Одржан први инспиритиван састанак Грађанског форума

Први састанак Грађанског форума – иницијативе Високог представника, Волфганга Петрича, динамичан и инспиритиван, одржан је јуче у резиденцији Високог представника у Сарајеву. Током сусрета који је трајао три и по сата, домаћин овог скупа и осам интелектуалаца и представника невладиних организација и грађанског друштва, разговарали су о темама које се односе на сам Грађански форум као и на суштинско значење и важност грађанског друштва у Босни и Херцеговини.

Високи представник је на почетку састанка објаснио да је покренуо Грађански форум како би свом концепту одговорности дао дубљу димензију. Он је изразио наду да ће овај Форум покренути јавну дебату о питањима која су значајна за даљњи развој Босне и Херцеговине, те да ће помоћи невладином, грађанском сектору да стекне више утицаја у политичком дискурсу у БиХ, којим су до сада доминирали политичке странке, изабрани званичници и представници међународне заједнице.

Гости Високог представника – абецедним редослиједом, Фра Петар Анђеловић, Срђан Диздаревић, Шаћир Филандра, Здравко Гребо, Боро Контић, Иван Ловреновић, Жарко Папић и Севима Сали Терзић – поздравили су ову иницијативу.

Иако нису донесени формални закључци, разговор је био усмјерен на сљедећа питања:

• дефинисање грађанског друштва,
• разлоге због којих грађанско друштво нема велики утицај у Босни и Херцеговини (међу многим другим разлозима, поменути су парализирајући ефекат лоше економске ситуације, недостатак демократског искуства и концепта појединачне одговорности, општа атмосфера страха, те разорни учинак рата на друштвену структуру БиХ),
• непостојање ентузијазма званичника и грађана БиХ за поновном изградњом своје земље – за разлику од ситуације која је постојала у бившој Југославији као и у многим другим европским земљама након Другог свјетског рата,
• изненађујућу пасивност грађана БиХ када се ради о питањима која на њих директно утичу, као што су строги визни режим у цијелом свијету и тренутни недостатак природног гаса у Сарајеву,
• потребу за поновним стварањем БиХ друштва и дефинисањем шта Босна и Херцеговина може и шта би требала постати,
• начине како би се могла ојачати улога грађанског друштва у развоју БиХ,
• промјену односа са међународном заједницом,
• улогу медија и јавног РТВ сервиса, те
• концепт европске интеграције.

Високи представник се на крају састанка захвалио својим гостима што су своје идеје и размишљања подијелили с њим, те их је замолио да му у писменој форми доставе питања која сматрају важним за даљње разматрање, те приједлоге за будуће учеснике у Грађанском форуму.

Намјера Високог представника је да састанке Грађанског форума организује приближно сваке шесте недеље, првенствено у својој кући у Сарајеву, али исто тако и у другим градовима, у зависности од питања о којима ће се разговарати. На сваком састанку биће присутно између пет и десет учесника, чији се састав може, али не мора, мијењати од једног састанка до другог, те ће такође сваки састанак имати другачији и флексибилан дневни ред.

Високи представник се нада да ће овај Грађански форум постати неформални али ипак институционализовани облик дијалога између међународне заједнице и интелектуалаца и представника грађанског друштва у Босни и Херцеговини. Високи представник ће озбиљно схватити приједлоге изнесене на овим састанцима, и планира да у вези са неким од ових приједлога дјелује тако што ће покретати разне иницијативе.