Савјет за провођење мира и Управни одбор

Након успјешног закључења Дејтонског мировног споразума у новембру 1995. године, у Лондону је 8. и 9. децембра 1995. одржана Конференција о имплементацији мира чији је циљ био мобилисати међународну подршку за спровођење Споразума. Састанак је за резултат имао успостављање Савјета за провођење мира (PIC).

PIC се састоји од 55 земаља и организација које на различите начине пружају подршку мировном процесу – обезбјеђујући финансијска средства, дајући трупе у састав EUFOR-а, или директно спроводећи операције у Босни и Херцеговини. У PIC-у је такође укључен један број проматрача који се мијења.

Након Лондонске конференције, PIC се на министарском нивоу састао још пет пута да би размотрио постигнути напредак и дефинисао циљеве имплементације мира за предстојећи период: у јуну 1996. у Фиренци, у децембру 1996. поново у Лондону, у децембру 1997. у Бону, те у децембру 1998. у Мадриду и у мају 2000. у Бриселу.

Чланице и учесници PIC-а: Албанија, Аустрија, Белгија, Босна и Херцеговина, Бугарска, Чешка Република, Данска, Египат, Финска, Француска, Грчка, Хрватска, Ирска, Италија, Јапан, Јордан, Канада, Кина (повукла се у мају 2000), Луксембург, Мађарска, Малезија, Мароко, Холандија, Норвешка, Њемачка, Оман, Пакистан, Пољска, Португал, Румунија, Руска Федерација, Саудијска Арабија, Савезна Република Југославија (сада државе Србија и Црна Гора), Сједињене Америчке Државе, Сјеверна Македонија, Словачка Република, Словенија, Шпанија, Шведска, Швајцарска, Турска, Украјина, и Уједињено Краљевство Велике Британије и Сјеверне Ирске; високи представник, Арбитражно вијеће за Брчко (расформирано 1999. након објављивања коначне одлуке о статусу Брчког), Европска банка за обнову и развој (EBRD), Европска комисија, Међународни комитет Црвеног крста (ICRC), Међународни трибунал за злочине почињене на простору бивше Југославије (ICTY), Међународни монетарни фонд (IMF), Организација за безбједност и сарадњу у Европи (ОЕБС), Прелазна управа УН-а у источној Славонији (UNTAES; укинута у јануару 1998.), Сјеверноатлантски савез (NATO), Свјетска банка, Уједињене нације (УН), Савјет Европе, високи комесар УН-а за људска права (UNHCHR), и високи комесар УН-а за избјеглице (UNHCR).

Досадашњи посматрачи PIC-а: Аустралија, Централна банка Босне и Херцеговине, Естонија, Европска инвестицијска банка (EIB), Исланд, Јужна Африка, Кнежевина Лихтенштајн, Латвија, Литванија, Међународна федерација друштава Црвеног крста и Црвеног полумјесеца (IFRC), Међународни медијатор за Босну и Херцеговину, Међународна организација за миграције (IOM), Нови Зеланд, Омбудсман за људска права у Босни и Херцеговини, Специјални координатор Пакта стабилности за југоисточну Европу и Света столица.

Управни одбор

Лондонска конференција о провођењу мира је такође довела до успостављања Управног одбора Савјета за провођење мира који, под предсједавањем високог представника, функционише као извршни орган PIC-а.

Чланице Управног одбора су: Француска, Италија, Јапан, Канада, Њемачка, Русија*, Сједињене Америчке Државе, Велика Британија, Предсједништво Европске уније, Европска комисија и Организација исламске конференције (OIC) коју представља Турска.

Управни одбор високом представнику даје политичке смјернице. У Сарајеву, високи представник предсједава састанцима амбасадора земаља и организација чланица Управног одбора у БиХ два пута мјесечно. Поред тога, Управни одбор се на нивоу политичких директора састаје два пута годишње.

..


* Руска Федерација је, у службеном писму упућеном високом представнику 28. јула 2021. године, најавила да више неће учествовати на састанцима Управног одбора Савјета за спровођење мира под предсједавањем високог представника. У другом службеном писму, упућеном OHR-у 17. фебруара 2022. године, Руска Федерација је најавила да обуставља учешће у финансирању OHR-а.