Користећи се овлаштењима која су Високом представнику дата у члану V Анекса 10. (Споразум о имплементацији цивилног дијела Мировног уговора) Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини, према којем је Високи представник коначни ауторитет у земљи у погледу тумачења горе наведеног Споразума о имплементацији цивилног дијела Мировног уговора; и посебно узевши у обзир члан II 1. (д) истог Споразума према којем Високи представник “помаже, када оцијени да је то неопходно, у рјешавању свих проблема који се појаве у вези са имплементацијом цивилног дијела Мировног уговора”;
Позивајући се на став XI.2 Закључака Конференције за имплементацију мира одржане у Бону 9. и 10. децембра 1997. године, у којем је Савјет за имплементацију мира поздравио намјеру Високог представника да искористи свој коначни ауторитет у земљи у вези са тумачењем Споразума о имплементацији цивилног дијела Мировног уговора, како би помогао у изналажењу рјешења за проблеме у складу са горе наведеним “доношењем обавезујућих одлука, када оцијени да је то неопходно”, о одређеним питањима, укључујући и (према тачки (ц) става XI.2) “мјере којима се обезбјеђује имплементација Мировног споразума на цијелом подручју Босне и Херцеговине и њених ентитета”;
Позивајући се даљена став 12. 1 Декларације Савјета за имплементацију мира са састанка одржаног у Мадриду 15. и 16. децембра 1998. године у којем је јасно речено да Савјет сматра да је успостава владавине закона, у коју грађани имају повјерења, предуслов за трајни мир те за самодорживу економију која може да привуче и задржи и стране и домаће улагаче;
Позивајући се уз тона став 3. Анекса II (Владавина закона и људска права) поменуте Декларације према којему је успостава судских институција на државном нивоу, чиме би се задовољила потреба дата у Уставу а које би се бавиле кривичним дјелима која су починили званичници Босне и Херцеговине у току обављања службене дужности као и управним и изборним питањима, основни предуслов за успоставу владавине закона у Босни и Херцеговини;
Имајући на уму поново оснажену стартегију судске реформе у циљу јачања напора за успоставу владавине закона у Босни и Херцеговини из 2002/2003 године коју је подржао Управни одбор Савјета за имплементацију мира на састанку одржаном 28. фебруара 2002. године констатујући је да је поменута стратегија осмишљена у циљу одговора на позиве упућене од стране власти у Босни и Херцеговини које траже јачи ангажман међународне заједнице по питању привредног криминала, корупције и проблема са којима се суочава судски систем;
Узимајући у обзир чињеницу да је Управни одбор Савјета за имплементацију мира 7. маја 2002. године у Сарајеву позвао органе власти БиХ да обезбједе брзо успостављање Суда Босне и Херцеговине подсјећајући их да је потребно да Апелационо одјељење Суда буде оперативно како би доносило одлуке везано за изборне жалбе те апелујући на органе власти да одмах пронађу одрживо рјешење за проблем локације Суда;
Узимајући у обзир даље чињеницу да је у коминикеу издатом у Сарајеву 31. јула 2002. године Управни одбор Савјета за имплементацију мира навео како Одбор поздравља оснивање Посебних вијећа и подржава приједлог Високог представника да у састав Суда Босне и Херцеговине и Тужилаштва Босне и Херцеговине укључујући домаће и међународне судије и тужиоце кроз Посебно вијеће/одјел за организовани криминал, привредни криминал и корупцију;
Констатујући стога да је Тужилаштво Босне и Херцеговине које осигурава истрагу и кривично гоњење кривичних дјела која спадају у надлежност државе Босне и Херцеговине према Уставу Босне и Херцеговине предуслов за успоставу владавине закона у држави Босни и Херцеговини;
Потврђујући да криминалне активности и даље угрожавају економска, фискална, тржишна и друга социјална права и интересе грађана Босне и Херцеговине, те да ће оснивање Посебног одјела за организовани криминал, привредни криминал и корупцију у склопу поменутог Тужилаштво Босне и Херцеговине унаприједити одлучну борбу против криминала у Босни и Херцеговини;
Имајући на умуобавезу коју су преузели ентитети и Брчко Дистрикт Босне и Херцеговине да ускладе своје законе о кривичном поступку са Законом о кривичном поступку Босне и Херцеговине да би се обезбједило да је правда за све људе на цијелој територији Босне и Херцеговине у цјелини заснована на истим принципима и процедуралним гаранцијама те посебно констатујући напредак који је до сада постигнут у том процесу;
Увјерен у витални значај који за Босну и Херцеговину има настојање да се ојача и слиједи владавина закона како би се створила основа за привредни раст и стране инвестиције те из свих горе наведених разлога;
Високи представник овим доноси сљедећу
ОДЛУКУ
Којом се доноси Закон о измјенама и допунама Закона о Тужилаштву Босне и Херцеговине, који се налази у прилогу као саставни дио ове одлуке
Наведени закон ступа на снагу као закон Босне и Херцеговине од дана утврђеног у члану 5. истог закона, на привременој основи док га не усвоји Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине у истом облику, без измјена и допуна и без додатних услова.
Ова одлука ступа на снагу одмах и одмах се објављује у “Службеном гласнику Босне и Херцеговине”.
Сарајево, 24. јануара 2003. Педи Ешдаун Високи представник
ЗАКОН О ИЗМЈЕНАМА И ДОПУНАМА ЗАКОНА О ТУЖИЛАШТВУ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ
Преамбула
Закон о Тужилаштву Босне и Херцеговине (“Службени гласник Босне и Херцеговине”, бр. 24/02, “Службене новине Федерације Босне и Херцеговине”, бр. 43/02, “Службени гласник Републике Српске”, бр. 55/02) (у даљем тексту: Закон), овим се мијења и допуњује како слиједи:
Члан 1.
1. У члану 12, став 3, у ријечима ‘законом Босне и Херцеговине’ ријечи ‘Босне и Херцеговине’ бришу се.
2. У члану 12, став 4. брише се.
Члан 2.
У члану 16, став 1, иза ријечи: ‘има секретара’, бришу се сљедеће ријечи: ‘којег именује Колегијум тужилаца’.
Члан 3.
Постојећи члан 18. закона брише се, а додаје се нови члан 18. који гласи:
‘Након формирања Тужилаштва, сви судови и тужилаштва у Федерацији Босне и Херцеговине, Републици Српској и Брчко Дистрикту код којих је у току рјешавање кривичних предмета који спадају у надлежност Суда Босне и Херцеговине, на основу измијењеног и допуњеног члана 13. Закона о Суду Босне и Херцеговине, у којима оптужница није потврђена или није постала правоснажна, обавезни су о тим предметима обавијестити Тужилаштво.’
Члан 4.
Иза члана 18. додаје се нови члан 18 а. који гласи:
‘Члан 18 а.
Међународни тужиоци
1. У прелазном периоду може бити именовано максимално троје (3) међународних тужилаца Посебног одјела за организовани криминал, привредни криминал и корупцију. Међународни тужиоци не могу бити држављани Босне и Херцеговине или држављани било које од сусједних земаља. Прелазни период не може трајати дуже од четири године.
2. Један од међународних тужилаца обавља функцију замјеника главног тужиоца и шефа Посебног одјела.
3. Међународни тужиоци неће се сматрати одговорним у кривичном или парничном поступку за било коју радњу почињену у вршењу својих дужности према овом закону.’
Члан 5.
Ступање на снагу
Овај Закон о измјенама и допунама Закона о Тужилаштву Босне и Херцеговине ступа на снагу 1. фебруара 2003. године и објављује се одмах у “Службеном гласнику Босне и Херцеговине”.