Високи представник се јутрос састао са патријархом Павлом и Светим архијерејским синодом у Београду.
Високи представник је након састанка рекао да је разговор био користан. Истакао је своје увјерење да недавно побољшана атмосфера конструктивног ангажмана у Републици Српској и Србији и Црној Гори у сарадњи са Међународним кривичним трибуналом у Хагу значи да и БиХ и Србија и Црна Гора сада могу са већом поузданошћу очекивати постизање напретка ка Европској унији и чланству у НАТО-у. Он је рекао да Православна црква има моралну одговорност да подржи пребацивање оптужених у Хаг.
Високи представник је рекао да Црквени синод има значајну улогу не само као глас српског народа, него као и морална снага која може охрабрити хармонију и сарадњу засновану на правди. “Нико не може оспорити злодјела из прошлости, али је значајно потврдити да је кривица за то појединачна а не колективна,” рекао је високи представник.
Високи представник је поздравио то што је Патријарх потврдио да се прије ради о појединачној а не колективној кривици, те је изразио наду да ће Православна црква својим моралним ауторитетом дати подршку овој опредијељености за изградњу нове будућности засноване на сарадњи са Хагом, једнаким правима за све, те европским стандардима.
Патријарх и епископи су високом представнику изнијели своју забринутост за српски народ, посебно избјеглице српске националности. Високи представник је увјерио Свети синод да се Република Српска – као један од два ентитета у БиХ загарантован Дејтоном – не би требала осјећати угроженом реформом полиције. “Реформа полиције не значи укидање Републике Српске, него представља једну од посљедњих већих реформи, која је неопходна да би БиХ кренула путем ка придруживању Европској унији,” рекао је високи представник.