Многи људи у Босни и Херцеговин живе у страху да ће они или њихове породице бити изложени нападу, да ће им станови бити опљачкани или аутомобили бити украдени.
Што се раније постигне споразум и спроведе реформа полиције, то ће органи у Босни и Херцеговини прије моћи да се ефикасно баве рјешавањем криминала.
Ова чињеница се изгубила из вида у недавним контроверзама које су се појавиле у вези са несарадњом Владе Републике Српске по питању успјешног окончања рада Дирекције за реформу полиције.
Сврха реструктурирања полиције јесте да се грађанима пружи боља полицијска заштита. Сасвим једноставно. А сврха процеса који је у току у оквиру Дирекције јесте да професионалци у овој области предложе најбоља техничка рјешења за реформу полиције.
Да сагледамо чињенице.
У октобру 2005. године, парламенти оба ентитета и Босне и Херцеговине прихватили су Споразум о реформи полиције и обавезали се на реструктурирање полиције у складу са три принципа које је поставила Европска унија. Ти принципи су сљедећи: све законодавне и буџетске надлежности за питања полиције морају да буду на државном нивоу; не смије бити политичког уплитања у оперативни полицијски рад; и функционална полицијска подручја морају се утврдити на основу техничких полицијских критеријума, при чему се оперативна команда врши на локалном нивоу.
Текст Споразума о реформи полиције предложили су Милорад Додик и Драган Чавић; текст су прихватиле странке у Федерацији, међународна заједница и Европска унија. Такође су га потврдиле и Народна скупштина Републике Српске, Парламент Федерације БиХ и Парламент Босне и Херцеговине.
Овим Споразумом су се органи Босне и Херцеговине у оба ентитета такође обавезали да пружају подршку раду Дирекције за реформу полиције, која ће припремити експертни приједлог плана имплементације за реструктурирање полицијског система.
Дирекцију је прошлог децембра основао Савјет министара. Њено оснивање је на овај начин прихваћено и од стране министара српске националности које су предложиле водеће политичке партије у Републици Српској.
Након завршетка предложеног плана имплементације, ентитетске владе и парламенти би требало да унесу потребне измјене и онда потврде резултат.
Тај план и даље вриједи. То је био план са којим се сагласила и Европска унија.
Из тог разлога Хавијер Солана је прошле седмице морао да подсјети политички естаблишмент ове земље да је Европска унија пристала да покрене преговоре о стабилизацији и придруживању тек након што су јој путем Споразума о реформи полиције пружена увјеравања да су власти Босне и Херцеговине озбиљне у намјери да се ухвате у коштац са криминалом.
Доводећи овај план у питање, власти Републике Српске ризикују да доведу до одлагања потписивања Споразума о стабилизацији и придруживању, и на тај начин успоре пут Босне и Херцеговине у Европу.
Након што Дирекција заврши свој посао, реформа полиције ће поново постати тема политичких разговора. Владе и парламенти затим ће усвојити коначну реформу. То је процес који је утврђен политичким споразумом.
Али ти разговори ће се заснивати на документу којег изради Дирекција. Одлучивши да смањи своје присуство у Дирекцији, Република Српска је самој себи ускратила прилику да обликује ову реформу.
Споразум о реформи полиције представљао је огромну предност за Босну и Херцеговину, јер је показивао којим путем треба ићи напријед. Он је јасно указивао како побиједити хронични криминал и корупцију, који су постали савремена куга живота у Босни и Херцеговини.
Професионални полицијаци, политичари, Европска унија и, што је најважније, грађани Босне и Херцеговине, слажу се да се Босна и Херцеговина мора ефикасно борити против криминала.
Игнорисање процеса чији је циљ да ова земља добије ефикаснију и успјешнију полицију не користи никоме. Штавише, на тај начин поткопавају се и настојања – између осталог и моја – да се испослује либерализација визног режима Европске уније за грађане ове земље.
Иако је мој став да не интервенешем у питањима која је требало да ријеше домаће власти, помно пратим како раде институције ове земље, а посебно како се понашају њени политичари када је ријеч о питањима од кључног значаја за ову земљу.
Једна ствар је јасна. У интересу је свих да Дирекција за реформу полиције заврши свој посао. Та реформа ће помоћи да Босна и Херцеговина постане сигурнија а живот у њој бољи.
Кристијан Шварц-Шилинг је високи представник међународне заједнице и специјални представник Европске уније у Босни и Херцеговини.