Сљедеће седмице, ја ћу у Бриселу одржати састанке са представницима Европске уније и НАТО-а, и обратићу се Европском парламенту. Након избора који су се одржали у недјељу, Босна и Херцеговина ступа на нову политичку сцену, и ја у овој посјети Бриселу желим да осигурам да партнери ове земље у ЕУ и НАТО-у исправно схвате могућности те сцене. Ови састанци можда нису фасцинантни, али вас могу увјерити на основу дугог искуства у политици да се и на најмање узбудљивим састанцима некада могу разматрати занимљива питања са најзначајнијим посљедицама.
Ја ћу заступати тезу да нови поредак политичких снага у Босни и Херцеговини није антиевропски и антиреформски. Ја ћу увјеравати креаторе политике у ЕУ и НАТО-у да морају држати отворена врата за Босну и Херцеговину. Ја ћу урадити свој дио – а политичари које сте ви изабрали сада морају урадити свој дио.
Пред нама је много посла који морамо обавити прије него што прођемо кроз европска врата; странке то схватају; грађани Босне и Херцеговине то схватају. Ја ћу сљедеће седмице учинити све напоре да осигурам да званичници у Бриселу схвате да политичари и људи у овој земљи имају воље и снаге за нови почетак – и успјешан завршетак – реформског процеса који је заустављен средином ове године. Али, они неће слушати само мене; они ће пратити потезе званичника у Босни и Херцеговини.
Све странке су изразиле опредијељеност да воде Босну и Херцеговину даље путем евро-атлантске интеграције. Оне то сада морају и истински да ураде.
Ја ћу нагласити Бриселу да су избори, који су у недјељу спроведени на уредан и транспарентан начин, даљи доказ да Босна и Херцеговина постаје функционална демократија и да њени грађани и лидери схватају да их обавезује гласачки листић.
Моја порука у Бриселу ће исто тако бити и да нове владе и нови парламенти схватају потребу конструктивног дјеловања. Али, ако желимо да ова порука буде вјеродостојна, политичари у БиХ морају стварно почети озбиљно да раде.
Није толико важно ко ће добити које министарство; пуно је важније да то министарство ради оно што треба да ради.
Југоисточна Европа има своје мјесто у Европској унији и НАТО-у. Али, свака земља мора да спроведе потребне реформе како би то мјесто и заузела. Будимо искрени – до сада су се друге земље показале вјештијима у томе од Босне и Херцеговине.
Јасно, неке реформе морају да сачекају конституисање парламената и формирање влада. Али не можемо себи приуштити одгађања, осим оних која су апсолутно неопходна. Европа и НАТО неће имати стрпљења – а ни грађани Босне и Херцеговине неће имати стрпљења – уколико новоизабрани политичари буду оклијевали и околишали.
Реформа полиције је једна област гдје је могуће брзо постићи напредак, кроз Дирекцију за реструктурирање полиције. ЕУ је јасно ставила до знања да очекује од Дирекције да убрза свој рад. Дакле, ево једне реформе гдје политичари могу да покажу да су озбиљни када је ријеч о уласку у Европу – апелујем на њих да створе услове у којима ће стручњацима из ове области бити омогућено да предоче усаглашен извјештај.
Драго ми је што чујем да страначки лидери већ причају о важности уставне реформе и потреби да сарађују како би се утврдиле заједничке полазне тачке за даљи рад на овом питању. Они ће се што прије морати договорити да направе први корак на овом путу.
Ја сам оптимиста и већ на свим странама осјећам одређену спремност да се направе позитивни кораци. Политичари могу бити у искушењу да се врате уобичајеној политици, али није неразумно надати се да ће повјерење, које су прошле седмице бирачи исказали изашавши на изборе, подстаћи лидере ове земље да оправдају повјерење бирачког тијела – и да крену напријед, умјесто у страну или уназад, или да се не макну с мјеста.
Кристијан Шварц-Шилинг је високи представник међународне заједнице и специјални представник Европске уније у Босни и Херцеговини.