Користећи се oвлаштењима која су Високом представнику дата у члану V Анекса 10. (Споразум о имплементацији цивилног дијела Мировног уговора) Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини, према којем је Високи представник коначни ауторитет у земљи у погледу тумачења горе наведеног Споразума о имплементацији цивилног дијела Мировног уговора; и посебно узевши у обзир члан II 1. (д) истог Споразума према којем Високи представник “помаже, када оцијени да је то неопходно, у рјешавању свих проблема који се појаве у вези са имплементацијом цивилног дијела Мировног уговора”;
Позивајући се на став DžI.2 Закључака Конференције за имплементацију мира одржане у Бону 9. и 10. децембра 1997. године, у којем је Савјет за имплементацију мира поздравио намјеру Високог представника да искористи свој коначни ауторитет у земљи у вези са тумачењем Споразума о имплементацији цивилног дијела Мировног уговора, како би помогао у изналажењу рјешења за проблеме у складу са горе наведеним “доношењем обавезујућих одлука, када оцијени да је то неопходно”, о одређеним питањима, укључујући и (према тачки (ц) става DžI.2) “мјере којима се обезбјеђује имплементација Мировног споразума на цијелом подручју Босне и Херцеговине и њених ентитета”;
Позивајући се даље на став 12. 1 Декларације Савјета за имплементацију мира са састанка одржаног у Мадриду 15. и 16. децембра 1998. године, у којем је јасно речено да Савјет сматра да је успостава владавине prava, у коју грађани имају повјерења, предуслов за трајни мир те за самоoдрживу економију која може да привуче и задржи и стране и домаће улагаче;
Позивајући се уз то на став 3. Анекса II (Владавина закона и људска права) поменуте Декларације, према којем је успостава судских институција на државном нивоу, чиме би се задовољила потреба дата у Уставу, а које би се бавиле кривичним дјелима која су починили званичници Босне и Херцеговине у току обављања службене дужности као и управним и изборним питањима, основни предуслов за успоставу владавине prava у Босни и Херцеговини;
Имајући на уму поново оснажену стрaтегију судске реформе у циљу јачања напора за успоставу владавине prava у Босни и Херцеговини из 2002/2003 године, коју је подржао Управни одбор Савјета за имплементацију мира на састанку одржаном 28. фебруара 2002. године, констатујући је да је поменута стратегија осмишљена у циљу одговора на позиве упућене од стране власти у Босни и Херцеговини које траже јачи ангажман међународне заједнице по питању привредног криминала, корупције и проблема са којима се суочава судски систем;
Узимајући у обзир чињеницу да је Управни одбор Савјета за имплементацију мира 7. маја 2002. године у Сарајеву позвао органе власти БиХ да обезбиједе брзо успостављање Суда Босне и Херцеговине, подсјећајући их да је потребно да Апелационо одјељење Суда буде оперативно како би доносило одлуке везано за изборне жалбе, те апелујући на органе власти да одмах пронађу одрживо рјешење за проблем локације Суда;
Узимајући у обзир даље чињеницу да је у коминикеу издатом у Сарајеву 31. јула 2002. године Управни одбор Савјета за имплементацију мира навео како Одбор поздравља оснивање Посебних вијећа и подржава приједлог Високог представника да у састав Суда Босне и Херцеговине и Тужилаштва Босне и Херцеговине укључи домаће и међународне судије и тужиоце кроз Посебно вијеће/одјељење за организовани криминал, привредни криминал и корупцију;
Констатујући стога да је Тужилаштво Босне и Херцеговине које осигурава истрагу и кривично гоњење кривичних дјела која спадају у надлежност државе Босне и Херцеговине према Уставу Босне и Херцеговине предуслов за успоставу владавине prava у држави Босни и Херцеговини;
Потврђујући да криминалне активности и даље угрожавају економска, фискална, тржишна и друга социјална права и интересе грађана Босне и Херцеговине, те да ће оснивање Посебног одјељењa за организовани криминал, привредни криминал и корупцију у склопу поменутог Тужилаштвa Босне и Херцеговине унаприједити одлучну борбу против криминала у Босни и Херцеговини;
Имајући на уму обавезу коју су преузели ентитети и Дистрикт Брчко Босне и Херцеговине да ускладе своје законе о кривичном поступку са Законом о кривичном поступку Босне и Херцеговине, кaкo би се обезбиједило да правда за све људе на цијелој територији Босне и Херцеговине у цјелини bude заснована на истим принципима и procesnim гаранцијама, те посебно констатујући напредак који је до сада постигнут у том процесу;
Увјерен у витални значај који за Босну и Херцеговину има настојање да се ојача и слиједи владавина prava како би се створила основа за привредни раст и стране инвестиције, те из свих горе наведених разлога;
Високи представник овим доноси сљедећу
ОДЛУКУ
којом се доноси Закон о новим измјенама и допунама Закона о Тужилаштву Босне и Херцеговине,
који се налази у прилогу као саставни дио ове одлуке
Наведени закон ступа на снагу као закон Босне и Херцеговине од дана утврђеног у члану 2. истог закона, на привременој основи, док га не усвоји Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине у истом облику, без измјена и допуна и без додатних услова.
Ова одлука ступа на снагу одмах и одмах се објављује у “Службеном гласнику Босне и Херцеговине”.
Сарајево, 28. okтoбaр 2003. Педи Ешдаун Високи представник
ЗАКОН О НОВИМ ИЗМЈЕНАМА И ДОПУНАМА ЗАКОНА О ТУЖИЛАШТВУ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ
Преамбула
Закон о Тужилаштву Босне и Херцеговине (“Службени гласник Босне и Херцеговине”, бр. 24/02, “Службене новине Федерације Босне и Херцеговине”, бр. 43/02, “Службени гласник Републике Српске”, бр. 55/02), daљe izmijeњen i dopuњen Zakonom o izmjenama i dopunama Zakona o Tuжilaшtvu Bosne i Hercegovine (“Sluжbeni glasnik Bosne i Hercegovine”, br. 3/03), ovim se ponovo mijeњa i dopuњuje kako slijedi:
Чlan 1.
U чlanu 18a. stav 1. Zakona, briшu se rijeчi “maksimalno tri (3)”.
U чlanu 18a, nakon stava 3. dodaje se slijedeћi stav 4.:
“4. Izuzetno od relevantnih odredbi Zakona o kriviчnom postupku, meђunarodni tuжioci su ovlaшteni da koriste engleski jezik u svim postupcima pred Sudom Bosne i Hercegovine ili u okviru њihovog djelokruga poslova. Prevod/tumaчeњe na jedan od sluжbenih jezika Bosne i Hercegovine obezbjeђuje sudski tumaч.”
Чlan 2.
Ovaj Zakon o novim izmjenama i dopunama Zakona o Tuжilaшtvu Bosne i Hercegovine stupa na snagu 29. oktobra 2003. godine.