Користећи се овлаштењима која су Високом представнику дата чланом V Анекса 10 (Споразум о имплементацији цивилног дијела Мировног уговора) Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини, према којем је Високи представник коначни ауторитет у земљи у вези тумачења поменутог Споразума о имплементацији цивилног дијела Мировног уговора; и посебно узевши у обзир члан II.1. (д) истог Споразума према којем Високи представник “пружа помоћ, када оцијени да је то неопходно, у проналажењу рјешења за све проблеме који се појаве у вези са имплементацијом цивилног дијела Уговора”; Позивајући се на став XI.2 Закључака са Конференције Савјета за имплементацију мира одржане 9. и 10. децембра 1997. године у Бону, у којима је Савјет за имплементацију мира поздравио намјеру Високог представника да искористи свој коначни ауторитет у земљи у вези тумачења Споразума о имплементацији цивилног дијела Мировног уговора, како би помогао у изналажењу рјешења за наведене проблеме “доношењем обавезујућих одлука, када оцијени да је то неопходно”, о одређеним питањима, укључујући и (према тачки (ц) овог става) “мјере којима се обезбјеђује имплементација цивилног дијела Мировног споразума на читавој територији Босне и Херцеговине и њених ентитета”; Водећи рачуна о чињеници да процес имплементације мира, са којим се наставља под покровитељством Општег оквриног споразума за мир у Босни и Херцеговини, још није окончан; Водећи рачуна такође о чињеници да је потребно окончати процес имплементације мира како би се успоставило стабилно политичко и безбједносно окружење у Босни и Херцеговини које, поред осталог, води ка темељној реформи у привреди и повратку избјеглица и расељених лица; Имајући у виду члан 4. Закона о Агенцији за банкарство Републике Српске и члан 4. Закона о Агенцији за банкарство Федерације Босне и Херцеговине, којима се предвиђа могућност да ентитетске агенције за банкарство блокирају рачуне клијената и изврше пренос износа средстава са рачуна на Централну банку Босне и Херцеговине или на једну од њених главних јединица, како би се спријечило финансирање активности којима се опструише односно пријети опструкцијом проведбе мировног процеса која се одвија под покровитељством Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини; С обзиром на то да Централној банци Босне и Херцеговине треба додијелити јасне овласти како би помагала у извршењу радњи осмишљених с циљем да се пресијеку извори финансијске подршке активностима које помажу тероризам или активностима којима се опструише процес имплементације мира; Узевши у обзир цјеловитост свих наведених питања, Високи представник доноси сљедећу: ОДЛУКУ КОЈОМ СЕ ДОНОСИ ЗАКОН О ДОДАТНИМ ИЗМЈЕНАМА И ДОПУНАМА ЗАКОНА О ЦЕНТРАЛНОЈ БАНЦИ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ Закон који слиједи и који представља саставни дио ове Одлуке ступа на снагу у складу са чланом 3. истог, на привременој основи док га Парламент Босне и Херцеговине не усвоји у истом облику, без измјена и допуна и без додатних услова. Ова Одлука ступа на снагу одмах и објављује се одмах у “Службеном гласнику Босне и Херцеговине”. Сарајево, 7. март 2003.
ЗАКОН О ДОДАТНИМ ИЗМЈЕНАМА И ДОПУНАМА ЗАКОНА О ЦЕНТРАЛНОЈ БАНЦИ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ
(“Службени гласник Босне и Херцеговине”, бр. 1/97 и 29/02)
Члан 1.
Иза члана 2, става 3, тачке “г”, додаје се нова тачка која гласи:
“г (и) да прегледа информације које Централној банци прослиједе ентитетске агенције за банкарство на основу члана 4(л) Закона о Агенцији за банкарство Федерације Босне и Херцеговине и члана 4(м) Закона о Агенцији за банкарство Републике Српске, измијењених и допуњених у општем контексту Поглавља VIII истог, али с циљем да се донесу посебни прописи у погледу процедура за клиринг и поравнање међубанкарских плаћања, укључујући плаћања чеком и другим инструментима плаћања, ако буде било потребно ради осигурања поступања у складу са налозима за блокирање у погледу финансирања терористичких активности или активности којима се ремети мир како се предвиђа у ентитетским законима о агенцијама за банкарство и законима о банкама, те ради додатног осигурања против приступа на било који начин блокираним рачунима како се предвиђа у наведеним законима.
Члан 2.
Члан 36 мијења се додавањем нових ставова 6-8 који гласе:
“6. На основу упутстава надлежне агенције за банкарство Централна банка отвара посебан резервни рачун за комерцијалну банку од које се тражи да блокира депозите, трансакције и сл. лица или предузећа утврђених у налогу за блокирање, који издаје Агенција за банкарство Републике Српске или Агенција за банкарство Федерације Босне и Херцеговине или се издаје по њиховом овлаштењу.
7. Од комерцијалне банке која има обавезу према налогу за блокирање издатом на претходно наведени начин, тражи се да одмах изврши пренос еквивалентног износа са свог резеревног рачуна у Централној банци Босне и Херцеговине на посебан рачун резерви. Средства остају на овом посебном рачуну резерви све дотле док надлежна агенција не одобри њихово ослобађање.
8. На основу упутстава надлежне агенције за банкарство, Центална банка Босне и Херцеговине блокира све резервне рачуне комерцијалне банке која не поступи у складу са претходно наведеним упутствима надлежне агенције за банкарство. Ови рачуни остају блокирани све дотле док Централна банка Босне и Херцеговине не прими овлаштење од надлежне агенције за банкарство да дозволи деблокирање рачуна.
Члан 3.
Овај закон ступа на снагу одмах и објављује се одмах у “Службеном гласнику Босне и Херцеговине”.