Изјава високог представника Валентина Инцка поводом интервјуа са предсједником РС Милорадом Додиком, који је објављен 26. јула 2012. године у ЕуроБлицу:
„У својству коначног ауторитета у погледу тумачења Дејтонског споразума, у складу саАнексом 10, желим да недвосмислено појаснимнеколико ствари.
Постоји само једна држава на територији Босне и Херцеговине, а то је управо Босна и Херцеговина. Устав Босне и Херцеговине је апсолутно јасан у том погледу; штавише, ова чињеница је наведена у преамбули и у првом ставу првог члана Устава. Суверена држава Босна и Херцеговина примљена је једногласно у чланство Уједињених нација 1992. године.
Устав такође апсолутно јасно наводи да Република Српска није држава, него ентитет који је дио суверене државе Босне и Херцеговине. Устав БиХ не оставља простора ни за какав „суверенитет” ентитета, а ентитетске надлежности ни на који начин нису израз државности. Поред тога, Дејтонски мировни споразум не садржи ниједну одредбу по којој би РС могла да буде држава у будућности.
Босна и Херцеговина није државна заједница нити је унија држава. Босна и Херцеговина је јединствена, суверена држава чија је садашња унутрашња структура утврђена Дејтонским мировним споразумом. Државне заједнице су постојале у свијету, али оне су структурисане веома различито од Босне и Херцеговине. За разлику од Босне и Херцеговине, уставни карактер, на примјер, сада непостојеће Државне заједнице Србије и Црне Горе, веома јасно је дефинисао јединице у тој заједници као „државе”. Нигдје у међународном или домаћем праву ентитети у Босни и Херцеговини нису дефинисани као „државе”.
Супротне тврдње које износе високи јавни дужносници правно су неосноване, чињенично нетачне и дестабилишуће. Такве проблематичне изјаве стављају под знак питања опредијељеност високих званичника Републике Српске да поштују уставни поредак Босне и Херцеговине, укључујући суверенитет и територијални интегритет Босне и Херцеговине, а тиме и Мировни споразум.
Бесмислено је и беспредметно да политички лидери даље оспоравају суверенитет и територијални интегритет Босне и Херцеговине који је тако јасно дефинисан Дејтонским мировним споразумом. Умјесто тога лидери ове земље треба да се окрену будућности, тако што ће направити промјене које грађани ове земље желе да виде – нова радна мјеста, брз економски развој, конкретне резултате у борби против корупције, јачање владавине права, модернизацију земље и већ дуго очекиване помаке у правцу остварења услова за чланство у ЕУ и NATO савезу.
Политичари треба да се концентришу на ова важна питања и да раде у корист грађана, умјесто да подижу тензије оспоравањем уставног поретка у земљи. Када је ријеч о Дејтонском споразуму, ја сам коначни ауторитет за његово тумачење, у складу с Анексом 10 Мировног споразума.“