе не смије да зависи од формирања Дома народа Федерације БиХ.
Порука коју је Савјет за имплементацију мира послао прошле седмице из Брисела је јасна. Грађани Босне и Херцеговине не смију бити присиљени да чекају ни дан више него што је неопходно да започне рад на рјешавању многих проблема који погађају ову земљу. Државна влада мора бити формирана одмах. То мора бити приоритет сваког политичког лидера, а нарочито оних који имају Уставом дефинисану улогу да предложе новог предсједавајућег Савјета министара.
Кристијан Шварц-Шилинг је високи представник међународне заједнице и специјални представник Европске уније у Босни и Херцеговини.