Бр. 06/22
Користећи се овлаштењима која су високом представнику дата чланом V Анекса 10 (Споразум о цивилној имплементацији Мировног уговора) Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини (у даљем тексту: Општи оквирни споразум), према којем је високи представник коначни ауторитет за тумачење наведеног Споразума о цивилној имплементацији Мировног уговора, и чланом II 1. (д) претходно наведеног Споразума, који од високог представника захтијева да олакша рјешавање било којих потешкоћа које се појаве у вези са цивилном имплементацијом Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини;
Позивајући се на став XI.2 Закључака Конференције за имплементацију мира одржане у Бону 9. и 10. децембра 1997. године, у којем је Вијеће за имплементацију мира поздравило намјеру високог представника да употријеби свој коначни ауторитет у земљи у вези с тумачењем Споразума о имплементацији цивилног дијела Мировног уговора, како би помогао у изналажењу рјешења за проблеме у складу с горе наведеним, “доношењем обавезујућих одлука, када то оцијени неопходним”, о одређеним питањима, укључујући и (према тачки (ц) става XI.2) “мјере којима се обезбјеђује имплементација Мировног споразума на цијелој територији Босне и Херцеговине и њених ентитета”;
Позивајући се такође на став 4 Резолуције 1174 (1998) Савјета безбједности Уједињених нација од 15. јуна 1998. године, према којем Савјет безбиједности, у складу с поглављем VII Повеље Уједињених нација “…понавља да је високи представник коначни ауторитет за тумачење Анекса 10 о цивилној имплементацији Мировног уговора и да у случају спора може давати своја тумачења и препоруке, те доносити обавезујуће одлуке, како год оцијени да је неопходно, о питањима која је образложило Вијеће за имплементацију мира у Бону 9. и 10. децембра 1997. године”;
Истичући да је Управни одбор Bијећа за имплементацију мира у неколико наврата осудио “стагнацију и нефункционалност у ФБиХ, укључујући и неименовање влада на нивоу Федерације (…) три и по године након Општих избора 2018. године, што је уставна обавеза, дакле самим тим и обавеза из Општег оквирног споразума за мир”, те чињеницу да “предсједник Федерације није извршио своју уставну дужност да именује судије у Уставни суд Федерације, због чега Суд једва да може функционисати, док је његово Вијеће за витални национални интерес потпуно нефункционално”;
Изражавајући жаљење што власти у Босни и Херцеговини такође нису провеле ни Одлуку Уставног суда Босне и Херцеговине од 1. децембра 2016. године у предмету бр. У 23/14 (у даљем тексту: предмет Љубић), у којој је утврђено да одредба Потпоглавља Б, члан 10.12(2), у дијелу у којем се наводи да се сваком конститутивном народу даје једно мјесто у сваком кантону, као и одредбе Поглавља 20 – Прелазне и завршне одредбе члана 20.16А(2) тач. а) до ј) Изборног закона БиХ, нису у складу с чланом I/2. Устава БиХ и којом се Парламентарној скупштини Босне и Херцеговине налаже да те одредбе усклади с Уставом Босне и Херцеговине у року од најкасније шест мјесеци од дана достављања одлуке Уставног суда;
Изражавајући жаљење због тога што је изостанак провођења Одлуке која је донесена у предмету Љубић довео до ситуације у којој је у недовољној мјери усклађен правни оквир којим се уређује избор делегата у Дом народа Федерације Босне и Херцеговине;
Исказујући похвале Централној изборној комисији Босне и Херцеговине због њене опредијељености да упркос свему осигура да делегати у Дому народа Федерације БиХ буду изабрани након одржавања Општих избора 2018. године у складу с подзаконским актима које је Изборна комисија донијела;
Имајући у виду нужност да се пронађе одговарајућа равнотежа између одржавања уставних гаранција датих конститутивним народима и Осталим у оквиру постојећег система и потребе да се не само очува функционалност институција, него да се исто тако испуни и уставна обавеза према којој се индивидуална права не смију кршити на дискриминаторан начин што произилази из члана II/4. Устава Босне и Херцеговине;
Подсјећајући такође да Одлука Уставног суда БиХ у предмету бр. У 14/12 од 26. марта 2015. године још увијек није проведена, али да је провођење те одлуке повезано с претходним доношењем уставних и законодавних мјера у вези с провођењем пресуда Европског суда за људска права донесених у предмету Сејдић и Финци, предмету Зорнић и у другим релевантним предметима, те да услов из члана IV.Б.1. став (2) Устава Федерације остаје проблематичан и да ће га бити потребно ускладити заједно с одредбама члана IV.Б.2. предвиђеним у наставку;
Подсјећајући такође да се с провођењем тих пресуда касни и позивајући да се с расправом по том питању настави што је прије могуће;
Увјерен у значај потребе да се у систему попут оног који је успостављен на основу Општег оквирног споразума за мир осигура да конститутивни народи буду адекватно заштићени и да не буду изложени дискриминацији;
Увјерен међутим да уставне гаранције дате конститутивним народима не би ни на који начин требале задирати у индивидуална права грађана зајамчена релевантним међународним конвенцијама и Уставом БиХ, те да стога морају бити усредоточене на ограничен број институција попут нпр. Дома народа;
Увјерен да ће бити неопходна даљња реформа Устава Федерације и да ће правила којим се уређују састав, избор, улога и функције Дома народа, укључујући и улогу клубова три конститутивна народа, бити потребно преиспитати што је прије могуће уз посебан нагласак на права Осталих;
Напомињући у том смислу хибридну природу Дома народа која обједињује етничке и територијалне елементе те истичући да различите функције које обавља Дом народа као законодавни дом, који такође обавља и функције везане за заштиту виталних интереса конститутивних народа и важне функције у погледу именовања, озбиљно утичу на способност Дома народа и Парламента Федерације у цјелини да ефикасно функционише и остварује своје уставне надлежности;
Наглашавајући да Анекс VII Општег оквирног споразума за мир није проглашен проведеним и да посебну заштиту треба пружити припадницима конститутивних народа и Осталим који живе у подручјима у којима по својој бројности чине мањину;
Поздрављајући напоре Европске уније и Сједињених Америчких Држава да омогуће постизање договора о изборној реформи којим би се приступило рјешавању питања везаних за одлуке Европског суда за људска права и Уставног суда, као и недостатака у вези с интегритетом изборног процеса које су уочиле међународне институције, између осталих и Канцеларија за демократске институције и људска права при мисији ОЕБС-а односно Bенецијанска комисија Вијећа Европе;
Изражавајући жаљење због тога што политичке странке нису могле искористити тај процес за постизање договора о уставним и изборним реформама потребним ради враћања повјерења грађана и наведеним у Мишљењу Европске комисије о захтјеву који је БиХ поднијела за чланство у ЕУ;
Имајући у виду истакнуто мјесто које избори имају према Општем оквирном споразуму за мир и потребу да се осигура да се избори одржани 2. октобра 2022. могу провести убрзо након одржавања без обзира на резултате избора, што представља кључни елемент да би се избори сматрали слободним, праведним и демократским;
Трајно свјестан потребе да се осигура да се гаранције и заштитни механизми који су уграђени у Устав Федерације БиХ не користе на штету одговорног управљања и функционалности институција;
Свјестан важности превазилажења тренутног застоја у институцијама Федерације БиХ с циљем да се Босна и Херцеговина на смислен начин укључи у реформе које су неопходне како би ова земља постигла напредак на свом путу ка интеграцији у Европску унију, те указујући с тим у вези и на Политички договор о принципима за осигурање функционалне БиХ која напредује на европском путу, а који је постигнут у присуству предсједника Европског вијећа г. Шарла Мишела 12. јуна 2022. године;
Присјећајући се такође да се Босна и Херцеговина, као и шири регион, налази на прекретници, те да јој се стога морају дати инструменти како би се дефинитивно осигурало да ова земља може даље напредовати на свом путу ка интеграцији у Европску унију;
Узимајући у обзир и имајући у виду све претходно наведено, високи представник овим доноси сљедећу одлуку:
ОДЛУКА
којом се доносе амандмани на Устав Федерације Босне и Херцеговине
Ова Одлука и амандмани који се налазе у прилогу и чине саставни дио ове Одлуке одмах се објављују у “Службеним новинама Федерације Босне и Херцеговине” и на службеним интернетским страницама Канцеларије високог представника и ступају на снагу одмах.
Ови амандмани ће имати првенство у односу на било које неконзистентне одредбе закона, прописа и аката. Даљњи нормативни акти нису потребни ради осигурања правног дејства ових амандмана. Међутим, органи власти у Федерацији БиХ остају у обавези да ускладе такве законе, прописе и акте с Уставом Федерације Босне и Херцеговине.
Сарајево, 2. октобра 2022.
Кристијан Шмит
Високи представник
АМАНДМАНИ НА УСТАB
ФЕДЕРАЦИЈЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОBИНЕ
Устав Федерације Босне и Херцеговине (Службене новине Федерације Босне и Херцеговине, бр. 1/94, 1/94, 13/97, 13/97, 16/02, 22/02, 52/02, 52/02, 63/03, 9/04, 20/04, 33/04, 71/05, 72/05, 32/07 и 88/08) мијења се и гласи:
Амандман CX
Иза члана III.4. додаје се нови члан III.5., који гласи:
“Осим ако није другачије предвиђено овим Уставом, у остваривању надлежности утврђених у члановима III.1, III.2. и III.4. овог Устава, Федерација и кантони ће поступати у складу с овим Уставом и у интересу Федерације као цјелине, узајамно ће се подржавати у вршењу својих дужности водећи рачуна о принципима лојалности и солидарности између свих нивоа власти, те ће на трајној основи међусобно сарађивати, координисати и договарати се и у доброј вјери ће преговарати.”
Амандман CXI
У члану IV.А.6. став (2) мијења се и гласи:
“(2) Дом народа састоји се од осамдесет делегата, и то по двадесет три делегата из реда сваког од конститутивних народа и једанаест делегата из реда Осталих.”
Амандман CXII
У члану IV.А.8. став (1) мијења се и гласи:
“(1) Делегате Дома народа бирају кантоналне скупштине пропорционално националној структури становништва. Они се бирају из реда њихових представника, ако другачије није предвиђено законом.”
Став (3) мијења се и гласи:
“ (3) У Дому народа биће најмање један Бошњак, један Хрват, један Србин и један делегат из реда Осталих из сваког кантона који има најмање једног таквог заступника у свом законодавном тијелу.”
Амандман CXIII
Члан IV.А.10. мијења се и гласи:
“Скупштине кантона бирају своје делегате у Дом народа у року од тридесет (30) дана од дана овјере резултата избора. Законом ће се прецизирати начин прерасподјеле мјеста додијељених једном или више конститутивних народа и/или групи Осталих из кантона, уколико кантонална скупштина у том кантону не изабере делегате из реда једног или више релевантних конститутивних народа или из групе Осталих у Дом народа у року предвиђеном овим чланом.”
Амандман CXIV
Иза члана IV.А.12. додаје се нови члан IV.А.12а., који гласи:
“У циљу побољшања транспарентности и одговорности Парламента Федерације, сваки дом ће омогућити учешће грађана, укључујући и учешће младих, у свом раду и својим ће пословником о раду прописати одговарајуће видове непосредног учешћа грађана у питањима које спадају у надлежност Парламента Федерације, укључујући и право грађана Федерације БиХ да иницирају доношење законâ у одређеним областима као и услове за остваривање таквог права.”
Амандман CXV
Члан IV.А.15. мијења се и гласи:
“Сваки дом треба да одбије или усвоји потребне законе у року од 45 дана након њиховог усвајања у другом дому. Уколико се рок не испоштује, закон ће бити уврштен у дневни ред дома на сједници која ће се одржати након истека рока од 45 дана, а најкасније 30 дана након истека тог рока.”
Амандман CXVI
У члану IV.A.17а текст иза ријечи: “систем јавног информисања”, а који гласи: “и друга питања која би се третирала као питања од виталног националног интереса, уколико тако сматра 2/3 једног од клубова делегата конститутивних народа у Дому народа”, брише се.
Амандман CXVII
У члану IV.А.17б, став (3) мијења се и гласи:
“(3) Вијеће за заштиту виталног интереса састоји се од седам чланова, по два из сваког конститутивног народа и један члан из реда Осталих. Судије бира Уставни суд из реда судија тог суда.”
Амандман CXVIII
Члан IV.А.18. мијења се и гласи:
“(1) У случају да двије трећине једног од клубова конститутивних народа у Дому народа или више од једног предсједавајућег или потпредсједавајућег Дома народа одлуче да се закон, други пропис или акт односи на витални национални интерес дефинисан чланом IV.А.17а овог Устава, Дом народа ће тај закон, пропис или акт разматрати као питање од виталног интереса.
(2) Одлука да се закон, други пропис или акт односи на витални национални интерес мора бити донесена у року од једне седмице од дана када је приједлог закона, прописа или акта достављен делегатима, а најкасније до одржавања гласања о том закону, пропису или акту у Дому народа.
(3) Уколико већина сваког клуба заступљеног у Дому народа гласа за такав закон, пропис или акт, сматраће се да је усвојен.
(4) Уколико се у Дому народа постигне сагласност о амандманима, такав закон, пропис или акт се поново доставља Представничком дому на одобравање.
(5) Уколико се сагласност у Дому народа не постигне или уколико се на приједлог амандмана не добије сагласност, формираће се Заједничка комисија састављена од представника Представничког дома и Дома народа. Заједничка комисија је састављена на паритетном основу и одлуке доноси консензусом. Заједничка комисија усаглашава текст закона, прописа или акта. Уколико се текст закона, прописа или акта усагласи, закон, пропис или акт сматра се усвојеним.
(6) Уколико Заједничка комисија не постигне сагласност, питање се просљеђује Уставном суду Федерације Босне и Херцеговине да донесе коначну одлуку о томе да ли се предметни закон, пропис или акт односи на витални интерес једног од конститутивних народа.
(7) Вијеће за заштиту виталног интереса при Уставном суду Федерације Босне и Херцеговине одлучује о прихватљивости таквих случајева двотрећинском већином у року од једне седмице, а у року од мјесец дана одлучује о меритуму случајева који се сматрају прихватљивим.
(8) Потребан је глас најмање двоје судија да би Суд одлучио да се ради о виталном интересу.
(9) Уколико Суд донесе позитивну одлуку о виталном интересу, тај закон, пропис или акт сматра се неусвојеним, те се документ враћа предлагачу који треба покренути нову процедуру. У том случају предлагач не може поново доставити исти текст закона, прописа или акта.
(10) У случају да суд одлучи да се предметни закон, пропис или акт не односи на витални интерес, сматра се да је закон, пропис или акт усвојен/биће усвојен простом већином.”
Амандман CXIX
Члан IV.А.18а брише се.
Амандман CXX
Члан IV.Б.2. мијења се и гласи:
“(1) Било која група од једанаест делегата из сваког од клубова конститутивних народа у Дому народа може предложити кандидата из реда одговарајућег конститутивног народа, под условом да сваки делегат може подржати искључиво једног кандидата. Сви кандидати могу бити изабрани у складу с овим чланом или на мјесто предсједника или на мјесто потпредсједника Федерације.”
(2) Уколико у року од 30 дана од дана потврђивања резултата за избор делегатâ у Дом народа, потребан број делегата у једном или више клубова конститутивних народа не предложи кандидата за мјеста предсједника и два потпредсједника Федерације у складу са ставом (1) овог члана, онда ће то учинити било која група од седам делегата из клуба или клубова конститутивних народа у Дому народа који кандидате нису предложили.
(3) Уколико у року од 50 дана од дана потврђивања резултата за избор делегатâ у Дом народа, потребан број делегата у једном или више клубова конститутивних народа не предложи кандидата за мјеста предсједника и два потпредсједника Федерације у складу са ставовима (1) и (2) овог члана, онда ће то учинити било која група од четири делегата из клуба или клубова конститутивних народа у Дому народа који кандидате нису предложили.”
(4) Избор за предсједника и два потпредсједника Федерације Босне и Херцеговине захтијева прихватање листе коју сачињавају три кандидата и која укључује по једног кандидата из сваког конститутивног народа предложеног у одговарајућем клубу конститутивног народа, у Представничком дому, а затим у Дому народа.
(5) Имена кандидата предложених у складу са ставовима (1) до (3) овог члана достављају се Представничком дому, који ће гласати о једној или више листа у року од 30 дана од дана достављања имена посљедњег или посљедњих кандидатâ, у складу са ставовима (1) до (3) овог члана. Листу одобрава Представнички дом уколико је подржи већина посланика који су присутни и гласају и та листа се доставља Дому народа на одобравање.
(6) Уколико број кандидата предложених у складу са ставовима (1) до (3) овог члана омогући формирање двије листе, организоваће се једно гласање у Представничком дому и сваки посланик ће моћи гласати за једну од ове двије листе. Листа која добије највећи број гласова у Представничком дому доставља се Дому народа на одобравање.
(7) У случају да број кандидата предложених у складу са ставовима (1) до (3) овог члана омогући формирање више од двије листе, организоваће се једно гласање у Представничком дому и сваки посланик ће моћи гласати за једну од ових листа. Уколико у првом кругу гласања ниједна листа не добије већину гласова посланика који су присутни и гласају, у року од једне седмице организује се други круг гласања у којем ће посланици Представничког дома гласати за једну од двије листе с највећим бројем гласова из првог круга гласања. Листа која добије највећи број гласова у Представничком дому доставља се Дому народа на одобравање.
(8) Дом народа одлучује већином гласова делегата који су присутни и који гласају у року од 30 дана од пријема листе коју је одобрио Представнички дом.
(9) Изузетно од одредбе става (4) овог члана, уколико Представнички дом не одобри листу кандидата у року из става (5) овог члана, листа коју сачињавају кандидати који су приликом предлагања добили највећу подршку у одговарајућим клубовима у Дому народа у складу са ставовима (1) до (3) овог члана просљеђује се Дому народа и кандидати са те листе ће се сматрати изабраним уколико та листа буде одобрена само у Дому народа.
(10) Изузетно од одредбе става (4) овог члана, уколико у року из става (8) овог члана Дом народа не обави гласање за листу кандидата коју је доставио Представнички дом, изабраним ће се сматрати кандидати са листе која буде одобрена само у Представничком дому.
(11) Уколико се листа кандидата не одобри у складу са ставовима (4) до (10) овог члана, поступак се понавља. У поновљеном поступку, Представнички дом ће гласати за нову листу у складу са ставовима (5) до (7) овог члана у року од 15 дана од дана гласања којим је листа кандидата одбијена. Уколико је Представнички дом исцрпио све могуће листе кандидата предложених у складу са ставовима (1) до (3) овог члана, поступак предвиђен у ставовима (1) до (7) овог члана се понавља, под условом да ће се рокови у којима одговарајући клуб предлаже кандидате из ставова (1) до (3) овог члана преполовити и да ће почети да теку од дана одбијања посљедње листе у Дому.
(12) Изузетно од одредбе става (4) овог члана, у поновљеном поступку изабраним ће се сматрати кандидати са листе коју је одобрио Представнички дом.
(13) Три кандидата изабрана у складу с овим чланом одлучују између себе који од њих ће обављати функцију предсједника. Уколико се договор не постигне, о томе ће одлучивати Представнички дом.
(14) Предсједник и два потпредсједника Федерације бирају се на мандат од четири године. Иста особа не може бити изабрана на било које од мјеста предсједника или потпредсједника више од два пута узастопно.
Амандман CXXI
У члану IV.Б.3. став (2) мијења се и гласи:
“(2) Уколико предсједник или један од потпредсједника Федерације умре, буде смијењен или према мишљењу Bладе, усвојеном консензусом, трајно није у могућности извршавати своје службене дужности које произилазе из његовог положаја, биће проведен поступак предвиђен у члану IV.Б.2. под условом да рокови у којима одговарајући клуб предлаже кандидате за упражњено мјесто почиње да тече од дана када су мјеста која је потребно попунити постала упражњена. Упражњено мјесто се попуњава до краја започетог мандата.”
Амандман CXXII
У члану IV.Б.5. став (1), иза ријечи: “кандидатом за ту функцију”, додају се ријечи: “у року од 30 дана од дана избора предсједника и два потпредсједника”.
Амандман CXXIII
У члану IV.Ц.6., ставови (1) и (2) мијењају се и гласе:
“(1) Судије Врховног суда, укључујући и предсједника Суда, бира, именује, проводи дисциплински поступак против и смјењује Високи судски и тужилачки савјет Босне и Херцеговине у складу са законом.
(2) Предсједник Федерације уз сагласност потпредсједникâ предлаже судије Уставног суда за сва упражњена мјеста у року од 30 дана од дана када је листу кандидата доставио Високи судски и тужилачки савјет Босне и Херцеговине према члану IV.Б.7.(а)(I) овог Устава.”
Иза става (2), додају се нови ставови (3) и (4), који гласе:
“(3) За именовање судија предложених у складу са ставом (2) овог члана потребна је потврда већине делегата Дома народа који су присутни и гласају. Уколико једног или више судија предложених у складу са ставом (2) овог члана не потврди већина делегата Дома народа који су присутни и гласају, предсједник Федерације уз сагласност потпредсједникâ предлаже једног или више нових судија за сва преостала упражњена мјеста у року од 30 дана од дана гласања у Дому народа. Овај поступак ће се понављати све док се упражњена мјеста не попуне. Уколико на листи кандидата не остане ниједан судија из реда потребног конститутивног народа или из реда Осталих, Високи судски и тужилачки савјет Босне и Херцеговине доставља нову листу кандидата.
(4) Уколико предсједник уз сагласност потпредсједникâ не предложи кандидате за сва упражњена мјеста у року од 30 дана од дана када је Високи судски и тужилачки савјет Босне и Херцеговине доставио листу или од дана гласања путем којег је Дом народа одбио да потврди кандидате предложене у складу са ставом (2) овог члана, Дом народа већином гласова делегата који су присутни и гласају одлучује о потврђивању једног највише рангираног кандидата из реда релевантног конститутивног народа или из реда Осталих с листе коју је доставио Високи судски и тужилачки савјет Босне и Херцеговине. Уколико кандидат не добије потребну већину, Дом народа одлучује о другим кандидатима из реда потребног конститутивног народа или из реда Осталих према редослиједу на ранг листи коју је доставио Високи судски и тужилачки савјет Босне и Херцеговине. Овај поступак ће се понављати све док се сва упражњена мјеста не попуне. Уколико на листи кандидата не остане ниједан судија из реда потребног конститутивног народа или из реда Осталих, Високи судски и тужилачки савјет Босне и Херцеговине доставља нову листу кандидата.”
Досадашњи став (3) постаје став (5).
Досадашњи став (4) постаје став (6) и мијења се и гласи:
“(6) Осим ако не поднесу оставку или не буду с разлогом смијењени консензусом осталих судија Уставног суда, судије Уставног суда биће у служби до доби од 70 година. У циљу покретања поступка за именовање новог судије Суда, Уставни суд ће обавијестити Високи судски и тужилачки савјет Босне и Херцеговине најкасније шест мјесеци прије датума када судија треба да наврши 70 година. Уколико нови судија не буде именован до тог датума, судија који је навршио 70 година наставља обављати дужност све дотле док на дужност не ступи нови судија.”
Амандман CXXIV
Члан IV.Д.1. мијења се и гласи:
“(1) Од ниже наведених функција највише једна се може попунити из реда једног конститутивног народа или из реда Осталих:
- Премијер/предсједник Bладе;
- Предсједавајући Представничког дома;
- Предсједавајући Дома народа.
(2) Предсједник Федерације и премијер/предсједник Bладе не могу бити из реда истог конститутивног народа.
(3) Након избора предсједника Федерације и именовања премијера/предсједника Bладе, сваки дом ће, уколико је потребно, осигурати поштивање одредби става (1) овог члана.
(4) Од ниже наведених функција највише једна се може попунити из реда једног конститутивног народа или из реда Осталих:
- Предсједник Врховног суда;
- Предсједник Уставног суда;
- Федерални тужилац.
Амандман CXXV
Члан IV.Д.1а брише се.
Амандман CXXVI
У члану V.2.7б, ставу (3), ријечи: “члану IV.6.18.а” замјењују се ријечима “члану IV.А.18”.
Амандман CXXVII
У члану VI.Ц.6, ријечи: “у складу са поступком предвиђеним у члану IV.А.18.а) тач. 5. до 8. овог Устава” замјењују се ријечима: “у складу с поступком предвиђеним у члану IV.А.18., ставовима (7) до (10) овог Устава”.
Амандман CXXVIII
У члану IX.7. постојећа одредба постаје став (1) након којег се додаје нови став (2) који гласи:
“(2) Изузетно од одредбе става (1) овог члана, објављени резултати посљедњег пописа становништва у Босни и Херцеговини користиће се за израчунавања која захтијевају демографске податке а потребна су за избор делегата у Дом народа.”
Амандман CXXIX
Иза члана IX.11ф, додаје нови члан IX.11г, који гласи:
“Члан 11г.
(1) Изузетно од одредби члана IV.Ц.6. става (2) овог Устава којима се предвиђа рок од 30 дана, предсједник Федерације уз сагласност потпредсједникâ предлаже судије Уставног суда на свим мјестима која буду упражњена у вријеме ступања на снагу ових амандмана с листâ кандидата које је доставио Високи судски и тужилачки савјет Босне и Херцеговине 16. октобра 2019. године и 26. фебруара 2021. године у року од пет дана од дана ступања на снагу ових амандмана.
(2) Уколико предсједник уз сагласност потпредсједникâ не предложи кандидате за сва упражњена мјеста у року од пет дана или у року од пет дана од дана гласања путем којег је Дом народа одбио да потврди кандидате предложене у складу са ставом (1) овог члана, Дом народа већином гласова делегата који су присутни и гласају одлучује о потврђивању једног највише рангираног кандидата из реда релевантног конститутивног народа или из реда Осталих с листе коју је доставио Високи судски и тужилачки савјет Босне и Херцеговине. Уколико кандидат не добије потребну већину, Дом народа одлучује о другим кандидатима из реда потребног конститутивног народа или из реда осталих према редослиједу на ранг листи из става (1) овог члана коју је доставио Високи судски и тужилачки савјет Босне и Херцеговине. Овај поступак ће се понављати све док се сва упражњена мјеста не попуне. Уколико на листи кандидата не остане ниједан судија из реда потребног конститутивног народа или из реда Осталих, Високи судски и тужилачки савјет Босне и Херцеговине доставља нову листу кандидата.
(3) Изузетно, Дом народа који је конституисан након Општих избора одржаних 2018. године имаће право да се састаје и доноси одлуке потребне за попуну свих мјеста која буду упражњена у Уставном суду у вријеме ступања на снагу ових амандмана, све до овјере резултата Општих избора. 2022. године од стране Централне изборне комисије Босне и Херцеговине.”
Амандман CXXX
Иза члана IX.11г, додаје се нови члан IX.11х, који гласи:
“Члан 11х.
“(1) Оба дома ће усвојити одговарајуће амандмане на своје пословнике о раду у складу с чланом IV.А.12а овог Устава у року од годину дана од дана ступања на снагу ових амандмана на Устав Федерације Босне и Херцеговине.
(2) Законодавна и извршна власт Федерације, кантона, градова и општина ће успоставити одговарајуће структуре за инклузивно учешће младих у питањима која се тичу њихове будућности у наведеним нивоима власти, у року од годину дана од дана ступања на снагу ових амандмана на Устав Федерације Босне и Херцеговине.”