Користећи се овлашћењима која су Високом представнику дата у члану V Анекса 10. (Споразум о имплементацији цивилног дијела Мировног уговора) Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини, према којем је Високи представник коначни ауторитет у земљи у погледу тумачења Споразума о имплементацији цивилног дијела Мировног уговора; и посебно узевши у обзир чланак II 1. (д) истог Споразума према којем Високи представник “помаже, када Високи представник оцијени да је неопходно, у рјешавању свих проблема који се појаве у вези имплементације цивилног дијела Мировног уговора”;
Позивајући се на став XI.2 Закључака Конференције за имплементацију мира одржане у Бону 9. и 10. децембра 1997. године, у којем је Савјет за имплементацију мира поздравио намјеру Високог представника да употријеби свој коначни ауторитет у земљи у вези са тумачењем Споразума о имплементацији цивилног дијела Мировног уговора, како би помогао у изналажењу рјешења за наведене проблеме “доношењем обавезујућих одлука, када оцијени да је то неопходно”, о одређеним питањима, укључујући и (према тачки (ц) става XI.2) мјере којима се обезбјеђује имплементација Мировног споразума на цијелој територији Босне и Херцеговине и њених ентитета које “могу да укључе предузимање мјера против лица која обављају јавне функције”;
Констатујући да је у ставу X.4 Анекса Декларације Савјета за имплементацију мира сачињеној у Мадриду 16. децембра 1998. године наведено да Савјет потврђује како се челницима којима Високи представник забрани обављање јавних функција “може такође забранити да се до даљег кандидују на изборима и да обављају било коју другу изборну или именовану функцију и заузимају функцију у политичкој странци”;
Водећи рачуна о чињеници да процес имплементације мира, који се и даље одвија под покровитељством Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини, није још завршен;
Водећи рачуна такође очињеници да се процес имплементације мира мора довршити како би се успоставило стабилно политичко и безбједоносно окружење у Босни и Херцеговини које доприноси, између осталог, темељној економској реформи и повратку избјеглица и расељених лица;
Констатујући са жаљењем да је један број лица оптужених по члану 19. Статута Међународног трибунала за злочине почињене у бившој Југославији успио, барем до данашњег дана, да избјегне кривично гоњење, и да до избјегавања кривичног гоњења не би могло доћи без помоћи других појединаца и тијела, при чему је извршена опструкција имплементације Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини;
Константно свјестан потребе да се одржава правилна равнотежа између општег добра и индивидуалних права;
Из горе наведених разлога, Високи представник овим доноси слиједећу
ОДЛУКУ
којом се смјењује господин Иван Шарац са положаја команданта полицијске станице Пале
и забрањује му се обављање сваке службене, изборне или именоване јавне функције, као и кандидовање на изборима и обављање функције у политичкој странци, уколико или све дотле док га Високи представник накнадном одлуком евентуално изричито не овласти да исте обавља. Одмах му престају сва права на накнаде односно привилегије или статус која произилазе из његовог положаја команданта полицијске станице Пале.
Ова одлука ступа на снагу одмах и неће захтијевати предузимање додатних процедуралних мјера. Господин Шарац мораодмахданапустисвојуканцеларију.
Ова одлука објављује се одмах у Службеном гласнику Републике Српске.
РАЗЛОЗИ ЗА СМЈЕНУ
Господин Шарац је командант полицијске станице Пале. Он је повезан са нечувеним криминалним активностима које угрожавају стабилност и владавину права, од којих неке или све, директно или индиректно обезбјеђују материјалну подршку и издржавање једном од оптужених по наведеном члану 19, наиме, г. Радовану Караџићу.
Г. Шарац на овај начин врши опструкцију мировног процеса и мора бити смијењен са јавне функције.
Сарајево, 09. фебруар 2004. год. Педи ЕшдаунВисоки представник