Користећи се овлаштењима која су високом представнику дата у члану V Анекса 10 (Споразум о имплементацији цивилног дијела Мировног уговора) Опћег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини, према којем је високи представник коначни ауторитет у земљи за тумачење горе наведеног Споразума о имплементацији цивилног дијела Мировног уговора; и посебно узевши у обзир члан II 1. (д) истог Споразума према којем високи представник “помаже, када оцијени да је то неопходно, у рјешавању свих проблема који се појаве у вези са имплементацијом цивилног дијела Мировног уговора”;
Позивајући се на став XI.2 Закључака са Конференције за имплементацију мира одржане у Бону 9. и 10. децембра 1997. године, у којем је Савјет за имплементацију мира поздравио намјеру високог представника да искористи свој коначни ауторитет у земљи у вези са тумачењем Споразума о имплементацији цивилног дијела Мировног уговора, како би помогао у изналажењу рјешења за проблеме у складу са горе наведеним “доношењем обавезујућих одлука, када оцијени да је то неопходно”, о одређеним питањима, укључујући и (према тачки (ц) става XI.2) “мјере којима се обезбјеђује имплементација Мировног споразума на цијелој територији Босне и Херцеговине и њених ентитета”;
Узимајући у обзир став 12. 1 Декларације Савјета за имплементацију мира са састанка одржаног у Мадриду 15. и 16. децембра 1998. године, у којем је јасно речено да Савјет сматра да је успостава правне државе, у коју сви грађани имају повјерења, предуслов за трајни мир те за самоодрживу економију која може да привуче и задржи и стране и домаће улагаче;
С обзиром такође на став 3. Анекса II (Владавина закона и људска права) претходно наведене Декларације, према којем успостављање правосудних институција на нивоу државе, које задовољавају уставну потребу за рјешавањем кривичних дјела која изврше јавни званичници Босне и Херцеговине у току обављања својих службених дужности, као и административних и изборних питања, представља предуслов за успоставу владавине закона у Босни и Херцеговини;
Имајући у виду поспјешену стратегију за провођење реформе правосуђа у циљу улагања појачаних напора на успостави владавине закона у Босни и Херцеговини у периоду 2002/2003. године, коју је одобрио Управни одбор Вијећа за имплементацију мира 28. фебруара 2002. године, и констатујуући да је наведена стратегија осмишљена као одговор на захтјеве органа власти у Босни и Херцеговини за интензивнијим ангажовњем међународне заједнице у правцу рјешавања привредног криминала, корупције и проблема присутних у основи правосудног система;
Констатујући такође чињеницу да је у коминикеу Управног одбора Савјета за имплементацију мира донесеном у Сарајеву 31. јула 2002. године наведено да Одбор прихвата стварање Посебних судских вијећа у Суду Босне и Херцеговине и подржава приједлог високог представника да се ангажују домаћи и страни судије и тужиоци у посебним одсјецима и одјелима за организовани криминал, привредни криминал и корупцију у склопу Суда Босне и Херцеговине и Тужилаштва Босне и Херцеговине;
Констатујући такође чињеницу да је у коминикеу Управног одбора Савјета за имплементацију мира донесеном у Сарајеву 26. септембра 2003. године Одбор примио к знању Резолуцију Савјета безбједности УН бр. 1503, у којој се између осталог међународна заједница позива да пружи подршку напорима високог представника у циљу успоставе вијећа за ратне злочине;
Позивајући се на Споразум између високог представника за Босну и Херцеговину и Босне и Херцеговине о успостави Канцеларије регистрара Одсјека I за ратне злочине и Одсјека II за организовани криминал, привредни криминал и корупцију Кривичног и Апелационог одјељења Суда Босне и Херцеговине, као и Посебног одјела за ратне злочине те Посебног одјела за организовани криминал, привредни криминал и корупцију Тужилаштва Босне и Херцеговине, који су 1. децембра 2004. године потписали Предсједништво Босне и Херцеговине и високи представник;
Имајући на уму релевантне одредбе Закона о Суду Босне и Херцеговине (“Службени гласник Босне и Херцеговине”, бр. 29/00, 24/02, 3/03, 42/03, 37/03, 9/04, 4/04, 35/04 и 61/04) којима се предвиђа именовање једног броја међународних судија у Одсјек I за ратне злочине и Одсјек II за за организовани криминал, привредни криминал и корупцију Кривичног и Апелационог одјељења Суда Босне и Херцеговине;
Констатујући Заједничку препоруку о именовању међународног судије од 15. марта 2006. године, коју су потписали регистрар Канцеларије регистрара Одсјека I за ратне злочине и Одсјека II за организовани криминал, привредни криминал и корупцију Кривичног и Апелационог одјељења Суда Босне и Херцеговине, као и Посебног одјела за ратне злочине те Посебног одјела за организовани криминал, привредни криминал и корупцију Тужилаштва Босне и Херцеговине, затим предсједник Суда Босне и Херцеговине те предсједник Високог судског и тужилачког савјета Босне и Херцеговине;
Имајући на уму стога потребу за јачањем посебних одсјека Суда Босне и Херцеговине и за именовањем међународних судија у Суд Босне и Херцеговине, те из свих претходно наведених разлога;
Високи представник овим доноси сљедећу
ОДЛУКУ
о именовању Марие Тума на функцију међународног судије у Одсјек I за ратне злочине Кривичног и Апелационог одјељења и Одсјек II за организовани криминал, привредни криминал и корупцију Кривичног и Апелационог одјељења Суда Босне и Херцеговине
1. У складу са чланом 65. став 4. Закона о Суду Босне и Херцеговине (“Службени гласник Босне и Херцеговине”, 29/00, 24/02, 3/03, 37/03, 42/03, 4/04, 9/04, 35/04 и 61/04, у даљем тексту: Закон), доле наведено лице се овом Одлуком именује на функцију међународног судије Одсјека I за ратне злочине Кривичног и Апелационог одјељења и Одсјека II за организовани криминал, привредни криминал и корупцију Кривичног и Апелационог одјељења Суда Босне и Херцеговине:
Марие Тума
2. Марие Тума се у првом мандату именује на период од двије године од дана преузимања службених дужности, што ће се догодити најкасније 10. јуна 2006. године, а може бити поново именована у складу са Законом.
3. Именовани међународни судија своју функцију судије обавља у складу са Уставом Босне и Херцеговине и њеним законима, доносећи одлуке у складу са својим знањем и способностима, савјесно, одговорно и непристрасно, јачајући владавину права, те штитећи права и слободе појединаца које су гарантоване Уставом Босне и Херцеговине и Европском конвенцијом о људским правима и темељним слободама. Прије преузимања своје службене функције, међународни судија у ту сврху даје свечану изјаву пред предсједником Високог судског и тужилачког савјета Босне и Херцеговине
4. Именовани међународни судија за вријеме трајања свог мандата мора имати мјесто боравка у Босни и Херцеговини и не може обављати никакве друге дужности које нису компатибилне са судском функцијом, односно које могу утицати на њене радне резултате као судије ангажованог на пуно радно вријеме. У мјери у којој је то могуће, сви други услови за судску службу наведени у Закону односе се и на ово именовање.
5. За вријеме трајања свог мандата, именовани судија мора похађати и завршити све програме едукације у складу са упутама предсједника Суда Босне и Херцеговине, и мора се придржавати свих стандарда професионалног понашања које прописује Суд Босне и Херцеговине.
6. Регистрар Канцеларије регистрара Одсјека I за ратне злочине и Одсјека II за организовани криминал, привредни криминал и корупцију Кривичног и Апелационог одјељења Суда Босне и Херцеговине, као и Посебног одјела за ратне злочине те Посебног одјела за организовани криминал, привредни криминал и корупцију Тужилаштва Босне и Херцеговине, високог представника обавјештава о свакој појави, укључујући и оне из тачке 4. ове Одлуке, која може довести до спријечености именованог међународног судије да врши своју функцију. У случају подношења оставке или спријечености међународног судије да на свом положају остане до истека мандата, високи представник именује друголице које ће на тој функцији остати до краја тог мандата.
7. Ова Одлука ступа на снагу одмах и одмах се објављује у «Службеном гласнику Босне и Херцеговине».
Сарајево , 11.април 2006. год. Др. Кристијан Шварц-ШилингВисоки представник