Користећи сеовлашћењима која су ми дата чланом V Анекса 10 (Споразум о цивилној имплементацији Мировног уговора) Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини, према којем је Високи представник коначни ауторитет у земљи у погледу тумачења наведеног Споразума о имплементацији цивилног дијела Мировног уговора; и посебно узевши у обзир члан II. 1. (д) истог Споразума према којем Високи представник “пружа помоћ, када то оцијени неопходним, у изналажењу рјешења за све проблеме који се појаве у вези са цивилном имплементацијом”;
Позивајући се на став XI. 2 Закључака Савјета за имплементацију мира који се састао у Бону 9. и 10. децембра 1997. године, у којем је Савјет поздравио намјеру Високог представника да искористи свој коначни ауторитет у земљи у погледу тумачења Споразума о цивилној имплементацији Мировног уговора да би помогао у изналажењу рјешења за проблеме, како је претходно речено, “доношењем обавезујућих одлука, када то буде сматрао неопходним,” у вези са одређеним питањима, укључујући (у складу са подставом (ц) овог става) и “друге мјере у сврху обезбјеђивања имплементације Мировног споразума на читавој територији Босне и Херцеговине и њених ентитета”;
Позивајући се даљена члан I: 1. поменутог Анекса 10 који се искључиво односи на промовисање поштивања људских права и повратка расељених лица и избјеглица;
Узимајући у обзир важност коју Управни одбор Савјета за имплементацију мира даје питању убрзања повратка избјеглица и обезбјеђивању потпуне и недискриминирајуће имплементације имовинских закона БиХ;
Узимајући надаље у обзир потребу да се на цјелокупној територији Босне и Херцеговине, на најефикаснији и најправеднији начин проведу закони у вези са повратом имовине, те да се обезбиједи усклађено провођење тих закона у сваком ентитету;
Констатујући да су Министарство за урбанизам, стамбено-комуналне дјелатности, грађевинарство и екологију и Министарство за избјеглице и расељена лица донијели Упутство о провјери законитости уговора о кориштењу станова закључених и обновљених послије 1. априла 1992. године и поступку утврђивања права на обнову уговора о кориштењу станова (Службени гласник Републике Српске, бр. 11/02);
Имајући у виду моју Одлуку о престанку привременог обустављања приватизације станова;
Узимајући у обзир и имајући у виду горе наведено, овим доносим:
ОДЛУКУ
О ДАЉОЈ ПРИМЈЕНИ УПУТСТВА о провјери законитости уговора о кориШтеЊу станОВа закЉуЧених и ОБНОВЉЕНИХ ПОСЛИЈЕ 1. априла 1992. године и поступку утврЂиваЊа права на обнову уговора о кориШтеЊу станОВа
Члан 1.
Од поступка провјере из надлежности Комисија за провјеру законитости закључених и обновљених уговора и за утврђивање права на обнову уговора о кориштењу станова привремених корисника (у даљем тексту: Комисије), формираних у складу са Упутством о провјери законитости уговора о кориштењу станова закључених и обновљених послије 1. априла 1992. године и поступку утврђивања права на обнову уговора о кориштењу станова, изузимају се:
1) уговори о кориштењу станова закључени са корисником стана који је на истом стану био носилац станарског права прије 1. априла 1992. године, у случајевима када је ранији уговор о кориштењу уништен или изгубљен, или када је дошло до промјене назива даваоца стана на кориштење или његове стамбене заједнице или фонда;
2) уговори о кориштењу стана закључени или обновљени на основу преноса станарског права након смрти брачног друга који је био носилац станарског права прије 1. априла 1992. године.
Члан 2.
У случајевима када је закључени или обновљени уговор о кориштењу стана ништав у складу са чланом 27. Закона о престанку примјене Закона о кориштењу напуштене имовине (Службени гласник Републике Српске, бр. 38/98, 12/99, 31/99 и 65/01) (у даљем тексту: Закон), и на основу таквог уговора извршен откуп стана и упис у књигу положених уговора, надлежни јавни правобранилац ће у року од три мјесеца од дана утврђивања повреде покренути поступак поништења таквог уговора.
Члан 3.
Надлежни орган ће се казнити новчаном казном у износу од 1000 до 5000 КМ за сљедеће прекршаје:
1. уколико не оснује Комисије у року одређеном у Упутству;
2. уколико надлежном јавном правобранилаштву не достави тражене податке у писаној форми у складу са Упутством;
3. уколико закључи или обнови уговор о кориштењу стана супротно одредби члана 27. Закона.
Одговорно лице у надлежном органу ће се за прекршај из става 1. овог члана казнити новчаном казном од 500 до 5000 КМ.
Надлежни јавни правобранилац ће се казнити новчаном казном у износу од 1000 до 5000 КМ за сљедеће прекршаје:
1. уколико пропусти да затражи податке од надлежних органа у складу са Упутством;
2. уколико пропусти да покрене поступак пред судом за поништење уговора о откупу потписаног на основу незаконито закљученог или обновљеног уговора о кориштењу стана.
Примјена административних санкција не ослобађа одговорно лице у надлежном органу кривичне одговорности за пропусте при обављању службених дужности.
Члан 4.
Ова Одлука се објављује без одлагања у Службеном гласнику Републике Српске, и ступа на снагу на дан њеног објављивања.
Сарајево, 17 април 2002. године Волфганг ПетричВисоки представник