Користећи се овлаштењима која су ми повјерена у члану V Анекса 10. (Споразум о имплементацији цивилног дијела Мировног уговора) Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини, према којем је Високи представник коначни ауторитет у земљи у погледу тумачења горе наведеног Споразума о имплементацији цивилног дијела Мировног уговора; и посебно узевши у обзир члан II 1. (д) истог Споразума према којем Високи представник “помаже, када Високи представник то оцијени неопходним, у рјешавању свих проблема који се појаве у вези са имплементацијом цивилног дијела Мировног уговора“;
Позивајући се на став XI.2 Закључака Конференције за имплементацију мира одржане у Бону 9. и 10. децембра 1997. године, у којем је Савјет за имплементацију мира поздравио намјеру Високог представника да искористи свој коначни ауторитет у земљи у вези са тумачењем Споразума о имплементацији цивилног дијела Мировног уговора, како би помогао у изналажењу рјешења за проблеме у складу са горе наведеним “доношењем обавезујућих одлука, када то оцијени неопходним“, о одређеним питањима, укључујући и (према подставу (ц) става XI.2) мјере којима се осигурава имплементација Мировног споразума на цијелој територији Босне и Херцеговине и њених ентитета;
Узимајући у обзир чињеницу да је у Федерацији Босне и Херцеговине уведен јединствени рачун трезора, али да тренутно функционише без неопходног законског оквира за рад;
Констатујућида се законом у прилогу ове одлуке осигурава законски оквир за успостављање јединственог рачуна трезора у свим кантонима Федерације Босне и Херцеговине;
Имајући у виду “Програм реформе договорен између Владе Босне и Херцеговине и међународне заједнице“, објављен 31. 07. 2002. године, који у оквиру обећања “да ће владе бити ефикасније“ обећава “увођење модерних трезора на свим нивоима“;
Имајућитакође у видуда ће се концептом јединственог трезора увести транспарентност и одговорност у функционисању Федерације Босне и Херцеговине;
Узевши у обзир чињеницу да је законски оквир за јединствени рачун трезора такође уведен и на нивоу Босне и Херцеговине и Републике Српске;
Размотривши и имајући на умусва горе наведена питања, Високи представник доноси сљедећу
ОДЛУКУ
којом се доноси ЗАКОН О ТРЕЗОРУ У ФЕДЕРАЦИЈИ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ
Закон који сљеди и који чини саставни дио ове Одлуке ступа на снагу као закон Федерације Босне и Херцеговине у складу са чланом 32. Закона, на привременој основи, све док га Парламент Федерације Босне и Херцеговине не усвоји у истом облику, без измјена и допуна и постављања било каквих услова.
Ова Одлука ступа на снагу одмах и биће одмах објављена у “Службеним новинама Федерације Босне и Херцеговине“.
Сарајево, октобар 2002. године Паддy АсхдоwнВисоки представник
Закон о Трезору у Федерацији Босне и Херцеговине
I ОПШТЕ ОДРЕДБЕ
Члан 1.
Овим законом се уређује успостављање, надлежности и управљање трезора у Федерацији Босне и Херцеговине (у даљем тексту Федерација).
Овлаштења трезора укључују :
1) Сва средства јавног сектора и финансијске трансакције, укључујући буџет и изванбуџетске фондове као и утрошке порезних и непорезних прихода, такси, накнада и других прихода насталих по основу пружања јавних услуга и активности, кредита и грантова (неповратних средстава) Федерације;
2) Трансфере привремених вишкова готовине између рачуна трезора с циљем измиривања краткорочних захтјева за готовином потребних за извршење буџета и остале законе;
3) Одржавање система рачуноводства и извјештавања те рачуноводствене евиденције у складу са међународно признатим стандардима за рачуноводство у јавном сектору;
4) Одржавање контроле у управљању и рачуноводству којом се успоставља одговорност за трансакције јавних прихода, примитака, финансија и издатака, укључујући уговорене обавезе за будућа плаћања; и
5) Одговорност за укупан дуг укључујући ново задуживање, планирање и управљање дугом.
Члан 2.
Дефиниције и изрази који се користе у овом закону имају сљедећа значења:
a) Трезор – је основна организациона јединица унутар Федералног министарства финансија и министарстава финансија кантона, у којима се у складу са овим законом и другим прописима обављају послови који се односе на планирање извршења и извршење буџета Федерације, као и буџета кантона; вођење рачуноводства и рачуноводствених политика; управљања новцем и вођење јединственог рачуна трезора; отплате дуга, издавања гаранција, нова задуживања, управљање неангажованим средствима и имовином.
b) Министарства финансија – подразумијева Федерално министарство финансија и кантонална министарства финансија.
c) Буџет – представља пропис Парламента Федерације којим се даје план финансијских активности износа прихода, примитака, те утврђених издатака и других плаћања за период од једне фискалне године. Годишњим буџетом се утврђује горња граница укупног задуживања које у себи укључује постојећи дуг и нова задужења за ту буџетску годину. Годишњим буџетом се утврђује и укупан износ гаранција.
d) Интерна контрола – организација, политике и процедуре који се користе да би владини програми постигли намјераване резултате; да би средства која се користе у спроводјењу ових програма била у складу са наведеним циљевима дотичних организација; да су програми заштицени од губитка, преваре и лошег управљања; и да се на вријеме поуздане информације добију, одржавају, извјештавају и користе у сврхе доношења одлука.
e) Интерна ревизија – односи се на ону ревизију коју обавља одјел или јединица унутар трезора или министарства финансија чијој јединици за ревизију је повјерено обављање процјене система и процедура министарства или организације с циљем минимизирања вјероватноће настанка грешки, преваре и неефикасне праксе. Све јединице за интерну ревизију морају бити функционално независне унутар министарства финансија и бити одговорне директно министру финансија.
f) Главна књига трезора – је системска евиденција трансакција и пословних активности, прихода, примитака, издатака и других плаћања те стања имовине, обавеза и извора власништва што су у вези са буџетом настали током фискалне године, односно до одређеног датума, који пружа информације о трансакцијама и пословним догађајима у складу са прописаним рачунским планом и класификацијама. Главна књига трезора са јединственим рачуном трезора представља основни систем управљања јавним издацима.
g) Јединствени рачун трезора, (у даљем тексту: ЈРТ) – се састоји од депозитног рачуна отвореног у комерцијалној банци, рачуна за инвестирање и заштиту средстава, једног или више трансакцијских рачуна, и по потреби, трансакцијских рачуна за готовину. Сви ови рачуни се морају држати у име министарстава финансија. Сврха ЈРТ-а је да се централизира контрола над свим јавним приходима у министарствима финансија. Федерално министарство ће припремити све неопходне процедуре и одредбе којима се успоставља систем ЈРТ-а. Када систем ЈРТ-а постане ефективан, сви појединачни рачуни буџетских корисника ће бити затворени и њихова салда ће бити пребачена на ЈРТ.
h) Надлежно Министарство – је тијело управе које је у буџету означено као “раздјел“.
i) Буџетски корисници – су надлежна министарства и остала тијела управе који се финансирају из буџета. Надлежно министарство које у свом буџетском раздјелу садржи потрошачке јединице, које су у буџету означене као буџетске главе, буџетски је за њих надлежно.
j) Ново задуживање – обухавата цјелокупне процедуре, укључујући преговарања око услова, припрему докумената, неопходних одобрења и њихово извршење, неопходне за стварање нових обавеза између позајмитеља и даватеља кредита, у складу са законом и другим прописима.
k) Прогноза о задуживању – је процјена износа укупног задуживања за сљедећу фискалну годину, као и за наредне године, а која се заснива на износима тренутно неизмирених дугова, отплатним плановима постојећих задужења и укупном пројецирању нових задуживања, која ће се десити у наредним периодима.
l) Закон о буџетима – прорачунима на територији Федерације (у даљем тексту: Закон) објављен у ‘Службеним новинама Федерације Босне и Херцеговине’, број 20/98 и истим су уређена питања: припрема, усвајање и извршење буџета Федерације, буџета кантона, градова и општина и финансијских планова изванбуџетских фондова; те позајмљивање и задуживање, као и рачуноводство и контрола буџета.
m) Јавна средства – су средства која укључују буџет и изванбуџетске фондове као и утрошке порезних и непорезних прихода, такси, накнада и других прихода насталих по основу пружања јавних услуга и активности, кредита и грантова (неповратних средстава); Сва јавна средства се обавезно полажу и повлаче са ЈРТ.
n) Модификовано начело обрачунавања неплаћених обавеза – значи методе на основу обрачунавања неплаћених обавеза који признају трансакције и активности у моменту стварања, трансформације, размјене, преноса или нестанка економске вриједности и када се евидентирају сви економски токови (не само готовинске трансакције). По одредјенимметодама обрачунавања неплаћених обавеза, физичка имовина је раскњижена у моменту набавке.
o) Трансакцијски рачуни – су банковни рачуни отворени у пословним банкама од стране Трезора, а који се држе у име министарстава финансија и преко којих се врше свакодневне трансакције везане за трошкове буџетских корисника.
Стање на трансакцијским рачунима крајем дана дневно се пребацује на рачун за инвестирање и заштиту средстава.
Трансакцијски рачун за готовину у име министарства финансија се може отворити, али са надлежним потписником за повлачење средстава у име буџетског корисника за ограничене сврхе исплате плата и благајничко пословање.
p) Рачун за инвестирање и заштиту средстава је рачун отворен од стране министарстава финансија у Центарној банци Босне и Херцеговине (у даљем тексту ЦББиХ) или у пословној банци.
Све док ЦББиХ не зарачунава камату на депозите у КМ, одбија такав захтјев, или из било којег разлога одлучи да елиминира овај рачун за инвестирање и заштиту средстава било којем министарству финансија, тада пословна банка преузима улогу ЦББиХ у ову сврху.
Сврха отварања рачуна за инвестирање и заштиту средстава је прихватање прихода ради њихове заштите и инвестирања.
q) Депозитни рачун у комерцијалној банци – један банковни рачун отворен у пословној банци на који се полажу сви јавни приходи, а који се држи у име министарстава финансија. Порезни обвезници врше уплате на овај рачун. Салдо на депозитном рачуну, на крају радног дана, мора бити нула.
II НАЧИН РАДА ТРЕЗОРА
Члан 3.
Федерално министартсво финансија (у даљем тексту: Федерално министарство) и кантонална министарства финансија ће свако за себе успоставити и руководити трезором.
Сектором за трезор као основном организационом јединицом руководи помоћник министра.
Трезор је овлаштен да обавља сљедеће послове: управљање новчаним средствима, управљање банковним рачунима влада, финансијско планирање и предвиђање новчаних токова, управљање плаћањима и другим пословима трезора, управљање рачуноводством у јавном сектору, извјештавање о извршењу буџета, финансијско извјештавање, управљање прегледима интерне контроле, управљање над јавним дугом, администрација страних грантова и средстава међународне помоћи и управљање финансијским средствима.
Федерално министарство може по потреби отворити канцеларије трезора и ван свог сједишта.
Буџетски захтјев владе Парламенту Федерације ће бити праћен извјештајем који разматра прогрес Федерације и кантона у успостави ефективних и ефикасних трезора за управљање и осигуравање одговорности над јавним средствима, као и питања и проблеме везане за спровођење овог закона. Извјештаје припремају Федерални министар и кантонални министри финансија.
1. Планирање извршења буџета
Члан 4.
Надлежна министарства и буџетски корисници припремају и достављају предложене финансијске планове трезору за извршење усвојеног буџета. Годишњи финансијски планови биће припремљени показујући издатке за сваки мјесец.Издаци се могу извршити само ако су у складу са усвојеним финансијским планом.
У циљу примјене ових одредби, министарства финансија уз сагласност влада, издају неопходне инструкције надлежним министарствима и буџетским корисницима.
Федерални министар финансија и кантонални министри финансија, обавијештавају надлежна министарства и буџетске кориснике о одобреним финансијским плановима.
Члан 5.
Трезор прима све неопходне податке из разних извора за сврху планирања новчаних токова.
Између осталих, користит ће се сљедећи извори података:
a) крајње стање на ЈРТ крајем дана за претходни период;
b) прогнозе о свим приходима;
c) прогнозе отплата дуга;
d) пројекције иностране помоћи и позајмљивања;
e) кретања кључних макроекономских параметара и
f) прогнозирање свих издатака.
Министри финансија су овлаштени да позову надлежне задужене за прикупљање прихода, као и остале кључне кориснике буџета, у циљу савјетовања при планирању новчаних токова.
Члан 6.
На основу података из члана 5. овог закона, трезори припремају планове о новчаним токовима.
Уколико буде предвиђен дефицит, уз план се дају препоруке о неопходним мјерама које треба подузети.
Планове о новчаним токовима разматрају министарства финансија и владе како би утврдили свеукупне нивое до којих ће се одобрити финансијски планови из члана 4. овог закона.
2. Извршење буџета
Члан 7.
На основу одобрених финансијских планова из члана 4. овог закона, надлежна министарства и буџетски корисници, у складу са процедурама трезора, припремају и достављају правилно овлаштене трансакције које се односе на захтјеве за плаћање, заједно са неопходном документацијом и листом приоритета.
Трезори у погледу извршења буџета предузимају сљедеће радње:
a) прегледају захтјеве из става 1. овог члана,
b) предлажу Федералном министру и кантоналним министрима на одобравање захтјеве који су у складу са планом из члана 4. став 2. овог закона и у складу са расположивим средствима и приоритетима,
c) реализују одобрене захтјеве,
d) информишу надлежна министарства и буџетске кориснике о статусу извршених плаћања и о износима средстава које остају расположива у буџету по класификацијским позицијама.
Буџетски корисници су дужни обавијестити добављаче и друге заинтересоване стране о стањима њихових исплата.
3. Централизована исплата плата
Члан 8.
Трезори врше централизовану исплату плата за надлежна министарства и буџетске кориснике, на начин да:
a) успоставе и одржавају централизирани систем обрачуна плата,
b) процјењују потребна средства базирана на утврђеном нивоу плата и осталим неопходним информацијама које обезбиједе буџетски корисници, као и износима обавеза по основу пореза и доприноса и
c) извршавају исплату плата и обавеза по основу пореза и доприноса.
Надлежна министарства и буџетски корисници су дужни да трезору, у одговарајућем платном циклусу, поднесу доказ о заснивању и престанку радног односа свих запослених за које плате осигуравају у буџету.
Додатне процедуре биће прописане од стране министарства финансија.
4. Рачуноводствена методологија
Члан 9.
Федерално министарство је обавезно да развија и одржава контни план и стандардну буџетску класификацију, који се користе за евиденцију и извјештавање о финансијским трансакцијама и о стању финансијске имовине и обавеза на свим нивоима владе и за све врсте јавних средстава.
Контни план за буџетсадржи класификацију активе и пасиве, прихода и расхода. Стандардна буџетска класификација садржи: организацијску класификацију, функционалну, економску класификацију и фондовску класификацију. Сва кантонална министарства финансија и трезори користе контни план за буџет.
Федерално министарство може развити и друге класификације с тим да их објави или на неки други начин достави кантонима, као и другим корисницима контног плана за буџет.
Федерално министарство се при утврђивању и успостављању јединственог система конта руководи међународним рачуноводственим стандардима за јавни сектор и одговарјућим законом.
Члан 10.
Трезори министрастава финансија периодично процјењују рачуноводствену методологију и по потреби предлажу неопходне измјене.
Кантонални трезори своје приједлоге достављају федералном трезору, а федерални трезор након разматрања тих приједлога и других измјена предлаже федералном министру усвајање истих.
Федерални министар по потреби прописује и додатне извјештаје које су надлежна министарства и буџетски корисници обавезни достављати.
5. Финансијско извјештавање
Члан 11.
Трезори министарстава финансија и владе јавно објављују финансијске извјештаје у складу са правилником о финансијском извјештавању и завршним рачунима.
Трезор се у припреми и издавању финансијских извијештаја руководи међународно признатим стандардима за рачуноводства јавног сектора.
Федерално министарство посебним актом регулише припрему било каквих додатних финансијских извјештаја.
6. Контрола надлежних министарстава и буџетских корисника
Члан 12.
Сви министри су одговорни за рачуноводство иинтерну контролу својих министарстава укључујући буџетске кориснике и потрошачке јединице који спадају у њихову надлежност. Одговорна лица у министарствима и код корисника буџета успостављају и одржавају системе управне и рачуноводствене контроле над овлаштеним буџетима, одобреним финансијским плановима и оперативним буџетима, наплатама прихода и примитака, и буџетским издацима и исплатама. Федерално министарство прописује смјернице за развој и одржавање система управљања и рачуноводствене контроле. Системи дјелотворне интерне контроле се одржавају како би се осигурао правилан, отворен и конкурентан поступак набавке, која би била у складу са законским прописима, те се на тај начин обезбјеђује правилно управљање и чување имовине и опреме.
Федерално министарство прописује процедуре и прописе за унутрашњу контролу.
Министарства финансија врше контролу рачуноводствених докумената надлежних министарстава, буџетских корисника и изванбуџетских фондова. У складу са инструкцијама Федералног министарства, корисници буџета чувају рачуноводствене евиденције и документацију који се односе на уговорене обавезе, наруџбенице, фактуре и овлаштења за плаћања. Рачуноводствене и друге евиденције о финанцијским трансакцијама и догађајима се чувају у складу са политиком коју одреди Федерално министарство.
Упуте о начину вршења контроле рачуноводствених докумената надлежних министарстава, буџетских корисника и изванбуџетских фондова прописује Федерално министарство.
7. Отплата дуга, ново задуживање, издавање гаранција и управљање неангажованим средствима
Члан 13.
Федерални трезор проводи процедуре и врши редовне уплате прихода намијењених за сервисирање вањског дуга на рачун Федерације, подрачун за сервисирање вањског дуга у ЦББИХ, у складу са одредбама Закона о вањском дугу Федерације Босне и Херцеговине (‘Службене новине Федерације Босне и Херцеговине’, број 41/98), (у даљем тексту: Закон о вањском дугу). О стању средстава на подрачуну Федерални трезор редовно обавјештава федералног министра. У случају да на рачуну нема довољно средстава за измирење доспјелих обавеза Федерације, трезор о томе извјештава федералног министра како би биле подузете одређене мјере за превазилажење тренутног недостатка средстава намијењених за сервисирање вањског дуга.
Федерални тезор проводи процедуре и врши плаћања за сав дуг Федерације.
Члан 14.
Федерални трезор учествује у припреми:
a) свих аранжмана у вези са издавањем гаранција Федерације у складу са Законом о вањском дугу,
b) свих кредитних аранжмана између Босне и Херцеговине и иностраних кредитора,
c) свих кредитних аранжмана између Федерације и Босне и Херцеговине,
d) свих кредитних аранжмана између Федерације и иностраних кредитора,
e) свих кредитних аранжмана између Федерације и Републике Српске,
f) свих кредитних аранжмана између Федерације и крајњих корисника кредита у Федерацији.
Члан 15.
Федерални трезор припрема све евиденције и појединачне кварталне извјештаје који се односе на дуг укључујући:
a) укупан износ заосталог дуга,
b) рокове доспијећа за све отплате главнице и камата које треба да се изврше,
c) закашњеле отплате неизвршених обавеза прописаних уговором о задуживању,
d) укупан износ издатих гаранција од стране Федерације.
Члан 16.
Федерални трезор припрема све евиденције и појединачне кварталне извјештаје који се односе на зајмове дате крајњим корисницима који укључује исти садржај као из члана 15. овог закона.
Трезор израђује процедуре о извјештавању: кантона, општина и предузећа са већинским државним капиталом о кредитним задужењима са иностраним кредиторима и добијеним гаранцијама од стране банака.
Члан 17.
Трезор судјелује у приреми прогнозе о задуживању.
Трезор води званичне регистре и чува оригиналне документације о новом задуживању.
Члан 18.
Трезор евидентира и инвестира неангажована средства од одобрених пројеката и надзире инвестирања у складу са документима о зајму.
Трезор евидентира и прати стање камата по основу средстава за пројекте који су одобрени за Федерацију.
Трезор припрема све евиденције које се односе на дуг и на надгледање свих активности задуживања Федерације. Ово укључује припремање и слање обавјештења о исплатама и захтјевима за исплату.
Члан 19.
Федерални трезор учествује у свим преговорима о новом задуживању Федерације.
III СИСТЕМ ГЛАВНЕ КЊИГЕ ТРЕЗОРА
Члан 20.
Министарства финансија су овлаштена да успостављају и воде систем главне књиге трезора и неопходне системе помоћних књига према модификованом начелу обрачунавања неплаћених обавеза.
Члан 21.
Систем главне књиге трезора осигурава евиденцију свих трансакција и пословних активности, односно прихода и издатака, стања и промјена имовине, обавеза и извора власништва у складу са прописаним контним планом и на нивоу прописаних класификација (организацијска, функционална, економска и фондовска).
Члан 22.
Свим трансакцијама федералног и кантоналних буџета управљају министарства финансија путем система главне књиге трезора. Систем главне књиге трезора у себи обухвата све изворе прихода и издатака, извршену набавку, обавезе, и измјене активе, пасиве и промјене извора власништва. Све финансијске трансакције које се односе на буџет као и трансакције и други укључени приходи из члана 14. став 2. Закона евидентирају се посредством система главне књиге трезора укључујући и трансакције које се односе на дугове и програме финансиране из иностране или домаће помоћи.
Министарства и корисници буџета који су надлежни да прикупљају таксе за специјалне услуге које пружају јавности, морају исте уплаћивати на ЈРТ. Трезори воде евиденцију у Главној књизи о наплаћеним приходима по корисницима буџета. Наведени приходи се морају утврдити на основу трошка пружања услуга и на даље, употреба таквих прихода од стране корисника буџета мора бити утврђена годишњим буџетом и другим законима.
Члан 23.
Надлежна министарства и буџетски корисници воде помоћне књиге на захтјев Федералног министарства (које чине саставни дио система главне књиге трезора) и сву оригиналну документацију трансакција у складу са одредбама Уредбе о рачуноводству буџета – прорачуна у Федерацији Босне и Херцеговине.
IV НАЧИН ВОЂЕЊА ЈЕДИНСТВЕНОГ РАЧУНА ТРЕЗОРА
1. Успостава Јединственог рачуна трезора
Члан 24.
Сви јавни приходи Федерације и кантона морају се уплатити на ЈРТ. ЈРТ се налази под искљућивим правом министарстава финансија. Ниједна друга особа или институција нема право располагања над овим рачунима, уколико другачије није утврђено у општим или појединачним инструкцијама које дају министарства финансија. Сви порези уплаћени од стране порезних обвезника се морају уплатити на депозитне рачуне министарстава финансија. Стање готовине на депозитном рачуну на крају дана се пребацује на рачун за заштиту и инвестирање. Са депозитног рачуна се могу исплатити више или погрешно уплаћени приходи који се односе на текућу фискалну годину. Министри финансија посебним правилником одређују процедуре поврата тих прихода.
Јединствени рачун трезора отварају министарстава финансија за изванбуџетске фондове.
Поред ових прихода, као што је дефинисано у члану 14. став 2, Закона, приходи корисника буџета морају се такођер депоновати и чувати на ЈРТ. Међутим, ови издаци ће се трошити у складу са посебним упутама о начину уплаћивања и трошења које прописује Федерални министар финансија и кантонални министри финансија.
Министарства и корисници буџета који имају сопствене приходе, морају те приходе уплаћивати на ЈРТ, а трезори воде евиденцију у Главној књизи о наплаћеним приходима по корисницима буџета. Наведени приходи се утврђују на основу трошка пружања услуга и на даље, употреба таквих прихода од стране министарства или корисника буџета који их прикупљају морају бити утврђена годишњим буџетом и другим законима.
За отварање депозитног рачуна, рачуна за заштиту и инвестирање у случају да је отворен у пословној банци, трансакцијских рачуна и добивање осталих услуга пословних банака потребних за пословање трезора и Јединственог рачуна трезора мора се доћи путем уговора додијељеног на бази јавног надметања. Сваки уговор закључен између банака и министарстава финансија мора јасно дефинисати услуге банке које ће пружати, потребне извјештаје и рокове за достављање извјештаја, и све накнаде које ће та банка наплаћивати.
Члан 25.
Министарства финансија ће отворити рачун за инвестирање и заштиту средстава. Министарства финансија су овлаштена да отварају подрачуне само у посебним околностима. Пословна банка која је избрана као банка у којој ће се отворити рачун за заштиту и инвестирање средстава не може држати друга средства на било којим другим рачунима за исто министарство које је носиоц рачуна. Сврха рачуна за инвестирање и заштиту средстава јесте да инвестира и штити средства од момента када су она потребна за трошење. Ни ЦББИХ ни пословна банка која је избрана као банка у којој ће се отворити рачун за заштиту и инвестирање средстава не обављају трошковне трансакције за нинистарства финансија, али ће вршити пренос средстава са рачуна за инвестирање и заштиту средстава на трансакцијски рачун министарстава финансија отворен у пословним банкама на дневној, седмичној и мјесечној основи. Министарства финансија ће иницирати процес отварања рачуна за заштиту и инвестирање средстава у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона.
Члан 26.
Министарства финансија отварају трансакцијске рачуне у пословним банкама. Трансакцијски рачун се користи за плаћање свих издатака. Стање на овим трансакцијским рачунима се сматра и води као саставни дио ЈРТ. Међутим сва средства са трансакцииских рачуна се дневно морају пребацити на рачун за заштиту и инвестирање средстава.
Члан 27.
Министарства финансија отварају трансакцијске рачуне за готовину само у специјалним случајевима када буде неопходно да се средства пребаце на удаљене локације за исплату плата и за благајничко пословање.
Стања на трансакцијским рачунима за готовину се сматрају и воде као саставни дио ЈРТ.
ЈРТ је под искључивом надлежношћу министарстава финансија. Ниједна друга особа нити институција нема право управљати овим рачунима осим ако није другачије прописано посебним упутама од стране министарстава финансија.
Члан 28.
Федерално министарство припрема све потребне поступке одредбе за успостављење ЈРТ система. Када ЈРТ систем постане ефективан, сви појединачни рачуни буџетских корисника ће бити затворени, а њихова салда пребачена на ЈРТ
Члан 29.
Министарства финансија инвестирају било који износ средстава са ЈРТ који тренутно није потребан за извршење буџета, у складу са чланом 13. Закона. Након што се успостави рачун за инвестирање и заштиту средстава у ЦББИХ или у пословној банци, средства ће бити инвестирана у складу са споразумом закљученим са носиоцем рачуна и прописима ЦББИХ.
Цјелокупни износ камата од инвестиција из става 1. овог члана се уплаћује на ЈРТ.
2. Наплата и исплата преко ЈРТ-а
Члан 30.
Надлежна министарства и буџетски корисници одговорни су за потпуно и благовремено уплаћивање свих прихода, и накнада на ЈРТ.
Са ЈРТ-а се не може исплатити ниједан издатак уколико није одобрен буџетом или неким другим прописом.
Федерално министарство прописује процедуре у вези са уплатама и исплатама средстава са ЈРТ-а.
V ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 31.
Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи Уредба о начину рада трезора о систему Главне књиге трезора и наћину вођења Јединственог рачуна трезора, (”Службене новине Федерације Босне и Херцеговине, бр: 23/00 и 37/01”).
Кантони су дужни ускладити своје прописе, са овим законом у року од тридесет (30) дана од дана ступања на снагу овог закон.
Члан 32.
Овај закон ступа на снагу одмах и биће објављен у “Службеним новинама Федерације Босне и Херцеговине“ без одлагања.