Користећи се овлашћењима која су Високом представнику дата у члану V Анекса 10. (Споразум о спроведби цивилног дијела Мировног уговора) Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини, према којем је Високи представник коначни ауторитет у земљи у погледу тумачења горе наведеног Споразума о спроведби цивилног дијела Мировног уговора; и посебно узевши у обзир члан II 1. (д) истог Споразума према којем Високи представник “помаже, када Високи представник то оцијени неопходним, у рјешавању свих проблема који се појаве у вези са спроведбом цивилног дијела Мировног уговора”;
Позивајући се на став XI.2 Закључака Конференције за спроведбу мира одржане у Бону 9. и 10. децембра 1997. године, у којем је Савјет за спроведбу мира поздравио намјеру Високог представника да искористи свој коначни ауторитет у земљи у вези са тумачењем Споразума о спроведби цивилног дијела Мировног уговора, како би помогао у изналажењу рјешења за проблеме у складу са горе наведеним “доношењем обавезујућих одлука, када то оцијени неопходним”, о одређеним питањима, укључујући и (према подставу (ц) става XI.2) “мјере којима се обезбјеђује спроведба Мировног споразума на цијелом подручју Босне и Херцеговине и њених ентитета”;
Позивајући се надаље на став И.2.а. Закључака Конференције за спроведбу мира одржане 9. и 10. децембра 1997. године у Бону према којем је уочено “да је непристрасно и независно правосуђе од суштинског значаја за владавину закона и помирење у Босни и Херцеговини”, те да се у том циљу “мора основати институција за едукацију судија и тужилаца”;
Имајући у виду Европску повељу о статуту судија усвојену на мултилатералном састанку одржаном у Стразбуру од 8. до 10. јула 1998. године у организацији Савјета Европе, а којом је указано да се стручност, независност и непристрасност правосуђа може дијелом гарантовати обезбјеђивањем одговарајуће едукације за судије, коју ће финансирати држава, да би се кандидати припремили за обављање правосудне функције, а да независно тијело задужено за одабир, ангажовање, именовање и напредовање у каријери судија обезбиједи прикладне програме за едукацију, као и одговарајућу организацију која ће их спровести;
Имајући у виду Комунике Управног одбора Савјета за спроведбу мира од 7. маја 2002. године у којем је Управни одбор поново нагласио потребу за спровођењем темељите реформе правосудног система и за пружањем пуне подршке тој реформи, те поздравио намјеру Високог представника да обезбиједи окончање прве фазе реформе “обезбјеђивањем успостављања центара за едукацију у оба ентитета чији ће рад координисати Високи судски савјет”.
Узимајући у обзир значај Центра за едукацију судија и тужилаца за побољшање вршења правосудне функције, као и за усавршавање способности и знања судија и тужилаца потребних за јачање владавине закона и заштиту права и слобода грађана, као што се гарантује чланом 6. Европске конвенције о заштити људских права и основних слобода;
Позивајући се начињеницу да је 23. маја 2002. године Високи представник донио Одлуку којом се проглашава Закон о центру за едукацију судија и јавних тужилаца у Републици Српској (Службени гласник Републике Српске, бр. 34/02), који је касније усвојила Народна скупштина Републике Српске и који је објављен у Службеном гласнику Републике Српске, бр. 49/02;
Свјестан потребе за обезбјеђењем оптималних услова за оснивање наведеног Центра;
Имајући у видувриједност снажне и ефикасне руководне структуре;
Размотривши и имајући у виду горе наведена питања, Високи представник овим доноси сљедећу
ОДЛУКУ
којом се проглашавају измјене и допуне Закона о Центру за едукацију судија и јавних тужилаца у Републици Српској, које су приложене као саставни дио ове Одлуке.
Наведене измјене и допуне ступају на снагу као закон Републике Српске у року одређеном у члану 8. тог закона, на привременој основи, док га законодавно тијело Републике Српске не усвоји у одговарајућем облику без измјена и допуна и постављања било каквих услова.
Ова Одлука ступа на снагу одмах и објављује се без одлагања у Службеном гласнику Републике Српске.
Сарајево, 1. новембар 2002. Педи ЕшдаунВисоки представник
ЗАКОН О ИЗМЈЕНАМА И ДОПУНАМА ЗАКОНА О ЦЕНТРУ ЗА ЕДУКАЦИЈУ СУДИЈА И ЈАВНИХ ТУЖИЛАЦА У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ
Члан 1.
У цијелом тексту Закона о центру за едукацију судија и јавних тужилаца у Републици Српској (“Службени гласник Републике Српске”, бр. 34/02 и 49/02) ријечи “Високи судски савјет” замјењују се ријечју “Савјет” у одговарајућем падежу.
Члан 2.
У члану 5., став 3. се замјењује новим ставом који гласи:
“Савјет одобрава избор и именовање чланова Управног одбора и, у складу са члановима 5а. и 5б. овог закона, одбија њихов избор и именовање и одлучује о њиховом привременом удаљавању од вршења дужности или престанку мандата.”
Члан 3.
Иза члана 5. додају се нови чланови 5а., 5б., 5ц. и 5д. који гласе:
“Члан5а.
Престанак мандата
Мандат члана Управног одбора престаје:
- престанком дужности на основу које је члан изабран или именован у Управни одбор;
- након истека временског периода на који је члан изабран или именован;
- подношењем оставке;
- ако не врши своје дужности на правилан, ефикасан и непристрасан начин или ако не испуњава обавезе које проистичу из дужности коју обавља;
- када почини дјело због којег постаје недостојан функције члана Управног одбора;
- када му је изречена правоснажна пресуда за извршено кривично дјело за које закон предвиђа казну затвора, у ком случају му аутоматски престаје мандат.
Члан Управног одбора чији мандат истиче на основу тачке 2. става 1. овог члана наставља остваривати права и врши дужности члана Управног одбора све до избора и именовања новог члана.
Мандат члана Управног одбора престаје у складу са тачком 3. става 1. овог члана на дан када предсједавајући Управног одбора прими његову писмену оставку, а у складу са тачком 4. и 5. става 1. овог члана када га Савјет смијени са дужности.
Члан 5б.
Привремено удаљење од вршења функције
Савјет привремено удаљава са функције члана Управног одбора против кога је надлежни тужилац подигао оптужницу, као и члана који је стављен у притвор.
Савјет привремено удаљава са функције члана Управног одбора који је привремено удаљен са дужности на основу које је изабран или именован у Управни одбор.
Савјет може привремено удаљити од вршења функције члана Управног одбора против којег је покренута кривична истрага или дисциплински поступак, као и због разлога који могу довести до престанка мандата у складу са чланом 5а. овог закона.
Члан 5ц.
Нови чланови
Предсједник Управног одбора обавјештава тијело надлежно за избор или именовање члана Управног одбора по члану 5. овог закона о истеку мандата појединог члана најмање три (3) мјесеца прије истека тог мандата и тражи од тог тијела да изабере новог члана Управног одбора, или ако је ријеч о министру правде, да именује новог члана Управног одбора.
Ако је члану Управног одбора престао мандат прије његовог истека, нови члан се бира и именује као замјена у складу са одредбама члана 5. став 3. овог закона и мандат му траје до истека мандата члана кога замјењује. Нови члан може да буде члан Управног одбора још један мандат након истека мандата члана Управног одбора кога замјењује.
У случају престанка мандата члана Управног одбора, предсједник Управног одбора о томе обавјештава тијело надлежно за избор или именовање новог члана. Предсједнико томеобавјештава надлежно тијело најкасније у року од 30 дана од дана престанка мандата.
Члан 5д.
Предсједник
Предсједник Управног одбора се бира већином гласова чланова који су присутни и који гласају. Мандат предсједника траје двије и по (2,5) године или док његов мандат не истекне или престане из других разлога у складу са чланом 5а. овог закона, зависно од тога шта раније наступи.”
Члан 4.
У члану 8., тачка 5., иза ријечи “директора Центра” додају се зарез и ријечи “у консултацији са Савјетом”.
Члан 5.
У члану 11., став 3., тачка 4. брише се.
Досадашња тачка 5. постаје тачка 4.
Члан 6.
Члан 20. брише се.
Члан 7.
У члану 21., ријечи “у року од 30 дана од дана проглашења чланова Управног одбора у складу са одредбом члана 20. став 4. овог закона” бришу се.
Члан 8.
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.