Високи представник Kристиjан Шмит поздравља интензивније напоре домаћих политичких актера, укључујући и Парламент БиХ, да заједничким напорима, након његовог позива у децембру, усвоје неопходне измјене Изборног закона како би се осигурао интегритет избора. Дужност је одговорних политичара у БиХ да, након скоро 15 година дебате, остваре конкретан резултат. Нема сумње да то очекују и грађани и европски партнери. Право грађана да буду сигурни да се њихов глас рачуна мора да се стриктно поштује. Ово би требало да буде на снази за општинске изборе у октобру ове године.
Високи представник Шмит потврђује да његова очекивања остају непромијењена. Без обзира на исход парламентарне процедуре, императив је да свако усвојено рјешење садржи препоруке међународних тијела, укључујући GRECO, ОЕБС, ODIHR и Венецијанску комисију. Ове препоруке служе као кључне смјернице за стандарде који осигуравају транспарентан, поштен и вјеродостојан изборни процес.
Истичући хитност и важност ових реформи, високи представник Шмит наглашава да је примарни циљ да се врати повјерење бирача у изборни процес. Усвојене реформе не би требале бити усмјерене ка ширењу утицаја политичких странака, него би, прије свега, требале да оснаже бираче и дају им могућност да бирају кандидате унутар изборног процеса у који имају повјерење. Сувереност у демократским земљама припада бирачима, а не политичким странкама.
Фокус мора бити на стварању изборног оквира који подстиче повјерење и осигурава да воља народа буде исказана онаква каква јесте. Интегритет и напристрасност Централне изборне комисије и њених чланова, као и могућност да испуњавају своје законске обавезе, треба да буду загарантовани.
Високи представник Шмит ће да настави консултације о овој теми.
Са тим у вези, високи представник наглашава да пажљиво прати рад свих укључених политичких странака. Ова активност је саставни дио напора како би се осигурало да акције које се спроводе буду усклађене са принципима наведеним у Анексу 3 Општег оквирног споразума за мир (GFAP), посебно са принципима транспарентности, одговорности и најбољег интереса грађана Босне и Херцеговине. Повећање изборног прага не би требало да утиче на могућност представљања малобројнијих конститутивних народа.
Политички актери треба да избјегавају повезивање техничких мјера изборног интегритета са имплементацијом кључних судских пресуда, које се морају спровести, али захтијевају широке консултације и подршку. Ако се свеобухватна и одржива рјешења за ова кључна уставна питања не могу постићи у кратком времену које је на располагању прије доношења одлуке о европским интеграцијама, онда би се Изборни закон требао измијенити тако да обухвати друга питања, као што су увођење технологија које укључују електронско бројање гласачких листића и пренос резултата, или квалификације и интегритет чланова бирачких одбора и правила која гарантују праведно такмичење на изборима.