Високи представник Педи Ешдаун упутио је данас писмо предсједнику Федерације БиХ Ники Лозанчићу, у којем је замолио господина Лозанчића да објасни наводе који су се појавили у штампи о томе да је предсједник Федерације БиХ помиловао Мирослава Прцеа, осуђеног 2004. године на затворску казну од пет година због злоупотребе јавних средстава. Високи представник је тражио од господина Лозанчића да објасни разлоге за овакву одлуку, уколико су медијски извјештаји тачни. Високи представник замолио је господина Лозанчића да на његов захтјев одговори до петка, 19. августа.
У свом писму високи представник наводи како је господин Прце признао кривицу и одговорност за кривично дјело које је резултирало преусмјеравањем милиона КМ јавних средстава за недозвољено кориштење, укључујући кориштење у личне сврхе. За ово кривично дјело законом је предвиђена максимална казна од 15 година затвора. Међутим, захваљујући договору о признању кривице и прихватањем казне од пет година затвора, господин Прце је успио избјећи много дужу затворску казну. Предсједавајући судија је у писменој препоруци упућеној раније ове године истакнуо како би било “потпуно неоправдано” уколико би господин Прце био помилован.
Одлука предсједника Лозанчића проузроковала је забринутост у јавности да су органи власти Федерације БиХ поништили пресуду суда БиХ, те тиме и законски споразум између суда и Тужилаштва.
Високи представник је у свом писму изразио забринутост због чињенице да је “двоје виших званичника ХДЗ-а (господин Лозанчић и министрица правде Федерације БиХ Борјана Кришто) злоупотријебило закон о помиловању у политичке сврхе,” те је изразио слиједеће мишљење – “сигуран сам да ћете се сложити са мном да је у оваквим случајевима неопходна максимална транспарентност како би се створило повјерење јавности у владавину закона.”
Кориштење овлаштења предсједника Федерације БиХ како би се умијешао у предмет Суда БиХ у вријеме када је државни закон о предсједничком помиловању у изради, ситуација је која само појачава перцепцију у очима јавности да су политичари изнад закона и представља кршење темељног принципа владавине закона: да су пред законом сви једнаки.
Након што добије одговор предсједника Федерације БиХ високи представник ће одлучити о предузимању даљих мјера.