Канцеларија високог представника жели да појасни и потврди да ставови Владе Републике Српске од 14. децембра 2009. године и Закључци Народне скупштине РС од 28. децембра 2009. године, којима се одбацује имплементација закона БиХ које је донио високи представник, крше Дејтонски мировни споразум.
Високи представник своја овлаштења црпи из међународног права, укључујући правно обавезујуће одлуке Савјета безбједности Уједињених нација. Подсјећају се органи власти РС да је Савјет безбједности УН-а од 1997. године путем резолуција у складу са Поглављем VII Повеље Уједињених нација, редовно потврђивао овлаштења високог представника којима има право доносити обавезујуће одлуке.
Република Српска мора поштовати Дејтонски мировни споразум у цјелини и не смије оспоравати мјере предузете у складу са Дејтонским мировним споразумом и резолуцијама Савјета безбједности УН-а под Поглављем VII Повеље Уједињених нација.
Органи власти РС не могу тврдити да дјелују у потпуности у складу са Дејтонским мировним споразумом и истовремено занемаривати Анекс X, континуирано оспоравајући високог представника и његова овлаштења. Високи представник је, у складу са Анексом X Дејтонског мировног споразума, коначни ауторитет за тумачење цивилних аспеката овог споразума, што такође налаже да високи представник „ помаже при рјешавању потешкоћа које се појаве у вези са цивилном имплементацијом, када то оцијени потребним“.
Закључци НСРС који негирају законски оквир правосудних институција БиХ, укључујући питање сарадње са Међународним кривичним трибуналом у Хагу (МКТЈ), представљају директан напад на сами концепт владавине права. У том контексту поставља се питање зашто органи РС осјећају потребу да одрже референдум о томе да ли требада поштују владавину права, укључујући сарадњу са МКТЈ. Сарадња са Хашким трибуналом је обавеза свих земаља, нарочито земаља потписница Дејтонског споразума. Потписнице имају обавезу из члана IX Дејтонског споразума да “сарађују у истрагама и кривичном гоњењу ратних злочинаца.”
На крају, постоји обавеза која проистиче из чињенице да је Одлука високог представника заснована на једногласном договору амбасадора Управног одбора Савјета за имплементацију мира постигнутом 14. децембра, да се продужи мандат међународним судијама и тужиоцима у области ратних злочина, постепено их замјењујући домаћим судијама и тужиоцима.
OHR ће информирати Управни одбор Савјета за имплементацију мира и Савјет безбједности УН-а да су се овим посљедњим закључцима Влада РС и Народна скупштина РС упустиле у негирање одредби Дејтонског мировног споразума и непоштовање више резолуција Савјета безбједности УН-а усвојених у складу са Поглављем VII Повеље Уједињених нација.
Високи представник изражава жаљење због чињенице да се на крају године мора расправљати о овом питању, али он мора још једном појаснити свој став.
Валентин Инцко жели да искористи ову прилику да свим грађанима Босне и Херцеговине пожели све најбоље, да им нова година донесе добро здравље и много среће.