Користећи се овлаштењима која су ми дата у члану V Анекса 10. (Споразум о имплементацији цивилног дијела Мировног уговора) Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини, према којем је Високи представник коначни ауторитет у земљи у погледу тумачења наведеног Споразума о имплементацији цивилног дијела Мировног уговора; и посебно узимајући у обзир члан II.1.(д) претходно наведеног Споразума према којем Високи представник “пружа помоћ када процијени да је то неопходно, у изналажењу рјешења за све проблеме који се јаве у вези са имплементацијом цивилног дијела Мировног уговора”;
Позивајући се на члан II, 8 претходно наведеног споразума према чијим одредбама Високи представник може, поред цивилних комисија конкретно наведених у члану II истог Споразума, успоставити друге цивилне комисије како би помогао извршење свог мандата;
Позивајући се на став XI.2 Закључака са Конференције о имплементацији мира одржане у Бону 9. и 10. децембра 1997. године, а на којој је Савјет за имплементацију мира поздравио намјеру Високог представника да употријеби свој коначни ауторитет у земљи у погледу тумачења Споразума о имплементацији цивилног дијела мировног уговора како би помогао у изналажењу рјешења за проблеме, како је претходно речено, “доношењем обавезујућих одлука, када процијени да је то неопходно” о одређеним питањима укључујући (према тачки (ц) овог става) мјере којима се обезбјеђује имплементација Мировног споразума на цијелој територији Босне и Херцеговине и њених ентитета;
Уз уважавање става I.2.а Закључака донесених на наведеној конференцији у Бону који потврђују “да је непристрасно и независно правосуђе” од “суштинског значаја за владавину права и помирење у Босни и Херцеговини”, да процес именовања судија и тужилаца мора бити заснован на способностима, да се мора успоставити институција за едукацију судија и тужилаца, те да је контрола правосудног система елемент од суштинског значаја за поменути процес;
Руководећи се ставом II.2 Анекса Декларације Савјет за имплементацију мира (Мадрид, 16.12.1998. године) у којој се “наглашава значај интензивираних напора у провођењу реформе правосуђа, које координира Високи представник, како би се пружила подршка напорима органа власти у Босни и Херцеговини”, те “апелује на Високог представника да даље развија стратешки план свеобухватне реформе правосуђа, којим се утврђују краткорочни и дугорочни приоритети, уз консултације са органима власти, Савјетом Европе, ОСЦЕ-ом, УНМИБХ-ом и другим организацијама”;
Имајући у виду Декларацију Савјета за имплементацију мира (Брисел 23. и 24. мај 2000. године) којом се захтијева успостава истински независног и непристрасног правосуђа како би се осигурала владавина права у свим кривичним, грађанским и привредним стварима, те признајући “трајну потребу за међународном надзорном институцијом за реформу правосуђа у ишчекивању да ОХР дође до рјешења у погледу Програма реформе правосуђа” те да Савјет “подржава даље напоре Високог представника да предводи активности у реформи правосуђа и усклађује напоре међународне заједнице по том питању.”
Узимајући у обзир Комунике Управног одбора Савјета за имплементацију мира (Сарајево, 13.07.2000. године) у којем стоји да су се “Управни одбор и Високи представник сагласили да је по питању реформе правосуђа и унапређења владавине права потребан трајан ангажман међународне заједнице” и да ће “за ту сврху, Високи представник успоставити Независну правосудну комисију”;
Позивајући се на Комунике Управног одбора Савјета за имплементацију мира од 28.02.2002. године, у којем Управни одбор подржава пооштрену стратегију реформе правосуђа Независне правосудне комисије за 2002/03. годину, као и уважавајући, између осталог, значај успостављања Високог судског савјета за БиХ и реорганизације судова, а што се даље понавља у Комуникеу од 7.05.2002. године;
Позивајући се на одлуке којим су донијети закони о Високом судском и тужилачком вијећу Федерације Босне и Херцеговине, Високом судском и тужилачком савјету Републике Српске, Високом судском и тужилачком савјету Босне и Херцеговине и Упутства од 23.05.2002. године, како би се ојачала независност правосуђа и осигурало да поновна именовања судија и тужилаца буду у складу са реорганизацијом судова и тужилаштава.
Констатујући да, Независна правосудна комисија, између осталог, има улогу да као секретаријат пружа подршку Високим судским и тужилачким савјетима у току прелазног периода;
Позивајући се даље на Комунике Управног одбора Савјета за имплементацију мира од 25. и 26. септембра 2003. године у којем се Управни одбор: “сагласио да продужи мандат Независне правосудне комисије, као и прелазни период Високих судских и тужилачких савјета до 31.03.2004. године. Управни одбор је чврсто подржао успостављање једног Високог судског и тужилачког савјета на нивоу државе и апеловао је на власти БиХ да у томе одмах дају свој допринос;
Позивајући се на ранију Одлуку Високог представника број 94/01 о успостављању Независне правосудне комисије, објављену у “Службеном гласнику Босне и Херцеговине” број 10/01, “Службеним новинама Федерације Босне и Херцеговине” број 14/01 и у “Службеном гласнику Републике Српске” број 17/01, Одлуку број 16/02 о мандату Независне правосудне комисије, објављену у “Службеним новинама Федерације Босне и Херцеговине” број 40/02 и “Службеном гласнику Републике Српске” број 55/02, те Одлуку број 95/03 о новом мандату Независне правосудне комисије, објављену у “Службеном гласнику Босне и Херцеговине” 3/03;
На основу свега горе наведеног, овим доносим слиједећу:
ОДЛУКУ
о продужењу мандата Независне правосудне комисије
1. Овом се Одлуком продужава мандат Независне правосудне комисије којој се додјељују ниже наведене надлежности и овлаштења.
2. Мандат Независне правосудне комисије је и даље слиједећи:
- пружање подршке, у својству секретаријата, раду Високог судског и
тужилачког савјета Републике Српске, Високог судског и тужилачког вијећа Федерације БиХ и Високог судског и тужилачког савјета БиХ у прелазном периоду, који траје до 31. марта;
- обављање функције дисциплинског тужиоца у дисциплинским питањима пред наведеним савјетима;
- давање савјета локалним органима власти и стручним правним
организацијама о свим питањима која утичу на судство, његову реорганизацију и управу.
3. Осим тога, Независна правосудна комисија има овлаштење да, у сагласности са горе наведеним савјетима, предузме све неопходне мјере да осигура одговарајуће смањење броја особља и трансформацију преосталог дијела Независне правосудне комисије у секретаријат једног Високог судског и тужилачког савјета, уколико он буде основан на нивоу државе, у складу са Упутством Високог представника од 23.05.2003. године.
4. У извршавању свог мандата и надлежности, Независна правосудна комисија је овлаштена да иницира контакте са међународним организацијама и домаћим тијелима, агенцијама, институцијама, односно организацијама како би се унаприједили пројекти владавине права који утичу на судство, његову реорганизацију, и подршку Високим судским и тужилачким савјетима.
5. Сви судови, тужилаштва и државне агенције на свим нивоима, укључујући све судије, тужиоце, особље у судовима и владине званичнике, дужни су да сарађују са Независном правосудном комисијом и да пружају све информације које Независна правосудна комисија сматра неопходним у обављању њених задатака наведених у ставу 2. ове Одлуке.
6. Мандат Независне правосудне комисије продужава се од 01.01.2003. године и истиче најкасније 31.03.2004. године.
7. Ова одлука ступа на снагу одмах и без одлагања ће бити објављена у “Службеном гласнику Босне и Херцеговине”.
Сарајево, 20.11.2003. године Педи ЕшдаунВисоки представник