Користећи се овлашћењима која су високом представнику дата чланом В Анекса 10 (Споразум о цивилној имплементацији Мировног уговора) Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини, према којем је високи представник коначни ауторитет у земљи у погледу тумачења поменутог Споразума о цивилној имплементацији Мировног уговора; и посебно узевши у обзир члан II. 1. (д) претходно поменутог Споразума, према којем високи представник “пружа помоћ, када то оцијени неопходним, у изналажењу рјешења за све проблеме који се појаве у вези са цивилном имплементацијом”;
Позивајући се на став XI. 2. Закључака Конференције за имплементацију мира одржане у Бону 9. и 10. децембра 1997. године, у којем је Савјет за имплементацију мира поздравио намјеру високог представника да искористи свој коначни ауторитет у земљи у погледу тумачења Споразума о цивилној имплементацији Мировног уговора како би помогао у изналажењу рјешења за проблеме, како је претходно речено, “доношењем обавезујућих одлука, када то буде сматрао неопходним”, у вези са одређеним питањима, укључујући (у складу са подставом (ц) овог става) и “мјере у сврху обезбијеђења имплементације Мировног споразума на читавој територији Босне и Херцеговине и њених ентитета”;
Увјерен у суштинску важност коју за Босну и Херцеговину има настојање да се ојача и слиједи владавина закона како би се створила основа за привредни раст и стране инвестиције;
Имајући у виду Коминике Управног одбора Савјета за имплементацију мира од 2. и 3. децембра 2004. године у којем је Управни одбор изразио своју подршку раду домаћих и међународних судија и тужилаца у Босни и Херцеговини, наглашавајући да ефикасно провођење правде, као један од кључних основа послијератног опоравка Босне и Херцеговине, зависи од функционалног и адекватно награђеног правосуђа;
Констатујући надаље да Управни одбор “потпуно подржава хитну потребу за ревизијом плата у правосуђу како би се обезбиједила одговарајућа расподјела финансијских средстава, те омогућио ефикасан рад правосудног система”;
Уочавајући потребу да се заустави даље повећање плата за судије и тужиоце до ступања на снагу новог закона којим ће се регулисати ове плате,
Узевши у обзир и размотривши све наведено, доносим сљедећу
ОДЛУКУ
којом се доноси Закон о измјенама и допунама Закона о судијској и тужилачкој функцији у Федерацији Босне и Херцеговине
(Службене новине Федерације Босне и Херцеговине, бр. 22/00, 20/01, 37/01, 57/01 и 63/03),
који је приложен као саставни дио ове Одлуке.
Овај закон се објављује на службеној wеб-страници Канцеларије високог представника и ступа на снагу одмах као закон Федерације Босне и Херцеговине, на привременој основи, све док га Парламент Федерације Босне и Херцеговине не усвоји у одговарајућем облику, без измјена и допуна и без додатних услова.
Ова Одлука ступа на снагу одмах и објављује се без одлагања у “Службеним новинама Федерације Босне и Херцеговине”.
Сарајево, 13. децембар 2004. год. Педи ЕшдаунВисоки представник
ЗАКОН О ИЗМЈЕНАМА И ДОПУНАМА ЗАКОНА О СУДИЈСКОЈ И ТУЖИЛАЧКОЈ ФУНКЦИЈИ У ФЕДЕРАЦИЈИ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ
Члан 1
У Закону о судијској и тужилачкој функцији у Федерацији Босне и Херцеговине (“Службене новине Федерације Босне и Херцеговине”, бр. 22/00, 20/01, 37/01, 57/01 и 63/03) став 1 члана 35 се мијења и гласи:
“Почетна основица за израчунавање судијских плата или плата замјеника тужиоца за све судије и замјенике тужиоца је једнака и износи 2,5 просјечне нето плате запослених у ФБиХ за мјесец децембар 2003. године.”
Члан 2
Овај Закон ступа на снагу одмах и одмах се објављује.