Радован Станковић је осуђени силоватељ и мучитељ. Он није изразио кајање за злочине које је починио, а његов бијег из затвора је доказ, ако би био потребан, да он не прихвата зло које је починио, нити правду своје казне. Умјесто тога, он је упућивао увредљива и пријетећа писма званичницима правосуђа у БиХ.
Петнаест мјесеци након бијега Радована Станковића из затвора у Републици Српској, високи званичници РС су јавно изјављивали, као одговор на приватну преписку, да нико није одговоран, нико се не сматра одговорним и да никакве радње нису потребне да се нађе починилац кривичних дјела који још увијек представља опасност за све око себе.
У недавним јавним изјавама, предсједник РС Рајко Кузмановић, премијер РС Милорад Додик и министар правде Џерард Селман нису се обавезали на поновно хватање Станковића, нити да позову на одговорност оне који су криви за његово бјекство. Умјесто тога, они су чињеницу да сви они који су имали везе са бијегом и даље раде у Казнено-поправном заводу Фоча настојали прикрити, тврдећи да се постојање РС доводи у питање. Ако власти у РС не подржавају Станковићеве злочине, онда не би требало да имају никаквих дилема да треба да предузму озбиљне мјере у циљу његовог враћања у затвор и позову на одговорност све оне који су криви за његов срамотни бијег.
Предмет Станковић је био први предмет који је пребачен са Међународног кривичног трибунала у Хагу на Босну и Херцеговину, као дио стратегије окончања рада овог Трибунала. Као такав, овај предмет је био знак повјерења у правосудни систем БиХ. Нажалост, Станковићев бијег из затвора у Фочи изнио је на видјело неколико недостатака ентитетских казнених система.
Ово није само питање које се тиче Републике Српске. У јулу 2007. године, високи представник је донио измјене и допуне Закона о извршењу кривичних санкција БиХ како би осигурао да се према затвореницима, који су осуђени према државном закону и који служе казне у ентитетским затворима, примјењује одговарајући строжији режим. Високи представник свјесно није донио измјене и допуне закона на ентитетском нивоу како би ентитетима дао прилику да демонстрирају своју опредјељеност у овој области. Федерација БиХ ни до сада није измијенила релевантне одредбе одговарајућих закона, што је омогућило да осуђени ратни злочинци који служе казне у затворима у Федерацији БиХ незаконито користе одсуства без надзора, о чему је први замјеник високог представника у неколико наврата писао министру правде Федерације БиХ.
Упркос свој њиховој тобожњој запањености, на органима Републике Српске је и даље обавеза да оповргну сваки помен колективне одговорности тако што ће осигурати да Радован Станковић и други који су осуђени за ратне злочине одслуже своје пуне затворске казне и да се позабаве системским проблемима који су и даље коријенски узрок његовог бијега.