Користећи се овлашћењима која су Високом представнику дата у члану V Анекса 10. (Споразум о имплементацији цивилног дијела Мировног уговора) Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини, према којем је Високи представник коначни ауторитет у земљи у погледу тумачења горе наведеног Споразума о имплементацији цивилног дијела Мировног уговора; и посебно узевши у обзир члан II 1. (д) истог Споразума према којем Високи представник “помаже, када оцијени да је то неопходно, у рјешавању свих проблема који се појаве у вези са имплементацијом цивилног дијела Мировног уговора”;
Позивајући се на став XI.2 Закључака Конференције за имплементацију мира одржане у Бону 9. и 10. децембра 1997. године, у којем је Савјет за имплементацију мира поздравио намјеру Високог представника да искористи свој коначни ауторитет у земљи у вези са тумачењем Споразума о имплементацији цивилног дијела Мировног уговора, како би помогао у изналажењу рјешења за проблеме у складу са горе наведеним “доношењем обавезујућих одлука, када оцијени да је то неопходно”, о одређеним питањима, укључујући и (према тачки (ц) става XI.2) “мјере којима се обезбјеђује имплементација Мировног споразума на цијелој територији Босне и Херцеговине и њених ентитета”, које “могу укључивати предузимање мјера против лица која обављају јавне функције или званичника (…) за које Високи представник установи да су прекшили законске обавезе утврђене Мировним споразумом односно услове за његово провођење”;
Поштујући важност коју је међународна заједница дала правилном управљању банковним системом у Босни и Херцеговина који чини саставни дио процеса имплементације мира;
Имајући на умупримјер поменутог придавања важности, Савјет за имплементацију мира на конференцији одржаној у Лондону, 4. и 5. децембра 1996. године је поздравило ријешеност власти у Босни и Херцеговини да донесе законе из различитих области, укључујући и банкарство; надаље се осврћући на члан 44 а) Декларације са састанка на нивоу министара Управног одбора наведеног Савјета, одржаног у Луксембургу, 9. јуна 1998. године, на којем је Одбор напоменуо да би оба ентитета требала усвојити законе из области банкарства; и надаље осврћући се на позив упућен властима у Босни и Херцеговини од стране наведеног Савјета, на састанку одржаном у Бриселу, 23. и 24. маја 2000. године, да поменуте власти ускладе, широм земље, свој приступ у великом броју области, укључујући и банкарство;
Имајући у виду велику забринутост коју је поновно изразила међународна заједница, између осталог, путем Декларације споменутог Савјета на наведеном састанку у Бриселу, 23. и 24. маја 2000. године, у вези са укоријењеном корупцијом у Босни и Херцеговини која, поред ометања развоја тржишне економије угрожава и демократску власт и пустоши јавне ресурсе;
Подсјећајући на привременог управника “Привредне банке а.д. Српско Сарајево”, имеованог одлуком Агенције за банкарство Републике Српске од 20. јуна 2003. године, који је поднио оставку у мају 2004. године након напада и физичке пријетње усмјерене против тог лица;
Подсјећајући се надаље на Одлуку Управног одбора Агенције за банкарство Републике Српске да прихвати директно учешће представника ОХР-а и моју Одлуку да именујем привременог управника “Привредне банке а.д. Српско Сарајево” од 8. јуна 2004. године чиме се обезбјеђује да несолвентне банке буду процесуиране путем ефикасне управе, лишене сваког незаконитог спољног уплитања;
Уважавајући да писани Извјештаји о финансијском стању и будућности горе наведене банке под привременом управом, поднесени 28. маја и 5. новембра 2004. године, предлажу одузимање дозволе за рад “Привредној банци а.д. Српско Сарајево” и покретање стечајног поступка “Привредне банке а.д. Српско Сарајево”;
Узимајући у обзир и прихватајући свеукупност горе наведених питања, овим доносим и захтијевам да се објави слиједећа:
ОДЛУКА
о одузимању дозволе за рад “Привредној банци а.д. Српско Сарајево” и покретању стечајног поступка “Привредне банке а.д. Српско Сарајево” (у даљем тексту: “Банка”)
1. Дана 8. новембра 2004. дозвола за рад Банке, издата рјешењем бр. 03-32-744-7/2002 с датумом 13. септембар 2002. год, престаје да важи.
2. Агенција за банкарство Републике Српске дужна је да одмах обавијести Централну банку Босне и Херцеговине и Агенцију за осигурање депозита Босне и Херцеговине о одузимању дозволе за рад.
3. Одузимање дозволе за рад Банке без одлагања се уписује у регистар банака, као и у судски регистар Основног суда у Бијељини.
4. Од дана ступања на снагу одузимања дозволе за рад, Банци се забрањује обављање било које банковне активности утврђене у члану 87. Закона о банкама Републике Српске.
5. Привремени управник Банке подноси захтјев надлежном суду за покретање стечајног поступка и именовање стечајног управника Банке.
6. Мандат привременог управника Банке престаје доношењем одлуке надлежног суда о именовању стечајног управника.
7. Ова одлука се објављује у новинама “Глас Српски” и “Дневни Аваз” и на огласној табли Банке.
8. Ради отклањања сваке сумње, овим се изричито изјављује и указује да је овдје садржане одредбе, сваку од њих, утврдио Високи представник у складу са својим међународним мандатом и да се, стога, не могу оспоравати пред судовима Босне и Херцеговине.
Ова одлука ступа на снагу одмах и одмах се објављује у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Сарајево, 7. новембар 2004. Педи ЕшдаунВисоки представник