Високи представник се обратио Савјету Сјеверно-атланског савеза и Савјету за евро-атланско партнерство

Високи представник, Волфганг Петрич, у Бриселу се данас обратио Сјеверно–атланском савјету (НАЦ), највишем органу НАТО–а који доноси одлуке.

Високи представник је изразио захвалност НАТО–у и СФОР–у за обезбјеђење сигурносних оквира унутар којих се врши имплементација мировног споразума у Босни и Херцеговини, те је истакао ефикасну и континуирану размјену информација између војних и цивилних структура задужених за имплеметацију мировног споразума у БиХ. Такође је нагласио потребу за наставак СФОР–овог ангажмана. “Постоје неки који сматрају да је дошло вријеме да међународна заједница пакује кофере и иде“, навео је Високи представник. “Порука коју вам данас упућујем је да то вријеме још није дошло – отићи сада значило би преузети ризик да ова држава, која је у срцу Европе, доживи неуспјех“. Додао је да је “оспособљеност важна, а не бројност“, те потврдио да ће “НАТО процијенити колико је трупа потребно да би се испунио овај задатак“.

Сумирајући напредак остварен у проведби мировног споразума, Високи представник је рекао НАЦ–у да се у последње двије године више од 130.000 избјеглица и расељених лица вратило у мјеста гдје представљају мањинске етничке скупине. Навео је да уколико се тај тренд настави, “већина преосталих избјеглица и расељених лица која желе да се врате, моћи ће се вратити својим кућама до 2004. године“.

Разматрајући економску ситуацију, Високи представник је нагласио успјех конвертибилне марке који је од изузетне важности. Навео је да је реформа банковног сектора проведена у 2001. години имала позитивне резултате, те је потцртао потребу за проведбом опсежне приватизације у 2002. години. Међутим, упозорио је да БиХ економски још није изашла из кризе, пошто је стопа незапослености још увијек висока и сиромаштво је још увијек широко распрострањено.

Што се тиче политичке арене, Високи представник је рекао да је доласком на власт Алијансе за промјене направљен кључни искорак од национализма ка прагматизму. Описао је иницијативу коју је покренуо са циљем успоставе Партнерског и Грађанског форума и изразио наду да ће ти форуми допринијети позитивним помацима у политици, привреди и друштву. Високи представник је, међутим, упозорио да БиХ не може постати нормална земља све док су оптужени за ратне злочине, укључујући Радована Караџића и Ратка Младића, на слободи.

Високи представник је такође навео да пошто су се сусједи БиХ, Хрватска и Југославија, окренули од националистичке политике и пошто се државе на цијелом Балкану окрећу економским реформама и европеизацији, БиХ не смије остати запостављена. Имплементација мировног споразума и економски развој су питања од изузетног значаја којима је потребно хитно посветити пажњу. Та хитност се одсликава у процесу реорганизације присуства међународне заједнице у БиХ и пребацивања битних задатака на домаће органе власти. “Ми се активно повлачимо и на бх. грађане пребацујемо тај посао – преузимање одговорности за своје властите обавезе и будућност“, рекао је Високи представник.

Описујући промјене до којих је дошло у оружаним снагама ентитета, како би се ускладиле са потребама и ресурсима којима располаже БиХ, те како би се припремиле за ућешће у програму Партнерство за мир под окриљем НАТО–а, Високи представник је изнио мишљење да “СФОР и међународна заједница требају наставити улагати напоре како би се у БиХ успоставило нормално стање у војним редовима, са интегрираним оружаним снагама.” Навео је да улога СФОР–а у реформи оружаних снага представља значајан допринос укупном развоју БиХ.

Високи представник се послије подне обратио Савјету за евро–атланско партнерство (ЕАЦП), мултилатералном форуму гдје се 19 држава–чланица НАТО–а и 27 држава–партнера редовно састају како би разговарали о политичким и сигурносним питањима, као и о развоју сарадње. Високи представник је скренуо пажњу на оквир за корисну размјену информација и искустава између БиХ и земаља–чланица ЕАЦП–а које су већ успјешно прошле процес транзиције на тржишну демократију. “Земље–чланице ЕАЦП–а су у позицији да добро разумију природу болног опоравка Босне и Херцеговине“, навео је он. “Уз опсежне економске реформе, политичко вођство Босне и Херцеговине улаже напоре у циљу боље интеграције у европске структуре, а њене војне структуре се спремају за придруживање Партнерству за мир“.