Извјештај Међународне кризне групе (ИЦГ), под називом Осигурати будућноси Босне: Нова стратегија међународог ангажовања, је један од великог броја докумената који заговарају одређено стајалиште пред састанак Управног одбора Савјета за имплементацију мира 26. фебруара.
Анализа и закључци су у раскораку са препорукама, а сам извјештај садржава чињеничне грешке. Документ тврди да је једини начин на који је постигнут напредак у Босни и Херцеговини био путем наметања и кориштења Бонских овлаштења. Извјештај нетачно приписује одређене напретке пракси наметања, али ипак преопоручује одустајање од Бонских овлаштења и затварање ОХР-а крајем 2007. године.
Тврдња да су се услови у Босни и Херцеговини погоршали је у супротности са анализом приказаној у властитој мјесечној публикацији ИЦГ-а, Црисис Њатцх. Према ИЦГ-овом Црисис Њатцх-у, услови у Босни и Херцеговини су или остали исти, или су се побољшали током задње године.
Извјештај је такође пропустио да на прави начин анализира случај успјешних реформи које нису наметнуте, укључујући оне које се односе на одбрану, увођење пореза на додану вриједност и обавјештајне службе, које је ИЦГ све неисправно приписала пракси наметања. Овај свјесни пропуст, којим се игнореше оно што је доказано најважније и најрелевантније искуство за будуће креирање политике, доприноси погрешним закључцима.
Извјештај је посебно мањкав у анализи политике рехабилитације, за коју се тврди да је могла и требала једноставно прећи у надлежност домаћих власти. Савјет за имплементацију мира је усвојио процес преиспитивања, који је потребан како би се испоштовало међународно право.
Извјештај такође врви неоснованим и произвољним коментарима о појединцима и институцијама, а који не заслужују даљи коментар.