Босна и Херцеговина може се придружити остатку регије и дефинитивно окренути леђа неуспјесима из периода стагнације и кренути ка периоду реформе и политичке сарадње, рекао је високи представник и специјални представник ЕУ, Валентин Инцко, јуче у Њујорку, гдје је Савјету безбједности УН-а представио свој четврти извјештај.
Рекао је да, како се приближава 15. годишњица Дејтонског мировног споразума, Босна и Херцеговина може да се осврне на истинска достигнућа – али да посљедње четири године нису пратиле напредак који је постигнут током 11 година које су им претходиле. Рекао је такође да разлог за то лежи у чињеници да су “националистички програми” почели дапревладавајунад “сарадњом и компромисом.”
Високи представник и специјални представник ЕУ апеловао је да се стави тачка на “вербалне нападе против државе”, као и на политику чији је циљ спријечити институције БиХ да служе грађанима, посебно у тренутку када је “економска и социјална ситуација и даље тешка за стотине хиљада људи.”
“Избор пред којим се Босна и Херцеговина налази није да ли ће преживјети као држава, или да ли ће бити подијељена,” рекао је он. Избор је “да ли ће се интегрисати и реформисати, и на тај начин придружити Европској унији и NATO-у, или ће изабрати стагнацију и изолацију.”
Истакао је да “територијални интегритет и суверенитет Босне и Херцеговине не могу да будупредмет дискусије” те да “само Босна и Херцеговина – као једна земља – има будућност у ЕУ и NATO-у.”
Осим усвајања реформи чији је циљ рјешавање економске кризе, високи представник и специјални представник ЕУ рекао је да нове власти морају озбиљно да прихватеконстатације дате у Извјештају Европске комисије о постигнутом напретку. Нове власти се такође морају договорити о уставним реформама којима ће се осигурати да Босна и Херцеговина буде “у потпуности функционална и одржива, и у стању да се ефикасно носи са изазовима евро-атлантске интеграције.”