Користећи се овлашћењима која су високом представнику дата у члану V Анекса 10 (Споразум о имплементацији цивилног дијела Мировног уговора) Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини, према којем је високи представник коначни ауторитет у земљи за тумачење горе наведеног Споразума о имплементацији цивилног дијела Мировног уговора; и посебно узевши у обзир члан II 1. (д) истог Споразума према којем високи представник “помаже, када оцијени да је то неопходно, у рјешавању свих проблема који се појаве у вези са имплементацијом цивилног дијела Мировног уговора”;
Позивајући се на став XI.2 Закључака са Конференције за имплементацију мира одржане у Бону 9. и 10. децембра 1997. године, у којем је Савјет за имплементацију мира поздравио намјеру високог представника да искористи свој коначни ауторитет у земљи у вези са тумачењем Споразума о имплементацији цивилног дијела Мировног уговора, како би помогао у изналажењу рјешења за проблеме у складу са горе наведеним “доношењем обавезујућих одлука, када оцијени да је то неопходно”, о одређеним питањима, укључујући и (према тачки (ц) става XI.2) “мјере којима се обезбјеђује имплементација Мировног споразума на цијелој територији Босне и Херцеговине и њених ентитета”;
С обзиром на став I.2.а Закључака наведене Конференције из Бона, којим је утврђено “да је непристрасно и независно правосуђе” од “суштинске важности за владавину закона и помирење у Босни и Херцеговини”;
Узимајући у обзир Анекс Декларације Савјета за имплементацију мира од 16. децембра 1998. године, у којем је Управни одбор апелирао на потребу “усвајање закона, до 30. јуна 1999. године, којим би се успоставило независно и непристрасно правосуђе, са акцентом на судским и тужилачким именовањима, примјереним платама и објективним стандардима за именовање судија и тужилаца, који ће бити у складу са истим који се примјењују у европској демократској пракси, те унапређивању мултиетничког правосуђа широм БиХ”;
Потврђујући да је Одлуку о привременом финансирању Суда и Тужилаштва Босне и Херцеговине дониo Савјет министара и да је иста објављена у “Службеном гласнику Босне и Херцеговине” бр. 29/03;
Схватајући да је финансијска ситуација у судству и тужилаштву на свим нивоима у Босни и Херцеговини и даље изразито критична и да годишњи трошкови плаћа и накнада за судије и тужиоце јасно представљају непропорционалан дио укупних буџета;
Схватајући такође да је тренутно ситуација неодржива и да би могла да доведе до колапса у правосуђу у Босни и Херцеговини;
Узимајући у обзир Коминике Управног одбора Савјета за имплементацију мира од 3. децембра 2004. године, у којем је Управни одбор нагласио да “ефикасан рад правосуђа, кључни елемент посљератног опоравка БиХ, овиси о правилном функционисању и одговарајућој награђености правосудних органа”, и у којем је дао своју пуну подршку ставу “да је хитно потребно извршити ревизију плата у правосуђу да би се обезбиједила одговарајућа расподјела средстава која ће да омогући ефикасан рад правосудног система”.
Констатујући такође да је, у циљу избјегавања даљег погоршања ситуације, високи представник замрзнуо плате у ентитетском правосуђу децембра 2004. године и да је успостављена радна група коју чине представници из министарстава правде на нивоу ентитета и Босне и Херцеговине, Правосудне комисије Брчко Дистрикта, Високог судског и тужилачког вијећа Босне и Херцеговине као и удружења судија и тужилаца у оба ентитета са задатком да изврши ревизију плата у правосуђу и изради нове законске прописе;
Прихватајући препоруке радне групе да би плате судија и тужилаца требале бити усклађене између ентитета, да накнаде које су укинули ентитетски парламенти 2003. године не би требало да се поново уведу, да би плате за судије и тужиоце требало да буду умјерено умањене, да би садашње плате требало да остану и даље замрзнуте све док просјечна плата у Босни и Херцеговини не достигне одређени ниво, те да ће, након што поново почну да расту, плате расти у истом проценту као и просјечна плата у Босни и Херцеговини чиме ће се обезбиједити фиксни омјер између просјечне плате у Босни и Херцеговини и плата у правосуђу као и даље усклађивање између ентитета;
Прихватајући чињеницу да је Високи судски и тужилачкисавјет Босне и Херцеговине, на својој сједници одржаној 23. августа 2005. године, изразио подршку препорукама радне групе;
Констатујући да је Регистрар Суда Босне и Херцеговине основан међународним споразумом, али је планирано да се у догледној будућности интегрише у Суд;
Присјећајући се коминикеа Управног одбора Савјета за имплементацију мира од 24. јуна 2005. године у којем је указано на то да је Управни одбор и даље забринут “због изазова фискалне одрживости са којим се суочавају власти у БиХ, нарочито на ентитетском нивоу”;
С обзиром на Коминике Управног одбора Савјета за имплементацију мира од 24. јуна 2005. године у којем је указано на то да је Управни одбор и даље забринут “због изазова фискалне одрживости са којим се суочавају власти у БиХ”;
Схватајући да је реализација препорука радне групе од кључног значаја за функционисање правосудног система у Босни и Херцеговини и да је у том погледу од врхунске важности да се оне остварују од почетка наредне буџетске године и то почевши од 1. јануара 2006 године;
Узевши у обзир и размотривши све наведено, високи представник доноси сљедећу:
ОДЛУКУ
којом се доноси Закон о платама и другим накнадама у судским и тужилачким институцијама на нивоу Босне и Херцеговине
који се налази у прилогу Одлуке и чини њен саставни дио.
Тај Закон ступа на снагу као закон Босне и Херцеговине даном предвиђеним у члану 20. Закона, осим ако наведени Закон у истовјетном тексту Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине не усвоји у истом облику,без измјена и допуна и без додатних услова прије 31. децембра 2005. године. Овај Закон неће ступити на снагу уколико га Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине евентуално усвоји у другачијем тексту, са измјенама и допунама и са додатним условима.
У случају да Закон који чини саставни дио ове Одлуке ступи на снагу у складу са одредбама ове Одлуке, ступиће на снагу на привременој основи, све док га Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине не усвоји у истом облику, без измјена и допуна или додатних услова.
Ова одлука ступа на снагу одмах и одмах се објављује у “Службеном гласнику Босне и Херцеговине”.
Сарајево, 9. децембар 2005. Педи Ешдаун
Високи представник
ЗАКОН О ПЛАТАМА И ДРУГИМ НАКНАДАМА У СУДСКИМ И ТУЖИЛАЧКИМ ИНСТИТУЦИЈАМА НА НИВОУ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ
I
ОПШТЕ ОДРЕДБЕ
Члан 1.
Оквир Закона
Овим законом утврђују се плате, накнаде и одређена материјална права судија и тужилаца и одређених категорија стручног особља у правосудним институцијама на нивоу Босне и Херцеговине.
II
ПЛАТЕ, НАКНАДЕ И ДРУГА МАТЕРИЈАЛНА ПРАВА
СУДИЈА И ТУЖИЛАЦА
Члан 2.
Основна мјесечна плата судија
Уставног суда Босне и Херцеговине
Основна мјесечна плата судија износи:
a) За судије Уставног Суда Босне и Херцеговине: 4.200 КМ.
b) За предсједника Уставног суда Босне и Херцеговине: 4.800 КМ.
Члан 3.
Основна мјесечна плата судија
Суда Босне и Херцеговине
Основна мјесечна плата судија износи:
a) За судије Суда Босне и Херцеговине: 3.800 КМ.
b) За шефове одјељења Суда Босне и Херцеговине: 4.000 КМ.
c) За предсједнике Суда Босне и Херцеговине: 4.400 КМ.
Члан 4.
Основна мјесечна плата тужилаца
Тужилаштва Босне и Херцеговине
Основна мјесечна плата тужилаца износи:
a) За тужиоце Тужилаштва Босне и Херцеговине: 3.800 КМ.
b) За шефове одсјека Тужилаштва Босне и Херцеговине: 4.000 КМ.
c) За главног тужиоца Тужилаштва Босне и Херцеговине: 4.400 КМ.
Члан 5.
Додатак на радни стаж
Основна мјесечна плата сваког судије и тужиоца из члана 2. односно 3. и 4. овог Закона повећава се за 0,5% за сваку пуну годину радног стажа, највише до 40 година.
Члан 6.
Регулисање основне мјесечне плате
1. Плате прописане чланом 2., 3. и 4. овог Закона неће се повећавати све док просјечна мјесечна нето плата у Босни и Херцеговини израчуната за календарску годину не достигне или не пређе износ од 800 КМ.
2. Почевши од године која услиједи након године у којој просјечна мјесечна нето плата у Босни и Херцеговини израчуната за календарску годину по први пут достигне или пређе износ од 800 КМ, основна мјесечна плата судија и тужилаца прописана чланом 2. односно 3. и 4. ће се годишње кориговати за проценат повећања просјечне мјесечне нето плате у Босни и Херцеговини.
3. Проценат повећања из става 2. овог члана израчунат ће се тако што ће се упоредити просјечна мјесечна нето плата у Босни и Херцеговини за календарску годину са просјечном мјесечном нето платом у Босни и Херцеговини из претходне календарске године.
4. У случају да се у некој години просјечна мјесечна нето плата у Босни и Херцеговини израчуната за календарску годину смањи, основна мјесечна плата судија и тужилаца остаје иста и неће се поново повећавати све док просјечна мјесечна нето плата у Босни и Херцеговини израчуната за календарску годину не достигне највиши ниво од првог повећања плата у складу са ставом 2. овог члана. Након тога, плате судија и тужилаца се повећавају у складу са ставом 2. овог члана.
5. Просјечна мјесечна нето плата је она плата коју објави Агенција за статистику Босне и Херцеговине.
Члан 7.
Радно вријеме
1. Број радних часова за судије и тужиоце је 40 часова седмично.
2. Уколико судија односно тужилац ради пола радног времена, а у складу са посебним законом или прописима, основна мјесечна плата из члана 2. односно 3. и 4. овог закона, кориговаће се у складу са бројем одрађених дана у односу према броју редовних радних дана за тај мјесец.
Члан 8.
Плаћени годишњи одмор и одсуство за задовољавање вјерских потреба
1. Судије и тужиоци имају право на плаћени годишњи одмор у трајању од 30 радних дана.
2. Поред права на годишњи одмор дефинисаног у ставу 1. овог члана, судије и тужиоци имају право на два плаћена и два неплаћена дана одмора годишње за задовољење вјерских потреба.
3. Сви судије и тужиоци имају право на нето накнаду за годишњи одмор у износу од 50% основне мјесечне плате из тачке а) члана 2 овог Закона.
4. Нето накнада за годишњи одмор из става 3. овог члана плаћа се као додатак на редовну плату у јулу сваке године, без обзира на то када се узима годишњи одмор.
5. Плаћени годишњи одмор за сваког судију и тужиоца бит ће регулисан планом годишњих одмора којег ће одредити предсједник суда или главни тужилац на годишњој бази у складу са прописима о унутрашњем пословању Уставног суда Босне и Херцеговине, Суда Босне и Херцеговине односно Тужилаштва Босне и Херцеговине.
Члан 9.
Ванредно плаћено одсуство
Поред годишњег одмора и одсуства за задовољавање вјерских потреба регулисаног чланом 8. овог Закона, судије и тужиоци имају право на седам плаћених дана одмора у календарској години како слиједи:
(и) У случају женидбе/удаје: 5 дана;
(ии) У случају смрти блиског сродника (супружника, партнера, мајке, оца, очуха, маћехе, дјетета, пасторка/пасторке, брата, сестре, полубрата, полусестре): 3 дана;
(иии) У случају смрти мање блиског сродника (деде, баке или блиског сродника брачног друга или партнера): 1 дан;
(ив) У случају рођења дјетета: 2 дана;
(в) У случају селидбе из сталног пребивалишта у друго пребивалиште: 1 дан.
Члан 10.
Плаћено одсуство
1. Високи судски и тужилачки савјет може да одлучи да судија односно тужилац настави да прима своју плату током одсуства које му одобри Високи судски и тужилачки савјет у складу са чланом 17. тачком 13. Закона о Високом судском и тужилачком савјету Босне и Херцеговине (“Службени гласник Босне и Херцеговине”, бр. 25/04).
2. Високи судски и тужилачки савјет у сарадњи са Министарством правде Босне и Херцеговине доноси прописе у вези са околностима под којим судија односно тужилац наставља да прима плату током одсуства дефинисаног у ставу 1. овог члана.
Члан 11.
Накнада приликом одласка у пензију
Судије и тужиоци имају право на једну основну мјесечну плату као накнаду приликом одласка у пензију, као што је то прописано у члану 2. односно 3. и 4. овог закона.
Члан 12.
Здравствено осигурање и боловање
Судије и тужиоци имају право на здравствено осигурање и боловање у складу са важећим Законом о здравственом осигурању у Републици Српској или у Федерацији Босне и Херцеговине, зависно од сталне адресе пребивалишта судије или тужиоца.
Члан 13.
Пензијско и инвалидско осигурање
Судије и тужиоци имају право на пензијско и инвалидско осигурање у складу са важећим Законом о пензијском и инвалидском осигурању у Републици Српској или у Федерацији Босне и Херцеговине, зависно од сталне адресе пребивалишта судије или тужиоца.
Члан 14.
Накнада за путне трошкове
Високи судски и тужилачки савјет у сарадњи са Министарством правде Босне и Херцеговине доноси прописе у вези са околностима под којим судија односно тужилац има право на накнаду за путне трошкове настале током обављања службених дужности (дневнице, превоз и смјештај) и износу те накнаде. За Уставни суд Босне и Херцеговине те прописе доноси Уставни суд Босне и Херцеговине у сарадњи са Министарством правде Босне и Херцеговине.
Члан 15.
Накнада за трошкове едукације
Судије и тужиоци имају право на накнаду за трошкове настале у току едукације у складу са прописима о унутрашњем пословању Уставног суда Босне и Херцеговине, Суда Босне и Херцеговине односно Тужилаштва Босне и Херцеговине.
Члан 16.
Накнада за упућивање у други суд са или без пристанка судије
У случају упућивања судије да врши дужност судије у другом суду у складу са чланом 50. или 51. Закона о Високом судском и тужилачком савјету, тај судија има право на накнаду за трошкове у складу са одредбама које донесе Високи судски и тужилачки савјет у сарадњи са Министарством правде Босне и Херцеговине.
III
ПЛАТЕ, НАКНАДЕ И ДРУГА МАТЕРИЈАЛНА ПРАВА ЗА ОДРЕЂЕНЕ КАТЕГОРИЈЕ СТРУЧНОГ ОСОБЉА
Члан 17.
Основна мјесечна плата
Основна мјесечна плата сљедећег стручног особља износи:
a) За генералног секретара Уставног суда Босне и Херцеговине и директора Секретаријата Високог судског и тужилачког савјета Босне и Херцеговине: 3.800 КМ.
b) За регистрара Уставног суда Босне и Херцеговине, регистрара Суда Босне и Херцеговине и замјеника директора Секретаријата Високог судског и тужилачког савјета Босне и Херцеговине: 3.400 КМ.
c) За генералног секретара Суда Босне и Херцеговине и секретара Тужилаштва Босне и Херцеговине, те дисциплинског тужиоца Секретаријата Високог судског и тужилачког савјета Босне и Херцеговине: 3.000 КМ
d) За шефове одјела Уставног суда Босне и Херцеговине: 2.800 КМ.
e) За више правне савјетнике Уставног суда Босне и Херцеговине, шефове одјела и више правне савјетнике Секретаријата Високог судског и тужилачког савјета Босне и Херцеговине: од 2.400 до 2.600 КМ.
f) За правне савјетнике Уставног суда Босне и Херцеговине, помоћника генералног секретара Суда Босне и Херцеговине, правне савјетнике Суда Босне и Херцеговине и правне савјетнике и замјенике шефова одјељења Високог судског и тужилачког савјета Босне и Херцеговине: од 1.900 до 2.400 КМ.
g) За стручне сараднике Уставног суда Босне и Херцеговине, стручне сараднике и секретаре одјељења Суда Босне и Херцеговине, стручне сараднике/помоћнике тужилаца у Тужилаштву Босне и Херцеговине, правнике/стручно особље Секретаријата Високог судског и тужилачког савјета Босне и Херцеговине: од 1.200 до 1.800 КМ:
2. Критерији за утврђивање плата у распонима прописаним у ставовима 1 (е), 1(ф) и 1(г) овог члана уређују се интерним прописима институција.
Члан 18.
Друге накнаде и материјална права
1. Чланови 5. до 7., члан 8. ставови 2., 4., и 5., члан 9. и чланови 11. до 15. овог Закона примјењују се на све категорије особља из члана 17. овог Закона.
2. Категорије особља из ставова 1(а) до 1(е) члана 17. овог Закона имају право на 30 дана плаћеног годишњег одмора.
3. Категорије особља из ставова 1(ф) и 1(г) члана 17. овог Закона имају право на 25 дана плаћеног годишњег одмора.
4. Све категорије особља из члана 17. имају право на нето накнаду за годишњи одмор у износу од 50% од њихове основне мјесечне плате утврђене у члану 17.
IV
ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 19.
Стављање одредби ван снаге
Одредбе садржане у другим законима, прописима или одлукама на нивоу Босне и Херцеговине које су у супротности с одредбама овог закона престају да важе даном ступања на снагу овог закона.
Члан 20.
Објављивање и ступање на снагу
Овај закон ступа на снагу 1. јануара 2006. године.