Година 2005. је била кључна година за Босну и Херцеговину. У октобру, након много мјесеци кашњења, коначно је постигнут политички споразум о реструктурирању полиције који је отворио пут да преговори са Европском унијом започну у новембру. Ово представља историјску шансу за БиХ – шансу за коју су многи мислили да је Босна и Херцеговина не може остварити. Сада, тачно деценију након завршетка деструктивног рата, Босна и Херцеговина има будућност у оквиру Европске уније и НАТО савеза; будућност у којој подјелу и сукоб могу замијенити стабилност, просперитет и мир.
А то ће имати стварни утицај на свакодневне животе обичних грађана у БиХ. Чланство у Европској унији је можда далеко, али би се ефекти могли почети осјећати много раније.
Напредовање ка Европској унији ће омогућити економски развој, више инвестиција и са инвестицијама и веће шансе за посао. Заједно са увођењем ефикаснијег система убирања прихода индиректним опорезивањем односно ПДВ-ом и промјенама да се органи власти учине ефикаснијим путем уставне реформе, ово ће значити да ће током времена бити више новца на располагању за школе, болнице, пензије и многе друге ствари које желите да се побољшају.
Када преговори о Споразуму о стабилизацији и придруживању буду у току, потреба за промјеном устава ће постати још очигледнија него што је то сада. Босна и Херцеговина једноставно не може приуштити да финансира постојеће вишеструке слојеве власти. Како може држава која 70 процената од прихода добијених од пореза троши на органе власти, а само 30 процената на услуге које се пружају грађанима, бити у служби својих грађана? Како се може држава која има 13 премијера и 12 министарстава унутрашњих послова борити ефикасно против организованог криминала? Не може.
Задатак за Босну и Херцеговину у наредној фази ће бити да смањи администрацију како би створила државу која троши више на социјалне услуге и грађане него на државне службенике и политичаре. И важно је да се са овим сада започне.
Искуство земаља широм источне Европе потврђује да су напредовање ка Европској унији и економски развој истовјетне ствари. Али предности реформи, нова радна мјеста и боље услуге ће се моћи осјетити само ако се ово напредовање настави, уколико политичари испоштују своје обавезе и уколико се усвојене реформе спроведу на терену. Напредовање ка Европској унији се мјери резултатима, не ријечима.
Крај ове године дочекујем увјерен више него икада да ова земља сада може заузети своје мјесто у Европској унији које јој с правом припада.
Али међународна заједница не може и неће то урадити за вас. Доста се тешког посла мора урадити и треба се суочити са многим изазовима. Уколико су ваши политичари озбиљни када је у питању приближавање ове земље Европској унији, онда морају радити интензивније и оставити по страни своје политичке и личне разлике како би остварили предности за БиХ које из тога проистичу. Ниједна земља није успјела стићи до Европе ако странке на власти и опозиционе странке нису спремне да заједнички раде на европском програму.
А у сљедећој изборној 2006.години, грађани ће такође имати кључну улогу у томе. У октобру 2006.год., ви ћете одлучити коме ћете повјерити одговорност током сљедеће четири године на изградњи европске будућности БиХ за вас и вашу дјецу. У октобру, будућност ће дословно бити у вашим рукама. Не дозоволите да вас заобиђе.